Užičanka objavila prvu knjigu u Srbiji o seksualnosti osoba sa invaliditetom

Užičanka Tatjana Aleksić, nakon srednje medicinske škole u rodnom gradu školovala se u Londonu. Stekla je diplomu “Liderstvo i menadžment za servise podrške u zdravstvu  socijalnoj zaštiti”    i praktično se usavršavala u domu za smeštaj starih. U Britaniji je kordinirala na projektu koji se odnosi na zdravstveni monitoring u domovima za stara lica. Iako su joj poslovni putevi širom bili otvoreni u Ujedinjenom Kraljevstvu, ljubav i svijanje porodičnog gnezda vratili su je u rodni grad.

Sve to dalo joj je motiv da svoje stručno obrazovanje zaživi i u Srbiji kroz program obuka za rad sa slepim i slabovidim licima u domovima za stare  gerontološkim centrima. Drugi program usmeren je na rad sa starim osobama oštećenog sluha, a oba su akreditovana od Zavoda za socijalnu zaštitu Republike Srbije.

Tanja je trenutno zaposlena u domskom odeljenju za smeštaj odraslih i starih lica na Zabučju.

Nedavno je svetlost dana ugledala njena prva knjiga pod nazivom „Priručnik za rekonstrukciju predrasuda”. Kako stoji u predgovoru knjiga spada u red onih koje “otvaraju vidike i motivišu na ideje”.

Prve reakcije na knjigu su iznenađujuće dobre. Neočekivana tema knjige budi znatiželju,što mi je drago,jer samo znatiželjom i možemo pokušati da rekonstruišemo stereotipe  i predrasude o seksualnosti osoba sa invaliditetom, uverena je autorka.

Od ideje do početka pisanja prošlo je oko tri godine, a najviše vremena prošlo je u anketama čiji su rezultati objavljeni u knjizi, kaže Tanja i dodaje da je radila ankete sa osnovcima (osmi razred)-šta oni misle o drugarima sa invaliditetom,ankete su bile i sa roditeljima dece koja imaju invaliditet,osobama sa invaliditetom i sugrađanima bez invaliditeta.

Autoka  navodi da je prikazano kako stanovništvo Užica iz različitih obrazovnih,socijalnih i generacijskih profila doživljava temu seksualnosti osoba sa invaliditetom.Pohvalno je ono čemu sam se najmanje nadala, a to je da su roditelji dece sa invaliditetom,spremni da razgovaraju na ovu temu,neki manje neki više,ali su svi vrlo rado pristali da daju odgovore na ovu temu,što znači da će naredne generacije dece sa invaliditetom izrasti u samosvesne,osobe sa samopouzdanjem koje su spremne prvenstveno da budu srećne kako u partnerskim odnosima tako i u svim životnim izazovima koji ih očekuju.

Poražavajuće je što u XXI veku u Užicu još uvek ima mladih ljudi koji kažu ”Ja sam srećan što konačno imaju svoje toalete, da se više ne mešamo!”, ističe naša sagovornica.

Ona tvrdi da u Srbiji nažalost vlada tradicionalna disfunkcionalna socijalizacija,gde su osobe sa invaliditetom,aseksualna bića što je, po njenoj oceni  apsolutno nedopustivo i neprihvatljivo. To objašnjava na primeru toaleta za osobe sa invaliditetom, koji nisu podeljeni na muške i ženske. Oni su zajednički što oslikava odnos društva prema osobama sa invaliditetom, tako da je moja inspiracija bila odnos društva prema osobama sa invaliditetom. Imam prijatelje koji su osobe sa invaliditetom pa znam kroz kakve probleme i borbe prolaze, a lični poraz sam doživela kada sam na autobuskoj stanici čula razgovor trojice dečaka koji se spremaju za malu mature (osmi razred). Nijedan od njih nije želeo da izađe na maturu sa drugaricom koja ima invaliditet, priseća se Tanja.

Ponosna je što recenziju „Priručnika za rekonstrukciju predrasuda“ potpisuje dr Mirjana Rašević, sa Instituta društvenih nauka u Beogradu.

Ona je navela da je knjiga namenjena ljudima svih generacija od osoba sa invaliditetom do ljudi iz njihove okoline, kao i stručnim radnicima različitih profesija koji se u svakodnevnom radu susreću sa osobama sa invaliditetom.

Autorka se iskreno nada da će bilo koja osoba koja bude pročitala knjigu početi svesno ili nesvesno da kreira sredinu i uslove za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu bez bilo kog vida diskriminacije.

Kuriozitet prvog pisanog dela Tatjane Aleksić je da „Priručnik za rekonstrukciju predrasuda“ ne prodaje. Knjige poklanja sa pojedinačnim posvetama. Od ljudi koji imaju sreće da na taj način dođu do knjige očekuje da pre nego što je pročitaju pošalju poruku na bilo koji broj i tako doniraju novac za lečenje dece u Srbiji.

Za podršku je zahvalna roditeljima i suprugu. Objavljivanje knjige sufinansirao je i grad Užice.