Užičanin u domaćoj, a svetskoj kompaniji

Užičanin Filip Petronijević, upisom na Tehnički fakultet u Novom Sadu pre šest godina je zamenio mesto prebivališta. Ovaj 26-to godišnjak i dalje ima status student Fakulteta tehnickih nauka s’ tim što već dve godine radi u struci. Nakon završene četvrte godine fakulteta on se zaposlio i od tada ne stiže da položi nekoliko preostalih ispita.

Foto–Marko Čušin

Zato poručuje svima koji uz studiranje rade ili se zaposle pa ne privode kraju put do diploma, da ne počinju sa radnim angažmanima dok baš ne budu morali. “Završite prvo zbog čega ste i otišli u drugi grad, a posla uvek ima za one koji hoće da rade”, veruje on.

“Studiram Animaciju u inženjerstvu  i prva sam generacija ovog smera. Imam vremena još godinu dana da ga završim jer će nakon toga određeni predmeti na pomenutom smeru biti promenjeni zbog prilagođavanja potrebama tržišta rada”, objašnjava Petronijević.

Siguran je da ko god dođe u Novi Sad na studiranje neće zažaliti zbog te odluke, a posebno oni koji izaberu neke od smerova povezanih sa programiranjem.

“Tu se dolazi do problema sa kojim se bori fakultet. Programeri su toliko u deficitu da većina studenata počne da radi već na drugoj, trećoj godini pa odustaju od studija, dok su ostali smerovi više kao “ubijanje vremena”. Ima tih smerova koje bih povezao sa ekonomistima ili pravnicima, bez uvrede istih, ali dosta ih završava, a tržište je prezasićeno, usled čega i dolazi do problema sa zapošljavanjem”, uveren je on.

Smer za koji se opredelio ocenjuje kao dobar, verujući da se kao i svaki fakultet (možda u ovoj struci više) sve svodi na to koliko će se ko kao pojedinac truditi i raditi na sebi van nastave.

“Pošto nas fakultet uči osnovama, naše je da znanja dopunimo preko raznih izvora  koja su nam u današnje vreme u neiscrpnoj količini dostupni preko interneta”, smatra on.

Govoreći o IT strukama, Petronijević misli da je danas fakultet manje bitan, jer većina stvari može da se nauči kod kuće. “Fakultet je samo papir koji imate u vidu diplome, ali u dosta grana IT struke se po meni više gleda šta znate da uradite nego sama diploma na koju se pozivate”, tvrdi Petronijević iz ličnog iskustva.

Sa ponosom ističe da radi u novosadskoj firmi 3Lateral (www.3lateral.com) koja je u svetu poznata po svojim digitalnim dvojnicima.

“Radili smo na raznim velikim projektima od holivudskih filmova do AAA naslova u svetu igara. npr. GTA IV/V, Battlefield 1 itd”, navodi on, “dodajući da se bave akvizicijom podataka preko fotografija iz kojih kasnije izrađuju 3D modele”.

Foto–Marko Čušin

Filipov hobi su multikopteri odnosno letelice na daljinsko upravljanje, a pošto one mogu da ponesu kameru, u firmi je angažovan i za fotografisanje prirodnih elemenata npr. stena koje kasnije rekonstruišu i ubacuju kao modele u sceni.n

“U 3Lateral-u je vrlo prijatna atmosfera za rad jer okosnicu zaposlenih čine mladi a i primer smo multidisciplinarnog tima tako da za svakoga ima po nešto posla”, kaže on.
Iako nije upoznat sa inicijativom da Tehnički fakultet iz Novog Sada sa institucijama iz Užica radi na formiranju određenog studijskog programa i pokretanja centra iz oblasti IT-a, ovaj rođeni Užičanin, sa “privremenog” rada u Novom Sadu, u potpunosti podržava ovu ideju.

Uveren je da bi Užice oživelo sa mladim ljudima koji bi ovde došli da studiraju, a ovo bi, kaže Petronijević “omogućilo i školovanje onima koji nemaju novca da izdvoje za studiranje na strani”.

Bitno je samo da ima mladih koji bi to znanje upili. “Oni koji imaju želju i interesovanje za neka od zanimanja iz IT sektora, sve ovo mogu samostalno naučiti kod kuće”, ponavlja on, naglašavajući da  “ličnu motivaciju za napredak i usavršavanje uvek treba da tražimo u okruženju ljudi koji imaju slična mišljenja i iste ciljeve”.

Veruje da u Užicu ima dosta kreativnih ljudi kojima će ovakav centar doneti benefite i  otvoriti nova radna mesta.

U odgovoru na pitanje da li bi se on vratio u Užice, iskreno tvrdi da ne bi. “Grad jeste lep za odrastanje i ima sve potrebno dok ne završiš srednju školu. Za vaspitanje dece je i bolji od većih gradova. Ali meni smeta mentalitet jer čim je nešto drugačije, odmah se osuđuje. A drugo je što nema nekih sadržaja pa mi prija veći grad”, zaključuje Filip.