Burnout super žene

U savremenom društvu, žene se sve češće suočavaju sa hroničnim umorom, emocionalnom iscrpljenošću i gubitkom unutrašnjeg osećaja svrhe — klasičnim simptomima sagorevanja, ili tzv. burnouta. Ipak, ono što ovaj fenomen kod žena čini posebno kompleksnim jeste činjenica da se burnout često maskira kao funkcionalnost, odnosno spoljašnja sposobnost žene da „drži sve pod kontrolom“, da bude uspešna, odgovorna, brižna i organizovana, čak i kada je iznutra na ivici pucanja.

Višestruke uloge i nevidljivi teret

Jedan od ključnih uzroka sagorevanja kod žena jeste višestruka uloga koju one nose: karijerista, majka, partnerka, ćerka, negovateljica, organizatorka domaćinstva, emocionalna regulatorka porodične dinamike. Ova višeslojnost se često podrazumeva i normalizuje, uz društvenu poruku da je „žena ta koja sve može“. Time se stvara opasna iluzija da je sposobnost žene da funkcioniše pod pritiskom ne samo poželjna, već i dokaz njene vrednosti.

Funkcionalnost, u ovom kontekstu, postaje mehanizam preživljavanja. Žena koja oseća da ne sme da stane, koja iz straha od osude ili osećaja krivice nastavlja da radi, postiže i daje, vremenom potiskuje sopstvene potrebe. Unutrašnji pozivi tela i psihe na usporavanje ostaju ignorisani, jer spolja sve izgleda u redu. Ako to traje dovoljno dugo, može doći do toga da žena potpuno izgubi kontakt sa svojim potrebama, što je veoma opasno i može dovesti do ozbiljnih psiholoških problema.

Kako izgleda burnout kod žena?

Burnout se kod žena ne javlja uvek dramatično i naglo. Češće je to tihi odlazak u stanje hronične iscrpljenosti koje traje mesecima, pa i godinama. Na primer, žena može svakodnevno da obavlja svoj posao besprekorno, brine o deci, održava dom čistim, organizuje porodične aktivnosti, ali i da istovremeno oseća da gubi sebe. Počinje da se budi umorna, ima poteškoće sa koncentracijom, smanjuje joj se tolerancija na stres, i često oseća bes ili tugu, naizgled bez jasnog razloga.

Jedna od čestih slika žene u savremenom društvu je ona koja „izgleda sjajno spolja“, koja deluje funkcionalno, uspešno i zadovoljno, dok se iznutra oseća prazno, nesigurno i preopterećeno. U tom kontekstu, u terapijskoj sobi često čujemo rečenice poput: “Svi misle da sam jaka, ali ja više nemam snage” ili: „Kad me hvale kako sve stižem, pitam se da li iko vidi da jedva stojim na nogama?“

Uloga spoljašnje validacije

Spoljašnja validacija igra ključnu ulogu u održavanju ove maskirane funkcionalnosti. Kada žena dobija priznanja iz okoline, komplimente za efikasnost, posvećenost ili požrtvovanost, ona nesvesno internalizuje poruku da mora da nastavi tim tempom da bi bila prihvaćena. Njena iscrpljenost se tako potiskuje, a zamor se percipira kao privremena slabost koju treba „pregurati“.

Ono što se zapravo dešava je to da žena pojačava trud i angažman kako bi održala sliku stabilnosti, čak i kada celo njeno biće vapi za pauzom, jer ona zapravo ne sme da stane. Ako postoji ekstrem uspeha i postognuća, obično u psihičkom sistemu osobe postoji i suprotan ekstrem, koji je različit za različite ljude. Narativ “jake žene” koja mora u svakom trenutku da održava tu ulogu, obično na suprotnom kraju dimenzije ima slabost, nesposobnost, ulogu žrtve, prazninu ili besmisao. To znači da ako stane ili pauzira, postoji mogućnost da ode u drugu krajnost, i onda to sebi ne dozvoljava jer zna da je cena za to takođe previsoka.

Istraživanja i statistika

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i studiji objavljenoj u časopisu The Lancet (2021), žene su u značajno većem riziku od burnout sindroma u poređenju sa muškarcima, posebno u profesijama koje uključuju emocionalni rad (zdravstvo, obrazovanje, socijalne službe). Jedno američko istraživanje iz 2020. godine (McKinsey & Company i LeanIn.Org) pokazalo je da je 1 od 4 žene razmišljala o napuštanju posla ili smanjenju radnog vremena zbog iscrpljenosti, a većina njih je navela da se oseća nevidljivo u svojim naporima.

Studije takođe ukazuju da žene češće internalizuju stres, što ih čini podložnijim psihosomatskim simptomima i depresivnim epizodama, upravo zbog toga što često ne prepoznaju granicu između preterane odgovornosti i emocionalne zapuštenosti.

Emocionalne i telesne posledice

Cena ove iluzorne funkcionalnosti je zaista visoka. Na emocionalnom planu, žene koje doživljavaju burnout često pate od osećaja otuđenosti, osećaja praznine i nedostatka svrhe, čak i kada ispunjavaju sve svoje obaveze. Telo tada počinje da šalje signale kroz psihosomatske simptome, kao što su hronični umor, poremećaji spavanja, problemi sa varenjem, hormonski disbalans, autoimune reakcije.

Na duže staze, ovakav način života može dovesti do ozbiljnih depresivnih i anksioznih poremećaja. U psihološkom smislu, žena više ne zna kako da stane, kako da odmori, kako da traži pomoć, jer je s godinama naučila da je njena vrednost vezana isključivo za njenu ulogu “jake žene”. Samim tim, ona ne sme da bude ništa drugo osim toga, jer misli da neće biti prihvaćena, voljena i vrednovana ako pokaže svoju drugu stranu.

Promena narativa — od savršenstva ka ljudskosti

Izlazak iz ovog začaranog kruga zahteva promenu paradigme — kako na ličnom, tako i na društvenom nivou. Psihoterapija u tom procesu ima važnu ulogu: ona pomaže ženama da prepoznaju i razgraniče spoljašnje zahteve od sopstvenih potreba, da se vrate kontaktu sa sobom i svojim telom, i da nauče da postave granice bez osećaja krivice.

Na kolektivnom nivou, neophodno je da redefinišemo pojam uspešne žene: ona ne mora da bude sve svima u svakom trenutku, niti mora da plati vlastitim zdravljem da bi ispunila društvena očekivanja. Pravo na odmor, grešku, ranjivost i nesavršenost mora postati deo savremenog ženskog identiteta da bi se ovaj problem dugoročno rešio.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Anom Kojić, psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs