Zajednička odgovornost i briga

I zaštita zdrave pijaće vode i vazduha moraju se što hitnije rešavati, jer u građanima Užica godinama unazad prave dosta problema. Želim da istaknem da i sami građani moraju već jednom shvatiti da svako u ovoj oblasti mora da pruži svoj doprinos, jer svi problem u zaštiti životne sredine polaze od nas pojedinačno. Da bismo imali konkretne efekte moramo svi podeliti odgovornost, opominje Dimitrije Paunović, načelnik Zlatiborskog upravnog okruga. 

Srbija je jedna od 56 zemalja članica evro regiona Svetske zdravstvene organizacije, potpisnica Deklaracije 5. ministarske konferencije o životnoj sredini i zdravlju. Uloga lokalnih organa vlasti u daljem sprovođenju ovih procesa je ključna jer nije samo regionalni nivo u obavezi da sprovodi ovaj dokument. Veza sa lokalnim institucijama mnogo je važnija kada je u pitanju proces sprovođenja ciljeva koji se tiču životne sredine, zaključeno je na radionici koju je organizovalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a u čijem radu su učestvovali predstavnici Zlatiborskog upravnog okruga, lokalnih samouprava, obrazovnih i zdravstvenih institucija.

Deklaracija o životnoj sredini i zdravlju podrazumeva pet osnovnih ciljeva od čega je prvi obezbeđivanje zdrave pijaće vode, drugi je smanjenje aero zagađenja, a treći se odnosi na procenu štetnih efekata duvanskog dima, hemikalija i azbesta na zdravlje. Četvrti cilj su klimatske promene, a peti cilj koji je u službi životne sredine ali i boljeg zdravlja svakog pojedinca je poboljšanje fizičke aktivnosti.

Neposredno pred otvaranje progovaračkog poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine, Srbija je u odnosu na ostale zemlje regiona najveći pomak napravila u oblasti klimatskih promena. Upravljenje vodama i otpadom najzahtevnije su oblasti a ispunjenje pregovaračkih ciljeva zahteva 10 milijardi evra do 2030. do kada nam je rok da se uskladimo sa Evropskim zakonodavstvom.

Trenutno najlošija situacija je sa seoskim vodovodima ne samo kod nas nego u čitavoj Evropi a loša je i procena kvaliteta vazduha u unutrašnjem prostoru (Srbija nema standarde u tome, nego koristi standarde SZO).

Verujem da ćemo iz Zlatiborskog okruga imati inicijativu za rešavanje problema vodosnabdevanja i poboljšanja vazduha i nadam se da ćemo uraditi procenu stanja vodosnabdevanja i sanitacije svih škola na području Zlatiborskog okruga, a kasnije i investicionu procenu u cilju unapređenja stanja, istakla je Biljana Filipović, nacionalni koordinator za oblast životne sredine pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Otuda i deja da se u što većem obimu uključe predstavnici školskog sistema, jer svest o zaštiti životne sredine čije razvijanje mora da počne u porodici logično je nastaviti od prvih školskih dana.

Načelnik Zlatiborskog upravnog okruga Dimitrije Paunović, kaže da se na polju zaštite životne sredine može raditi i u najrazvijenim zemljama gde je svest građana na visokom nivou. Iako ne spadamo u takve zemlje kao svetao primer u Zlatiborskom okrugu smatra Regionalnu sanitarnu deponiju „Duboko“. Paunović je svestan brojnih problema u okrugu na čijem se čelu nalazi ističući da u Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju i Sjenici i dalje nije definisano pitanje upravljanja otpadom. Kaže da još nije jasno da li će zaživeti ideja regionalne deponije Banjica (procenjena vrednost izgradnje 8 miliona evra) ili će na teritoriji ove četiri opštine biti izgrađena transferna stanica. Iako postoje regionalni i lokalni planovi upravljanja otpadom oni i dalje nisu primenljivi na terenu, rekao je Paunović i dodao da je teško naći prave mehanizme. Veruje da saradnjom svih aktera na lokalnom i okružnom nivou mogu naći dobra rešenja.

I zaštita zdrave pijaće vode i vazduha moraju se što hitnije rešavati, jer građanima Užica godinama unazad prave dosta problema. Želim da istaknem da i sami građani moraju već jednom shvatiti da svako u ovoj oblasti mora da pruži svoj doprinos, jer svi problem u zaštiti životne sredine polaze od nas pojedinačno. Da bismo imali konkretne efekte moramo svi podeliti odgovornost, opominje Paunović.

Do pronalaženje finansijskih sredstava biće teško doći i zato grad Užice i ostale opštine regiona moraju da se preračunaju, preciziraju prioritete i da shvate da veliki deo sredstava moraju sami obezbediti.

Lokalne samouprave ne mogu više na uštrb političkog poentiranja držati niske cene komunalnih usluga na socijalnom nivou, kaže načelnik okruga Paunović.

Da bi nam bio čist vazduh u Užicu cena grejanja mora porasti jer se u nju mora ukalkulisati izgradnja filterskih postrojenja. I voda je jeftina, ali u Užicu ona nije za piće, tako da političari moraju odgovorno stati pred građane i reći im da cene komunalnih usluga moraju biti rasti.

U svakoj opštini u Srbiji biće bolje kada svaki građanin postane komunalni inspektor kakav je slučaj u razvijenom svetu. Kod nas je trenutna situacija da i kada komunalni inspektor želi da napiše rešenje i kada jedan osvešćeni građanin Užica zatraži podršku komšija o problemu koji imaju u neposrednom okruženju, najveći broj okreće glavu i ne želi u tome da učestvuje.

Zakoni kaznene politike primenjuju se u čitavom svetu, jer ne može se niko odnositi prema životnoj sredini kao da je to nešto tuđe. Moramo konačno i ovde shvatiti da je svaki molekul vazduha naš zajednički i da ne smemo budućim pokolenjima ostaviti lošiju životnu sredinu nego što smo je naslediti od predaka.

Inače, u junu 2017. biće održana šesta konferencija na kojoj će Srbija morati da prikaže svoj napredak na Evropskom putu zaštite životne sredine. Zato je bitna saradnja svih institucija, ministarstava, zavoda za javno zdravlje, instituta, nevladinog sektora i drugih partnera da ravnomerno učestvuju u sprovođenju ciljeva Deklaracije.

Napredak jeste vidljiv, ali mora se još puno raditi kako bi sve zadato deklaracijom bilo ispoštovano, saglasni su učesnici radionice.