Zelenom gradnjom do kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora

03. Oktobar 2018
Zelenom gradnjom do kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora

Svetska nedelja zelene gradnje čiji cilj je da promoviše zelene koncepte u stanovanju, obeležena je od 24. do 30.septembra, ove godine pod sloganom #HomeGreenHome. To podrazumeva okretanje krajnjim korisnicima i njihovom uključivanju u usvajanju koncepata zelene gradnje i benefitima koje dobijaju u njihovoj primeni u svakodnevnom življenju, kaže za naš portal Nataša Komljenović osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine, a od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti. U objektima koje projektuje po principima zelene gradnje akcenat stavlja na kreiranje kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora. 

Green-Buildings-in-Kolkata-730x410

  1. Šta podrazumeva koncept zelene gradnje, koje su njegove prednost, ima li nedostataka?

Zelena gradnja je kompletan proces/ciklus koji počinje idejom, projektovanjem, izvođenjem, upotrebom i održavanjem objekta na principima održivosti. Može se reći, da se zelena gradnja odnosi na celokupnu udobnost i funkcionalnost objekta kroz njegovo kompletno životno razdoblje.

Mnogo faktora utiče na kvalitet zelene gradnje, a ključni su principi održivosti koji doprinose kvalitetu: iskorišćenost građevinskog prostora, zbrinjavanje otpada, povezanost sa susedstvom, racionalna potrošnja vode, racionalna potrošnja energije, upotreba obnovljivih izvora energije itd.

Zabluda je da je zelena gradnja stvaranje objekata koji se baziraju samo na uštedi energije, akcenat je na kreiranju kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora.

Osnovna i najvažnija prednost koncepta zelene gradnje je što se obraća pažnja na celokupni životni vek objekta od ideje do upotrebe objekta.

Slobodno mogu reći da je jedini nedostatak veće novčano ulaganje u ovakav vid investiranja koji vremenom prerasta u kvalitet koji se višestruko vraća u konstantnoj uštedi energije tokom godina.

Detaljnije pročitajte na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/zasto-kako-graditi-niskoenergetske-kuce/

2. Koliko je trenutno onaj koncept zastupljen u Srbiji, a koliko u razvijenim zemljama Evrope i sveta?

Koncept zelene gradnje kod nas je tek u povoju. Prve naznake sistemskog uređenja ovog koncepta kod nas kreće 2012.g kada je zakonski regulisana obavezna izrada Elaborata energetske efikasnosti objekta, kako za nove objekte tako i za rekonstrukciju i energetsku sanaciju objekata. Ovim je uspostavljen energetski razred objekata od( „G“ do „A+“ oznake)  je definisana maksimalna dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije za grejanje (kWh/m2) i to posebno za nove objekte i posebno za postojeće objekte.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/energetska-obnova/

U kakvom je stanju zgradarstvo u Srbiji puno govori podatak da prosečno domaćinstvo troši (200-4000 kWh/m2) dok je taj podatak za EU (~75 kWh/m2) zaključak se sam nameće: naši objekti u kojima živimo rasipaju energiju.

mr_greenCampus (1)

Kada je Evropska unija i svet u pitanju tu se već poprilično daleko otišlo kada je zelena gradnja u pitanju. Zadržaću se samo na EU jer bi odgovor bio previše opširan.

Najnoviji energetski ciljevi EU do 2030.g idu u pravcu smanjenja efekta emisije staklene bašte za 40%, a poznato je da je građevinarstvo jedan od najvećih uzročnika efekta staklene bašte.

Koliko je EU ozbiljno posvećena ovim zadacima vidimo iz cilja do 2050.g smanjenje emisije efekta staklene bašte do 80%, što je (nivo zagađenja)  ispod nivoa od pre 1990.g.

Ovih dana, tačnije od 24-30.09.2018.g održana je svetska nedelja zelene gradnje koja ima za cilj upravo da promoviše zelene koncepte u stanovanju. Ove godine pod sloganom #HomeGreenHome okreće se krajnjim korisnicima i njihovom uključivanju u usvajanju koncepata zelene gradnje i koje benefite krajnji korisnih ima u primeni ovih koncepata u svakodnevnom življenju.

3. Koliko je sistem zelene gradnje skuplji od klasične gradnje i da li je u današnje vreme kada značajan broj ljudi radi od kuće isplativije ulagati u zeleno stanovanje?

