Život kroz pesmu i besedu
Studenti Pedagoškog fakulteta u Užicu, besedom i recitaciom i ove godine su ukazali na značaj umeća govorništva i negovanja maternjeg jezika. Besedničko veče je tradicionalna manifestacija fakulteta koja je takmičarskog karaktera. U kategoriji besede nagrađena su tri studenta a za recitovanje stručni žiri je odlučio da listu nagrađenih duplira pa se umesto tri na njoj našlo šest učesnika.
Studenti su govorili svoje i tuđe besede i stihove. Među njih tridesetak, koliko ih je ove godine učestvovalo u besedništvu i recitovanju, stručni žiri sastavljen od profesora fakulteta, odlučio je da nagradi njih devetoro.
Prvo mesto u besedništvu pripalo je studentkinji Anđeli Lazarević za autorsku besedu Bez poštovanja nema ljubavi. Ljubav kao neiscrpna snaga i inspiracija, motivisala je i Anđelu da piše i govori o ljubavi. Ali, po mišljenu autorke, ljubav nije samoj sebi dovoljna, ona ne sme biti slepa već potpuna a potpuna je samo ako je neraskidiva od poštovanja.
„Mislim da bez poštovanja stvarno nema ljubavi,može ona da postoji ali bez poštovanja nije ona prava. Zbog ovog sveta, ovakvog kakav jeste, sve je manje takvih ljubavi ali to ne znači da treba da zaboravimo kakva ljubav treba da bude da bi prava bila“, kaže nagrađena Anđela. Na pitanje, gde se uči šta je prava ljubav, Anđela kaže da je to pre svega u porodici.
Drugo mesto pripalo je Milici Gluščević za autorsku besedu Menjamo sebe, menjamo svet a treće mesto Milici Perišić, autorki besede Kako nam televizija vaspitava decu.
U kategoriji recitovanja bilo je nešto više učesnika pa i više nagrađenih. Žiri je ovog puta napravio presedan pa je umesto planirane tri dodelio šest nagrada. Peto mesto podelile su Dijana Gagić i Milena Čantrak za autorske pesme Kad bih bila odnosno Azbučna oda ćirilici. Četvrto mesto zauzela je Sara Radović za pesmu Vesne Parun Ropstvo a treće Ilina Gavrilović za pesmu Miloša Bakovića Ako ikada vidiš čoveka. Drugo mesto pripalo je Seleni Vesović koja je govorila stihove pesme Kod cvećarke, Žaka Prevera.
Najbolji među recitatorima i jedini muškarac među nagrađenim koleginicama bio je student Filip Lazić koji je recitovao pesmu Matije Bećkovića Ovo ili ono. Pesma govori o uvek aktuelnoj političkoj podeljenosti koja je, kako i Filip misli, jedan od najvećih problema našeg naroda.
„Ja više ne pratim politiku, ne gledam televiziju i štitim sebe od takvih tema ali potpuna izolacija je nemogića. Uspeo sam da na pravi način iznesem tu pesmu, sa emociom koja u meni postoji jer je nemoguće u ovoj zemlji ne biti svestan tog problema koji se godinama ne menja, gde imamo i ovo i ono a u stvari nemamo ni jedno ni drugo ili ni od jednog ni od drugog nemamo ništa“, zaključuje Filip.
Besedničko veče je tradicionalna manifestacija Pedagoškog fakulteta u Užicu koja na još jedan način promoviše snagu, izražajnost i lepotu izgovorene reči. Pravilan govor na ovom fakultetu nije samo privilegija darovitih već obaveza svih studenata jer su se opredelili za posao učitelja odnosno vaspitača i njihovo buduće zanimanje podrazumeva besprekornu izražajnost u govorništvu.
„Generalno, naš maternji jezik ne govorimo dobro i briga svakog pojedinca je da pravilno govori. Imajući u vidu da smo mi fakultet koji obrazuje i vaspitava buduće genracije, svaki naš student ne samo da se trudi već mora da govori pravilno. Na drugim fakultetima to nije primarno ali svakako je važno da svaki akademski građanin pravilno govori svoj maternji jezik“, kaže profesorka retorikena Pedagoškog fakulteta u Užicu, doc.dr Mirjana Stakić.
Pored besedništva studenti Pedagoškog faklulteta pohađaju brojne druge vannastavne aktivnosti kroz različite sekcije kao što su filozofska, jezička, matematička, imformatička, dramska, sportska i druge.
Kompletno znanje je generalno poželjno ali na žalost, ne brunu podjednako sve obrazovne ustanove o očuvanju jezika i pisma pa samim tim i o očuvanju našeg nacionalnog identiteta. Ma koliko to bila njihova obaveza, svima onima među kojima je i Pedagoški fakultet u Užicu društvo duguje zahvalnost i poštovanje što našu kolektivnu obavezu sprovode i prenose je sa generacije na generaciju.