Fizički neaktivni češće umiru

Nedostatak fizičke aktivnosti češće dovodi do smrti od gojaznosti pokazalo je veliko evropsko istraživanje.

To je, najkraći , zaključak Studije o povezanosti stepena fizičke aktivnosti i smrtnosti grupe naučnika sa Univerziteta Kembridž, koja je nedavno objavljena u časopisu “American Journal of Clinical Nutrition”.

Studijia je trajala 12 godina i obuhvatila je 300.000 ispitanika oba pola, a istraživači su za potrebe studije procenjivali nivo vežbanja i obim struka, te beležili svaki smrtni slučaj ispitanika.

“Najveći rizik od prerane smrti zabeležen je kod fizički neaktivnih i to podjedanako važi za osobe normalne telesne težine, kao i one sa viškom kilograma i gojazne”, izjavio je professor Ulf Ekelund, jedan od istraživača.

676 000 smrtnih slučajeva godišnje pripisuje se upravo posledicama nastalim usled neaktivnosti što je skoro dvostruko više u poređenju sa 337 000 koji nastaju kao posledica smrtnosti usled prekomerne telesne težine.

Studija je još pokazala i da mršavi ljudi mogu imati veći rizik od zdravstvenih problema usled neaktivnosti, dok su gojazne osobe koje vežbaju boljeg zdravstvenog stanja od onih koji nemaju tu naviku.

Takođe, napominje se i da je fizička aktivnost, odnosno vežbanje podjednako važna za sve, bez obzira na telesnu težinu, te da je 20 minuta brzog hodanja dnevno dovoljno kako bi se unapredilo opšte zdravstveno stanje.

Bolesti prouzrokovane neaktivnošću i gojaznošću su uglavnom iste, uključujući kardiovaskularne bolesti, s izuzetkom dijabetesa tipa 2 koji se češće javlja kao posledica gojaznosti.