Kako prepoznati gubitak sluha kod dece i zašto rano otkrivanje pravi razliku?

Slušanje je mnogo više od fiziološke funkcije – to je osnovna alatka kroz koju deca uče da govore, povezuju se sa okolinom, izražavaju emocije i razvijaju se na svim nivoima. Međutim, gubitak sluha kod dece često prođe neprimećeno u ranim fazama, jer se mališani u tom uzrastu još uvek intenzivno prilagođavaju svetu i nemaju jasan referentni okvir. Zbog toga se mnogi roditelji oslanjaju na intuiciju, posmatranje i povremeno – na sreću.

Rano otkrivanje oštećenja sluha pravi ogromnu razliku jer utiče na govorni razvoj, socijalizaciju, obrazovanje i opšte mentalno zdravlje deteta. Kada se reaguje pravovremeno, moguće je usmeriti razvoj u pravom pravcu uz pomoć terapije, logopedskog rada i korišćenja slušnih pomagala. Zbog toga je ključno znati kako prepoznati prve znake problema i kada potražiti pomoć stručnjaka.

Rani znaci problema – na šta treba da obratite pažnju

Gubitak sluha kod dece ne mora uvek biti očigledan – pogotovo ako je reč o delimičnom oštećenju ili ako se dete naučilo da se snalazi oslanjajući se na druge čulne signale, poput vida. Upravo zbog toga je važno da roditelji, vaspitači i pedijatri budu obazrivi i prepoznaju sitne obrasce ponašanja koji mogu ukazivati na to da dete ne čuje dobro.

Kada posumnjate na problem, važno je da ne nagađate, već da uradite preciznu procenu kod audiologa. U današnje vreme, a naročito u Audiovox ponudi na raspolaganju su različiti aparati koji će pomoći vašem detetu da savlada ovaj problem, ali je bitno da se on što ranije otkrije.

Kod beba, jedan od ranih znakova može biti izostanak reakcije na zvuk. Ako vaše dete ne reaguje na glasne zvuke, ne trza se kada padne predmet, ne usmerava pogled ka izvoru zvuka ili se ne umiruje kada mu govorite – to mogu biti signali da postoji problem.

Kasnije, između 12. i 24. meseca, može se primetiti kašnjenje u razvoju govora, nejasan izgovor, ograničen vokabular ili oslanjanje na gestikulaciju umesto reči. Deca koja imaju problema sa sluhom često izgledaju kao da vas ignorišu – ali u stvari ne čuju jasno šta im govorite.

Pravovremeno otkrivanje i reagovanje može značiti razliku između pravovremenog razvoja govora i trajnih prepreka u učenju i komunikaciji.

Gubitak sluha – uticaj na razvoj govora i učenja

Jezik se kod dece razvija kroz imitaciju – slušajući roditelje, vršnjake i okolinu, deca uče kako da artikulišu glasove, kako da formiraju rečenice i kako da prenesu osećanja rečima. Kada sluh nije dovoljno razvijen ili potpuno izostaje, taj proces imitacije biva prekinut ili usporen. Dete ne čuje dovoljno jasno da bi moglo pravilno da ponovi reč, što direktno utiče na razvoj govora, izgovora i sposobnosti verbalnog izražavanja.

Gubitak sluha takođe utiče i na pažnju, jer dete često ne može da prati instrukcije, propušta ključne informacije i ima poteškoće da se uklopi u kolektivne aktivnosti, što sve zajedno može voditi ka socijalnoj izolaciji i osećaju nesigurnosti. U školskom uzrastu, posledice mogu biti još izraženije: poteškoće u čitanju i pisanju, sporije usvajanje gradiva, nesigurnost pri odgovaranju, a ponekad i pogrešna percepcija da je dete „lenjo“ ili „povučeno“.

Dete koje ne čuje ne može da uči na isti način kao njegovi vršnjaci. Iako je mozak dece neverovatno prilagodljiv i sposoban da nadoknadi mnoge deficite, taj kapacitet opada ako se sa intervencijom zakasni. Zato se insistira na što ranijoj dijagnostici – idealno u prvim mesecima života, a najkasnije do treće godine. Tada se još uvek može podstaći razvoj jezika i slušne percepcije kroz logopedski rad i korišćenje slušnih aparata.

Ukoliko se propusti taj ključni prozor neurološkog razvoja, svaka kasnija terapija biće napredna – ali će proces oporavka trajati duže, uz moguće frustracije i poteškoće koje su mogle biti izbegnute ranijom reakcijom.

Tehnologija u službi sluha: kako pomažu savremena rešenja

Srećom, današnje vreme nudi rešenja koja su sve efikasnija, prilagodljivija i – što je najvažnije – dostupna. Ako vaše dete ima oštećenje sluha, to ne mora značiti ograničenje u životu. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji, deca danas mogu da žive potpuno ispunjen život, da uče, komuniciraju i igraju se ravnopravno sa svojim vršnjacima.

Ključ je u pravovremenom korišćenju slušnih pomagala koja se podešavaju u skladu sa individualnim potrebama deteta.

Slušni aparati više nisu veliki, nepraktični uređaji. Danas su to sofisticirani sistemi koji mogu filtrirati buku, pojačavati govorne frekvencije, povezivati se sa mobilnim telefonima i čak pratiti statistiku korišćenja. Pored klasičnih aparata, deca sa težim oblikom oštećenja sluha mogu biti kandidati za kohlearne implantate – uređaje koji direktno stimulišu slušni živac.

Bitno je znati da sama tehnologija nije dovoljna – potrebno je pratiti korišćenje, redovno raditi kontrolne preglede i uključiti dete u dodatne rehabilitacione programe. Kombinacija tehnologije, stručne podrške i porodične posvećenosti je ono što donosi rezultate. U tome, roditelji imaju ključnu ulogu – kako u emocionalnom osnaživanju deteta, tako i u svakodnevnoj podršci kroz igru, govor i zajedničke aktivnosti.

Gubitak sluha kod dece ne mora biti prepreka – ali je opasno ako ostane neprepoznat. U prvim godinama života, svaki dan igra ključnu ulogu u formiranju jezika, razumevanja i samopouzdanja. Zato je važno da budete pažljiv posmatrač, osetljiv na signale i dovoljno hrabar da postavite pitanja. Ne čekajte da problem postane očigledan – jer tada je već prošao dragoceni period za reagovanje.

https://www.pexels.com/photo/boy-wearing-orange-shirt-blowing-on-dandelion-1231215/

Dečak drži i duva u maslačak.

https://www.pexels.com/photo/girl-painting-cardboard-house-3933229/

Devojčica  boji kućiu od kartona.