Sistem zelene gradnje je svakako skuplji od klasične gradnje ali kako sam naglasila još u prvom pitanju, uloženo se tokom godina višestruko vraća u kostantnoj mogućnosti za uštedom energije tokom vremena, a o komforu i udobnosti izlišno je govoriti.

Savremenom čoveku je ovaj koncept više nego neophodan, jer pored uštede energije u dužem vremenskom periodu, tu je i smanjena potreba za servisiranjem i održavanjem primenjenih sistema.

Naročito bih pomenula još jedan izuzetno važan aspekt a to je utočište posle napornog i stresnog dana ili stvaranje ambijenta koji pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje. Ovim se priča zelene gradnje širi na polje biofilnog dizajna koji Arhingreen promoviše.

Primenom biofilnog koncepta u arhitekturi, enterijeru i dizajnu savremeni čovek ponovo se vraća prirodi od koje se odvojio/otuđijo.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/savremeno-zivotno-okruzenje/

Kako bismo širu javnost edukovali na ovom polju,  je kreirao online kurs „Kreiraj svoj biofilni ambijent“ koji je imao svoje probno pretstavljanje tokom juna meseca ove godine a od oktobra svakog meseca ćemo organizovati online kurs za sve zainteresovane korisnike prostora koji žele da kvalitet svog življenja i stanovanja podignu na jedan veći stepen udobnosti uz minimalna ulaganja.

Detaljnije na sledećem linlku >>>  http://arhingreen.rs/kreiraj-svoj-biofilni-ambijent/

private-pool-cottages

Pored toga ekskluzivno za vaš portal najavljujemo uskoro još jedan online kurs koji je u pripremi a koji se bavi pitanjem sve popularnijeg trenda rada od kuće.

Tako vas pozivam da za sve novine, pratite našu facebook stranicu i ostale kanale komunikacije na društvenim mrežama.

4. Koliko je zelena gradnja zdravija za život, koji to materijali za gradnju, izolaciju, podne i zidne obloge i nameštaj koji se uklapaju u sistem zelene gradnje?

Zelena gradnja nije nužno i zdrava gradnja, to su neke zamke u koje se može upasti prilikom planiranja i izgradnje objekta. Zbog sve veće konkurencije i napretka na tržištu građevinskih materijala i plasiranja proizvoda koji nemaju uvek karakteristike „prirodnih materijala“ .

U ponudi je sve više materijala koji zadovoljavaju visoke standarde energetske efikasnosti, ali o njihovom sastavu i primeni važno je uvek posavetovati se sa arhitektom, građevinskim inženjerom i ostalim inženjerskim strukama koje poznaju određene segmente primene i upotrebe materijala.

Ne bih favorizovala određene materijale i proizvođače, ponuda na našem tržištu je zaista široka, a upotreba i primena zavise od mnogo faktora…namena objekta, kvadrature, spratnosti, položaj objekta u prostoru itd.

Detaljnije na sledećem linku >>> http://arhingreen.rs/ziveti-u-zdravom-objektu/

zeleni_grad_620_350_s_c1

5. U svetu se već određeni broj gradova okreće zelenoj gradnji. Koliko Srbija kasni za tim?

U svetu se već sistemski pristupa zelenom konceptu, navešću samo koncept „Zelen Prestonice Evrope“ koji pratim već duže vreme i na blogu/ arhingreen >>> www.arhingreen.rs/blog ima više tekstova posvećenih ovom interesantnom pristupu u realizaciji zelenih koncepata.

Izdvojiću grad Ljubljanu koja je Evropska Zelena prestonica za 2016.g i koja je od grada koji je bio potpuno auto zavistan postao grad koji izuzetno brine o zaštiti životne sredine i koji je uključio građane u realizaciju važnih pitanja grada.

Koliko Srbija kasni, baš teško pitanje… sigurno je da poprilično kasnimo, ali konstantna edukacija na ovom polju i promena svesti svih nas o važnosti ovog pitanja kako za pojedinca tako i za društvo može nam pomoći da se pokrenemo da krenemo da radimo na pitanju planiranja i realizacije zelenih koncepata.

Detaljnije na sledećem linku >>>   http://arhingreen.rs/zelena-prestonica-evrope-za-2016-godinu-33/

 

uzice-grb-veliki

Tekst je nastao u okviru projekta “Zelena ekonomija i eko turizam za održivi razvoj Užica” koji sufinansira Grad Užice. 

 

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.