Sedam smernica lekara za očuvanje psihičkog i fizičkog zdravlja
Svetska Zdravstvena Organizacija slavi godišnjicu osnivanja svakog 7. aprila, datuma kojim se ujedno obeležava i SVETSKI DAN ZDRAVLJA. SZO koristi taj datum kako bi skrenula pažnju svetske javnosti na najznačajnije probleme sa zdravljem ljudi na globalnom nivou. 7. Aprila 2023. godine slogan SZO pod kojim cse obeležava najznačajniji datum u kalendaru javnog zdravlja je ’’Zdravlje za sve’’.
Sačuvati zdravlje je najvažnija stvar u našem životu, ali u današnje vreme i najizazovnija. Ubrzan tempo življenja i načini kojima pokušavamo da se na isti prilagodimo narušavaju naše zdravlje na više nivoa. Mnogi ljudi veruju da je nemoguće voditi zdrav život, međutim, statistike govore potpuno drugačije. Bitno je da znamo da uprkos velikoj otpornosti našeg tela na štetne agense i bolesti, ono nije neuništivo. Iz tog razloga ne treba zaboraviti da se zdravlje čuva dok ga imamo.
Kroz dalji tekst dobićete smernice uz pomoć kojih možete da sačuvate svoje zdravlje:
1) OBAVLJAJTE PREVENTIVNE PREGLEDE. Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. 80% bolesti mogu da se spreče ili da se izleće ukoliko se otkriju na vreme. Prekontrolišite vaše zdravlje pre nego što vas nešto zaboli. Idite redovno na sistematske preglede u vašoj nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.
2) VODITE RAČUNA O MENTALNOM ZDRAVLJU. Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”. Dakle, pričamo o integrisanom pristupu mentalnom i telelesnom aspektu zdravlja kao nerazdvojnom jedinstvu uklopljenom u specifičnu fizičku i socijalnu sredinu, te se kaže da je mentalno zdravlje stanje dobrobiti u kojem pojedinac ostvaruje svoje potencijale, može se nositi s normalnim životnim stresom, može raditi produktivno i plodno te je sposoban pridonositi zajednici (SZO; 2001).
U današnje vreme je posebno važno ne zanemarivati mentalno zdravlje. Nađite vreme za sebe, okružite se dragim ljudima, činite stvari koje vas raduju, potrudite se da izbegavate stresne situacije. Ukoliko primetite da imate poteškoće sa produktivnošću, raspoloženjem, snalaženjem u stresnim situacijama, potražite stručnu pomoć.
3) HRANITE SE ZDRAVO I RAZNOVRSNO. Koliko god komplikovano izgledalo, hraniti se zdravo je zapravo vrlo jednostavno. Pod zdravom ishranom se ne podrazumeva konzumacija skupih, teško dostupnih namirnica već par jednostavnih načela kojih svako može da se pridržava. Ključne stavke su: balans, mera i doslednost. Ne prejedajte se, već pratite potrebe vašeg organizma. Imajte 5 obroka dnevno. Konzumirajte nutritivno bogatu hranu, a izbegavajte industrijski prerađenu hranu.
4) DOVOLJAN UNOS TEČNOSTI. Pravilan i svakodnevni unos vode je od velike važnosti za optimalan rad i pravilnu funkciju našeg tela. Optimalni dnevni unos tečnosti je od 1,5l-2l. Pored obične vode hidratacija podrazumeva i unos prirodnih sokova od voća i povrća, čajeva bez šećera. Izbegavajte konzumaciju zaslađenih, gaziranih napitaka kao i konzumaciju alkohola.
5) DOVOLJNO SNA. Dovoljno sna je presudno za dobro zdravlje na više načina. Spavanje reguliše oslobađanje hormona koji kontrolišu metabolizam, rast i regeneraciju organizma. Utiče na kognitivne sposobnosti, koncentraciju, pažnju. Dovoljno sna smanjuje rizik za nastanak mnogih hroničnih oboljenja. Pozitivno utiče na imuni sistem. 30minuta pre spavanja izbegavajte korišćenje elektronskih uređaja. 7-8h sna je optimalno vreme potrebno za normalno funkcionisanje organizma bez posledica po zdravlje.
6) REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOSTI. Naučno je dokazano da fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak mnogih malignih i drugih hroničnih oboljenja. Redovna fizička aktivnost predstavlja i prvu liniju terapije mnogih stanja koja vas mogu uvesti u ozbiljna oboljenja, poput insulinske rezistencije, hipertenzije. Poboljšava funkciju kardiovaskularnog sistema, kao i lokomotornog sistema. Redovna fizička aktivnost utiče pozitivno na kognitivne procese, pamćenje i raspoloženje. Vežbanje smanjuje nivo hromona stresa i preporučuje se osobama koje boluju od depresije. Prema preporukama SZO 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno tokom 5 dana nedeljno je dovoljno za postizanje većine koristi za zdravlje.
7) IZBEGAVAJTE UNOS TOKSIČNIH SUPSTANCI POPUT DUVANA, ALKOHOLA i NARKOTIKA!
Ukoliko vam je potrebna konsultacija na ovu ili neku drugu temu putem DokTok platforme, odaberite lekara ili stručnjaka mentalne podrške i zakažite svoju konsultaciju putem linka.
Naslovna fotografija—doktok,rs
