Užičanin leči kućne ljubimce u Dubaiju

Ivan Milojević kaže da je rođen u Užicu, u nekim naizgled boljim vremenima, odrastao na relaciji Rakiska pijaca (namerno izostavljeno j) i 7.-og Jula (današnja Marije Mage Magazinovic). Tvrdi da se može pohvaliti detinjstvom iz snova, text-book case što bi se reklo na engleskom govornom području. Tadašnja Rakiska pijaca i dvorište nana Brane su okruženja dostojna romana, priseća se on, dodajući da su od tog društva, koje je bezbrižno i mangupski krstarilo pomenutim sokacima, dvorištima, Gluvaćkim potokom i okolnim gradilištem, neki otišli daleko, neki u večnost a bogami sa dosta njih i dan-danas popije pivo kada dođe kući na odmor.

U neizbežnom predstavljanju, Milojević navodi da je Osnovnu školu pohađao u Dušan Jerkoviću, Srednju poljoprivrednu “Ljubo Mićić” u Požezi. Veruje da su mu upravo ti prvi odlasci iz okrilja malog Carigrada doneli nova iskustva i nova prijateljstva i već tako rano nagovestili odvajanje od drage mu čaršije.

Ivan Milojević rođeni Užičanin već četiri godine živi i radi u Dubaiju                                     Foto–I.M. privatni album

Ratne ’92 druge otišao sam u vojsku, Baošići pa zatim Bar, ratna mornarica. Dragoceno iskustvo i jedan od najboljih prijatelja su krajnji rezultat. Beznadežnu ’93 provodim u Užicu, tražeći izlaz a najčešće završavajući u Art-u sa ekipom. Na nagovor oca upisujem fakultet Veterinarske medicine u Beogradu ’94 godine. Dvojba je bila između Fakulteta Likovne umetnosti i Veterine, pošto sam od malih nogu bio vidno nadaren da slikam i dovlačim svakojake živuljke kući, oživljava sećanja sagovornik rubrike „Užičani kojekude“.

Kaže da studije prekida nakon četiri godine, zbog umora, istrošenosti, a u jeku protesta u kojima je svedušno učestvovao. Vraćam se kući, radim sve i svašta (u svakom smislu) da bih se nakon kraćeg boravka na Kipru, 2002. godine vratio u Beograd i završio fakultet.

Internistički staž provodim na Fakultetskoj Internoj klinici, gde oduševljen spoznajom da nisam pogrešio u izboru profesije, stičem ogromno radno iskustvo, tvrdi Milojević.

Narednih par godina radio je kod prijatelja u privatnoj ambulanti a zatim otvorio i svoju ordinaciju.

Nakon tri godine u istoj, nezadovoljan pravcem u kojem idemo, generalno kao društvo, i nakon dolaska najgorih od najgorih na vlast, na kratko odlazim u Nemačku, ne dobijam radnu vizu, ali istovremeno dobijam ponudu od jedne klinike iz Dubaija. I eto, tu sam, u vreloj pustinji evo četvrtu godinu. Radim kao specijalista dijagnostike u klinici za kućne ljubimce i ne mogu da se žalim, poručuje on.

Ivan Milojević (u plavom kombinezonu) sa kolegama u veterinarskoj ambulanti u Dubaiju                                                                                     Foto–I.M. privatni album

Govoreći o Dubaiju ističe da u njemu živi 85% stranaca i 15% lokalnog stanovništva. Iz ugla profesionalca, veterinara, kaže da u Emiratima odnos prema životinjama zavisi od kulture iz koje vlasnici potiču. Zapadni svet odlikuje generalno dobar odnos, često i preteran, kada ljubimce tretiraju i oslovljavaju kao svoju decu. Arapski deo vlasnika se ne može pohvaliti preteranom brigom o njima, sa naravno divnim izuzecima, iz iskustva kaže Milojević.

Problemi sa psima lutalicama u Dubaiju i ne postoje, jer par azila taj posao obavljaju dobro. Najveći izazov u Dubaiju su ulične mačke, kojih ima oko 300.000 , a postoji i više razloga zašto je to tako.

U Dubaiju i psi lutalice imaju sigurno utočište                 Foto–I.M. privatni album

Ovde su mačke dominanti kućni ljubimci, jer su manje zahtevne od pasa, tako da ceo život mogu da provode u stanu (što mnogo odgovara zaposlenom življu sa pregršt obaveza, kao i zbog klime koja je tokom leta za ne izlaziti), i Muslimani ih po svojim verskim ubeđenjima mogu držati u kući i moliti se, za razliku od pasa koje smatraju prljavim, pojašnjava Užičanin na privremenom radu u Dubaiju.

