Više korisnika peleta i suvog drveta
Kada je u pitanju zagađenje vazduha bazno istraživanje koje je rađena u proleće 2014. i drugo koje je urađeno u proleće 2017. godine u okviru GIZ-ovog projekta su pokazala da veći deo odgovornosti za zagađenje vazduha u Užicu snose domaćinstva. Ovo pre svega jer koriste nedovoljno osušeno drvo u nedovoljno efikasnim uređajima za sagorevanje, ali i zbog toga što ne čiste svoje odžake bar jednom godišnje, ističe šumarski inženjer Đorđe Marić, saradnik GIZ-a.
On objašnjava da smisao čišćenja odžaka nije samo da se ostvari bolji protok vazduha već i da se odstrane čestice koje mogu dospeti u vazduh. Ipak treba razbiti jednu zabludu i reći da domaćinstva nisu ta koja sagorevaju ugalj jer svega 15% domaćinstava koristi taj energent, a i kada koristi to je po pravilu u kombinaciji sa drvetom. Dakle, onaj deo problema koji potiče od sagorevanja fosilnih goriva pre svega je odgovornost javnih kotlarnica na području grada, opominje Marić.
Đorđe Marić, šumarski inženjer, saradnik GIZ-a
Rezultati istraživanja iz 2017. su tvrdi dosta bolji u odnosu na 2014. godinu kada je ovo istraživanje prvi put rađeno. Navodi da je broj domaćinstava koja koriste pelet četiri puta veći, a broj onih koji koriste suvo drvo (sušeno najmanje 6 meseci) je dva puta veći. Tome je sigurno doprinela i intenzivna kampanja vođena u prethodne četiri godine, putem medija i slanje lifleta uz račun za vodu i smeće.
Osim na ove načine, 2016. godine je sprovedena i kampanja “od vrata do vrata” kada smo obišli oko 2 500 kuća i informisali ih o važnosti sušenja drveta da bi potrošnnja energije bila efikasnija a dimni gasovi čistiji.
Inače, za teritoriju grada Užica, uzorak je bio 5% broja svih domaćinstava koja za grejanje koriste drvo u nekom obliku. To je u apsolutnom iznosu 894 domaćinstva, od čega je jedna polovina u samom gradu, a druga polovina u selima na teritoriji grada Užica.
Marić kaže da je to izuzetno veliki i vrlo reprezentativan uzorak, koji praktično ukazuje kakve su navike stanovništva, kakvo je stanje objekata u kojima žive i kakve uređaje oni koriste. Takođe jasno je i da su građani svesni problema, ali da im finansijski momenat ne dozvoljava da unaprede stanje u svojim domaćinstvima.
Zato lokalna samouprava mora da nastavi da subvencioniše energetsku efikasnost, uz značajno povećanje sredstava. Osim lokalne samouprave i republički organi moraju da razumeju da je stanje prešlo svaku kritičnu granicu i da takođe pomognu u rešavanju problema. Javne kotlarnice moraju što pre promeniti energent i prestati da koriste fosilna goriva, upozorava Marić.
Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu.
