Funkcionalna i zdrava porodica – jedan od glavnih uslova za stvaranje zdravog pojedinca

Međunarodni dan porodice obeležava se od 1993. godine, kada ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila važnim datumom sa ciljem da se posebna pažnja posveti značaju ove jedinice društva i osnaži porodica kao jedna od najvažnijih tvorevina civilizacije.

Iako su se poslednjih godina stvorile nove forme porodice, njen značaj je ostao isti. Porodica predstavlja prvu zajednicu kojoj pripadamo. Ona je prirodna zajednica ljudi, osnovna ćelija društva i bitan faktor vaspitanja. Kao takva jedna je od konstantnih staro-novih problema sa kojima se neprestano susreće naša civilizacija. Ona oduvek bila predmet interesovanja svih onih koji su se bavili čovekom, vaspitanjem ili reformom društva. Može se reći da nema ni jedne značajnije doktrine u prošlosti koja ne ističe njen moćni vaspitni uticaj, koji može biti pozitivno ili negativno usmeren. Funkcionalna i zdrava porodica jedan od glavnih uslova za stvaranje zdravog pojedinca, ali i zdravog društva.

Na porodicu možemo gledati kao na sistem sačinjen od komponenti subsistema: partnerskog, roditeljskog, subsistema koji formiraju deca. Ona je istovremeno kao celina deo ekološkog suprasistema. Da bismo razumeli načine na koji funkcioniše porodica, veoma je važno razumeti odnose koji postoje između ovih subsistema, kao i odnose koji postoje između porodice i okruženja u kome porodica funkcioniše. Ponašanje pojedinih članova porodice ne možemo razumeti izolovano od ostatka porodice, ali i društva u kome porodica živi.

Porodica kao sistem ima glavnu ulogu u socijalizaciji, vaspitanju, psihološkom i biološkom održavanju članova porodice. Kroz odnose u porodici stičemo sliku o sebi, drugima i svetu oko sebe. Kako su se roditelji odnosili prema detetu će u velikoj meri uticati na formiranje njegove slike o sebi. Takođe, ono što dete vidi u svojoj porodici postaće oslonac i deo njegovih vrednosti i očekivanja u kontaktu sa spoljašnjim svetom.

Kako bi bila funkcionalna, porodica bi trebalo da ispuni sledeće zadatke:

a) Bazični zadaci, koji se odnose na obezbeđivanje ishrane i zaštite članova porodice i bazične potrebe na emocionalnom planu kroz pružanje podrške, ljubavi i razumevanja za sve članove;

b) Razvojni zadaci, se odnose na podsticanje rasta i sazrevanja članova porodice, i to davanjem podrške kroz sve faze individualnog i porodičnog životnog ciklusa i

c) Zadaci koji se odnose na prilagođavanje i reagovanje porodice u situacijama kada se pojave neočekivani događaji kao što su bolest, smrt i razvod…

Kroz generacije se u porodici putem modeliranja i asocijativnog učenja prenosi porodični sistem vrednosti, uverenja, snage porodice, porodične tajne i mitovi, odnos prema gubicima, obrasci ponašanja, način uspostavljanja i održavanja emocionalnih veza… Sve to utiče na oblikovanje individue, a dete prvobitno sva iskustva u porodici upija bez procene i ona postaju njegov kriterijum i standard života. Kapacitet članova porodice da se nosi sa izazovima će zavisiti od porodičnog nasleđa, ali i od individualnih kapaciteta koji se kreiraju kroz iskustva sa spoljašnjim svetom i drugim značajnim ljudima.

Porodica nam daje najbolje što ume i može u datom trenutku. Nekada to može biti nedovoljno ili neprilagođeno potrebama pojedinca, odnosno deteta. Porodica uči sa svakim novim iskustvom, a kada je prilagodljiva i funkcionalna, ona će svoje obrasce i mehanizme prilagođavati svojim članovima i menjati ih u skladu sa njihovim potrebama. Porodica bi trebalo da bude sklonište, sigurna luka koja pruža bezuslovnu ljubav, podršku, osećaj pripadnosti. Međutim, može se desiti da nekada nema dovoljno kapaciteta da prevaziđe novi izazov i krizu. U tim situacijama je potrebna i poželjna spoljašnja podrška uz koju će naučiti nove mehanizme, načine ponašanja i stvoriti nova uverenja kako bi se podržao međusobni rast i razvoj.

U funkcionalnoj porodici postoji stabilan roditeljski savez, povezanost, jasne granice među generacijama, prema spoljnoj sredini i između subsistema, prihvataju se razlike i znaju se individualne uloge i raspodela moći i odgovornosti, postoji efikasno rešavanje problema i nesporazuma, razvijeni su adaptivni mehanizmi reagovanja na odrastanje, promene, prevazilaženje stresa, kriza i rešavanje na funkcionalan način, postoji zajednički sistem verovanja, nega, direktna jasna komunikacija, u odnosima preovladava radost, toplina i humor, zaštita i briga o vulnerabilnim članovima.

U porodici učimo način vaspitanja dece, kakve partnere biramo, šta podrazumeva uloga žene, muškarca, deteta, kako se treba odnositi prema članovima porodice, kako se nositi sa ljutnjom, strahom, bolom, kako se odnositi sa porodičnim i drugim interpersonalnim problemima, da li se treba razvoditi, da li treba biti autoritaran, kako prevazilaziti frustracije…

Ukoliko je porodica uspela kao sistem da sledi svoj prirodni evolutivni tok, da se menja i prilagođava promenama, unutrašnjim i spoljašnjim potrebama, onda su mogućnosti za razvoj disfunkconalnosti porodice mnogo manje, dok ona kao sistem biva sve jača i čvršća zajednica.

Ukoliko želite da razgovarate sa stručnjakom, DokTok psiholozi i psihoterapeuti su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Naslovna fotografija—doktok.rs