Guše nas nevidljive čestice

Po količini PM 10 čestica koje su od 2010. obavezan regulatorni parametar za određivanje kvaliteta vadzuha i u Srbiji, Užice spada u treću najgoru kategoriju zagađenih gradova u anašoj zemlji. Ove rezultate zadnje tri godine svakodnevno meri automatska stanica koju je u Omladinskoj ulici u Užicu,  2012.godine postavila Agencija za zaštitu životne sredine.

Automatska merna stanica u Užicu jedna je od 28 koliko ih je ukupno u Srbiji au nadležnosti Agencije za zaštitu vazduha Foto–URP

Nova Uredba propisuje da je 35 dana u godini dozvoljeni interval sa povećanom koncentarcijom PM 10 čestica, koje su zbog svog aerodinamičkog prečnika minimalne i opstaju lebdeći u vazduhu, tako da lako ulaze u disajne puteve i izazivaju negativan uticaj na zdravlje ljudi.

S druge strane, po koncentaciji čađi (PM10 čestice i čađ odnose na istu vrstu zagađenja,ali se dobijaju različitim tehnikama merenja) koje meri Zavod za javno zdravlje u našem gradu je 80 dana godišnje povećano zagađenje.

Merenje čađi dobro kvanitifikuje  zagađenje  koje je evidentno u Užicu, ali procena kvaliteta vazduha, shodno važećoj uredbi, ocenjuje se isključivo na osnovu merenja PM10 čestica, objašnjava za projekat „Informisani lakše dišemo“ Dragan Čučković, specijalista toksikološke hemije iz Zavoda za javno zdravlje.

Do kraja ove sezone imaćemo oko 100 rezultata merenja PM 10 čestica koje ćemo uporede sa rezultatima na automatskoj mernoj stanici, ističe Dragan Čučković iz ZZJZ Foto–URP

On objašnjava da je 50 g/m³ -mikrograma po metru kubnom dozvoljena dnevna vrednost koja ne sme biti prekoračena više od 35 puta (ili dana) u toku kalendarske godine. Dozvoljena srednja godišnja vrednost je 40g/m³, dodajući da je u gradovima u kojim se beleži prekoračenje ovih vrednosti  stanovništvo u riziku od zdravstvenih problema.

Ističe da je u Srbiji je tek 2010. godine, PM 10 uveden kao obavezan regulatorni parametar na osnovu koga se određuje kvalitet vazduha, dok se u svetu ova metoda primenjuje od 90-tih godina prošlog veka.

Pored prirodnih izvora, najznačajniji izvori ovih čestica uključuju procese sagorevanja u  termoelektranama  i saobraćaju, u komunalnim i individualnim ložištima.To su najčešće produkti nepotpunog sagorevanja

Merenje čađi na Zelenoj pijaci u Užicu pokazuje efekte gasifikacije Foto–URP

U Užicu na mernom mestu Zelena pijaca i dalje merimo čađ, a prosečni godišnji rezultati pokazuju da je po ovom parametru u našem gradu 80 dana godišnje povećano zagađenje, ukazuje Čučković.  On dodaje da ovi rezultati ulaze i u godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha.

Izolacija stambenog i poslovnog prostora je polazna tačka ka čistijem vazduhu, jer se time utiče na smanjenje količine goriva a samim tim i izbacivanje čestica u vazduhu.

Naredni korak je nabavka kotlova i peći sa boljim procesom sagorevanja, čišćenje dimnjaka jednom godišnje i upotreba što kvalitetnijeg goriva.

Loženjem uglja u vazduh se oslobađa najviše čestica, slede drva i pelet, a atmosfera se najmanje zagađuje upotrebom prirodnog  gasa.

Razvijene zemlje upravo su gasifikacijom smanjile prisustvo PM 10 čestica u vazduhu i zato njihovi građani dišu kvalitetniji vazduh i imaju manje respiratornih problema, kaže Čučković. On upozorava da se obrati pažnja i na izduvne uređaje na automobilima koji dodatno utiču na zagađenje vazduha.

