Čajetina bez divljih deponija

Pored grada Šapca, Čajetina je jedina opština u Srbiji koja je na čitavoj svojoj teritoriji postavila kontejnere i organizovala odvoz i deponovanje komunalnog otpada. U planu je izgradnja transfer stanice, gde će se odvajati suvi i vršiti kompostiranje mokrog otpada. U naredne dve do tri godine  kontejnere u ovoj opštini više neće prepoznavati ni čulo vida ni čulo mirisa građana, više neće biti na ulicama.

Jedan od najvećih problema koji ozbiljno utiče na ekološku sliku Srbije su divlje deponije. Nastale su bez plana, tamo gde su građani svojevoljno odlučili da odlažu svoj otpad. Kada se pomenu divlje deponije onda se najčešće i okrive građani u kojima se prepozna prvi krivac. Suština nije u krivnji već u spoznaji uzroka i rešavanju problema.

Nadlženi u opštini Čajetina, svesni da se građani moraju rešiti otpada, nisu okrivili građane već su im, u skladu sa svojim obavezama i mogućnostina, ponudili alternativu i svi zajedno pronašli rešenje. Izvagali su da su novi troškovi mnogo manji od  trajne štete koju divlje deponije nanose prirodi.

„Odlučili smo da kontejnerima pokrijemo teritoriju čitave opštine što znači i sve seoske mesne zajednice, gde je najviše i bilo divljih deponija. Postavili smo male i velike kontejnere, u skladu sa potrebama i dotadašnjim navikama meštana. Velike kontejnere, njih 80, smo uglavnom postavili upravo na tim divljim deponijama, jer nam je jasno da se navike ne menjaju lako“, kaže direktor KJP „Zlatibor“ Čajetina, Srđan Pantović.

„U planu je izgradnja transfer stanice sa reciklažnim dvorištem. To je mesto gde bi se stvorili tehnički uslovi pravilnog selektovanja otpada i uslovi za stanovništvo da dovoze i odlažu kabasti otpad koji sada najčešće ostavljaju pored kontejnera. Uradićemo i kompostanu, pre svega za zeleni otpad pa će se znatno smanjiti količine koje se sada odvoze na deponiju Duboko, što će imati dobre rezultate i za nas i za deponiju. Mi ćemo smanjiti količine otpada a samim tim i troškove a manje otpada u Dubokom znači duži vek te deponije“, dodaje direktor KJP „Zlatibor“ Čajetina, Srđan Pantović.

U lokalnoj samoupravi Čajetine u toku je izrada novog Plana upravljanja otpadom koji će precizno definisati dalju strategiju razvoja opštine u ovom smeru, prava i obaveze lokalne samouprave, komunalnih preduzeća, pravnih i fizičkih lica.

Kada je u pitanju upravljanje otpadom i sve druge komunalne delatnosti, nadležni u ovoj opštini na visokom su nivou edukacije, poštuju važeće zakone i prate sve savremene trendove i standarde u ovoj oblasti.

U toku je realizacija dva projekta za koje je Čajetina sredstva dobila od Švedske. Jedan projekat odnosi se na materijalna ulaganja a drugi je edukativnog karaktera.

Sredstva za nabavku sedam hiljada kanti za suvi otpad, zapremine 200l, 40 kontejnera za staklo i jednog teretnog vozila, za opštinu Čajetina, Vlada Švedske uplatila je na račun Vlade Srbije ali zbog nemogućnosti da naša Vlada raspiše tender, Čajetina će nabavku čekati do septembra 2019. godine.

Plan opštine je da iz sopstvenih sredstava nabavi još sedam hiljada kanti za mokri otpad, kako bi se krenulo u realizaciju plana da se u naredne dve godine sa ulica uklone kontejneri. Svako dvorište dobiće dve kante, za suvi i mokri otpad a za stambene zgrade biće urađene posebne prostorije u kojima će biti smešteni kontejneri.

„Tek kada građanima pružimo sve uslove za primarnu selekciju, moći ćemo od njih da očekujemo odgovornost.  Za stambene zgrade biće odgovorni upravitelji pa ćemo, nadam se, svi zajedno uspeti u planovima koji se tiču svih nas. Sigurno je da u startu neće biti kažnjavanja, bićemo uporni u edukaciji svih korisnika ali ćemo imati i evidenciju onih koji se pridržavaju odnosno ne pridržavaju komunalnih pravila“, pojašnjava za naš portal Pantović.

Drugi projekat koji u saradnji sa Švedskom realizuje Čajetina je edukativnog karaktera. Švedski stručnjaci iz komunalne oblasti, u periodu od 1,5 godine, licima koja se bave ovom oblašću u Čajetini, prenose svoja znanja i iskustva, upoznaju ih sa novim trendovima i načinima da se dostigne odgovarajući ekološki nivo i prevaziđu prepreke na koje nailaze.

U okviru ovog projekta, realizovana je i poseta švetskom gradu Jevle, koji je na svetskim razmerama najbolje rešio pitanje uklanjanja otpada jer otpad koji deponuju iznosi manje od 1%.

Kako kaže Pantović, mnogo je segmenata u kojima mi ni malo ne zaostajemo za Švedskom ali i mogućnosti da primenimo neke od modela koji oni koriste i van komunalnih preduzeća. Plastične kese su skoro izbačene iz upotrebe, na svakom mestu građani besplatno mogu dobiti kese koje koriste za odlaganje hrane, koje su biorazgradive ali određeni vremenski period ne propuštaju ni tečan sadržaj.

Građanima su na usluzi i automati gde mogu predati aluminijumsku ili pvc ambalažu i za to dobiti novac. Prikupljanje te ambalaže, u marketima i drugim mestima organizovali su proizvođači te ambalaže a ne komunalna preduzeća.

Ipak, korak po korak, moguće je dostići savremenije metode i tehnologije ukoliko smo svesni sopstvene situacije i potreba ali bez preskakanja stepenika kako se ne bi našli u poziciji u kojoj ne možemo da opstanemo.

Ono što ohrabruje jeste činjenica da su za nova znanja i realizaciju planova zainteresovani brojni Zlatiborci. Tu su pre svega hotelijeri i ugostitelji, svi oni koji pružaju turističke usluge bilo da je to urbani ili ruralni deo Zlatibora. Da žive i rade u čistoj ekološkoj sredini želja je svih stanovnika sa teritorije Čajetine i svi oni pokazuju interesovanje i dobru volju da dostignu nivo ekološke opštine.

Tekst je deo projekta “Ekološko očuvanje Čajetine i Zlatibora” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.