Problem uličnih mačaka je ogroman, postoje privatne organizacije koje ih hvataju i sterilišu i ponovo puštaju na ulice. Mnogi od ekspatriota nakon povratka kući ih ostavljaju napuštenim, tako da je to jedno vrzino kolo koje je teško rešivo, a grad kao grad se nešto preterano i ne trudi po tom pitanju, dodaje on.

Na pitanje šta predlaže kao model za rešavanje problema pasa lutalica u Užicu, ali i u drugim mestima u Srbiji, Milojević kaže da misli da trenutno imamo mnogo većih problema od pasa lutalica. Taj problem, srceparajući svakako, je samo jedna od mnogih refleksija društva kakvo smo postali. Svaki problem treba rešavati u korenu, a situacija u kojoj se ta napaćena stvorenja nalaze je plod na nekoj od najtanjih grana. Branje tog ploda, kao pokušaj da se problem reši je u startu osuđen na propast. Kako do boljeg društva, pa samim tim i do boljeg života nas ljudi i divnih nam dlakavih i pernatih drugara, prevazilazi okvire ovog teksta, ubeđen je Milojević.

Dubai je priča za sebe, uz uzdah priča Milojević ističući da je to ogroman grad, koji čini mešavina 200 etničkih grupa, i da je samim tim pun kontraverzi….

Život u Dubaiju Užičaninu je omogućio i da se posveti fotografiji        Foto–I.M. privatni album

Funkcioniše po principima zapadnih civilizacije, trude se da bude New York Bliskog Istoka i to donekle i jeste. Paradoks je da većinu stanovnoštva čine Indijci, Filipinci i Pakistanci a da gradom upravljaju Evropljani, Amerikanci i Arapi, pa tu dolazi do malog razmimoilaženja između planiranog i ostvarenog…na svakom mogućem nivou.

Srba ima puno, sve više i više kako vreme prolazi. Dubai je trenutno pri vrhu gradova u svetu po broju Srba, tvrdi naš sagovornik, dodajući da su dole dobro organizovani, za razliku od matice. Postoji školica, više neki dnevni boravak matično edukativnog karaktera, za mlađanu Srbadiju. Tu je i ekipa koja organizuje dolazak, komercijalnih pozorišnih trupa, iz Beograda.

Ja lično volim da se pohvalim srpskim restoranom, koji drži moj dobar prijatelj. Na meniju su domaća kuvana jela kao i jako dobar burek. Još nisam uspeo da proguram komplet lepinju, ali ne odustajem. Tu se u svako doba dana mogu sresti zemljaci željni ukusa majčine kuhinje, nostalgičan je rođeni Užičanin.

Svaki slobodan trenutak Užičanin koristi da obiđe Emirate što beleži foto aparatom                                                                              Foto–I.M. privatni album

Generalno dosta radim, kao i većina drugih ovde, tako da vremena za druženje i nema puno. To naravno zavisi i od društvenih i socijalni aspiracija, a moje nikad nisu bile na zavidnom ili društveno prihvatljivom nivou.

Svoje slobodno vreme provodim istražujući okolinu, planine i pustinje. Dolaskom ovde, ostvario sam i dugo sanjani san, te sam se ozbiljno posvetio fotografiji. Nakon ulaganja u opremu i konstantnog unapređivanja znanja, a tokom klimatski normalnijeg dela godine, sa mojim 4×4 Dusterom šaram Emiratima uzduž i popreko, priča Milojević.

Fantastični prizori iz Emirata uslikani aparatom Užičanina     Foto–I.M. privatni album

Želi da istakne da mu je jako bitan momenat i postojanje Ruske Pravoslavne Crkve u Dubaiju, odnosno Hrama Sv. Apostola Filipa, u kojem se redovno služi Liturgija i kojoj se trudi da redovno prisustvuje, učestvuje i pričestvuje. Nešto bez čega kaže Milojević njegov život dole, kao i bilo gde drugo ne bi bio…pa život!

Plan mu je da se nakon još nekog vremena nada se ne duže od 3-4 godine, vrati kući i skrasi u nekom od lepih Užičkih sela, za ceo život…preostali.

  Ovaj tekst je deo projekta “Užičani kojekude” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.