Karakteristika praćenja efekata čestica PM10 na zdravlje stanovnika je što je veći broj dana populacija izložena povećanim vrednostima PM10 ili čađi , beleži se više slučajeva obolevanja. Nadalje, veće prekoračenje dozvoljenih dnevnih vrednosti dovodi do većeg broja obolevanja.  Svesti broj dana sa prekoračenim koncentracijama na ispod 35 u toku godine misli da nijednom gradu u Srbiji nije uspelo Užički Zavod za javno zdravlje postavio je uređaj za merenje PM 10 čestica na Narodnom pozorištu. Do kraja ove grejne sezone imaće oko 100 rezultata koje će moći da uporede sa rezultatima na automatskoj mernoj stanici.

Uređaj za merenje PM 10 čestica koji je postavio ZZJZ iz Užica pokazuje efekte gasifikacije Foto–URP

Uređaj smo postavili jer hoćemo da uporedimo naše i rezultate automatske merne stanice. Rezultati merenja PM10 na automatskoj mernoj stanici ne pokazuju očekivano smanjenje usled efekata  gasifikacije, koje je uočeno u  merenju čađi na Zelenoj pijaci, ističe Čučković.

Na kraju ove godine prikazaćemo rezultate i ako se ustanovi da se rezultati značajno razlikuju, u odnosu na one koje daje automatska merna stanica, ZZJZ uputiće predlog da grad ili država na Trgu kod stare Pošte postave merno mesto za PM10, kaže on.

Iz stručnog ugla objašnjava da lokacija automatske merne stanice u Omladinskoj nije najmerodavnija, jer je opterećena saobraćajem u tranzitu, autobuskim stajalištem i divljim parkingom, što po njegovim rečima, značajno ometa tačnost merenja čestica

Čučković ističe da Grad ima zakonsku mogućnost da organizuje dodatnu mrežu monitoringa vazduha sa akreditovanom ustanovom koja ima odobrenje nadležnog ministarstva da meri propisane parametre aerozagađenja. Užički Zavod za javno zdravlje sve to ima, a spremni smo da uložimo sopstvena sredstva i za narednu sezonu nabavimo kvalitetan uređaj za merenje PM10 čestica kako bi pratili i predlagali mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu u kome živimo, kaže Čučković.

Rezultati ZZJZ pokazuju da se u Krčagovu godinama unazad nezavisno od grejne sezone beleži povećan sadržaj nikla,olova i kadijuma  u taložnim materijama. Čučković tvrdi da još uvek nije ustanovljeno odakle potiče sadržaj ovih metala, da li iz proizvodnih pogona u industrijskoj zoni u Krčagovu ili iz bolničke kotlarnice koja i dalje koristi mazut.

Pogled ka Terazijama i delu Pore Foto–URP

Inače, priča o zagađenju vazduha decenijama unazad u Užicu počinje da se ponavlja prvom potpalom i pušenjem odžaka.

Mali je procenat građana kojima je ovo tema za svako godišnje doba i sve uslove. Svaki pojedinac mora da razmišlja i preduzima korake kako bi zimi imali bolji vazduh.

Određene gradske službe treba da pronađu način i da steknu uvid u količine prodatog uglja, drva i drugih sirovina koje građani Užica koriste za loženje, a neophodan je i katastar zagađivača.

I tako sitni pojedinačni i kolektivni koraci vode ka rešavanju jednog od brojnih ekoloških problema sa kojima se Užice suočava.

Nečinjenje treba da prepozna kaznena politika, a sankcionišu inspekcije u čijoj nadležnosti je kvalitet vazduha.

Ako ni na to nismo spremni, naši naslednici će se negde u tuđini sećati onih koji od sopstvenog pepela nisu uspeli da im sačuvaju Užice  bez zagađenog vazduha.

Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu.