Četiri škole i Dečiji dispanzer u Priboju grejaće drvna sečka

Opština Priboj je, zahvaljujući projektu izgradnje toplane na biomasu, uz pomoć Vlade Srbije i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, u značajnoj meri unapredila grejanje na svojoj teritoriji, ali je istovremeno ostvarila velike pomake u ekonomskom razvoju i racionalnijem trošenju budžeta – naglasio je predsednik Opštine Lazar Rvović. On je prilikom današnjeg svečanog puštanja u rad toplane na biomasu kapaciteta 1,8 MW ukazao na značajne uštede u lokalnom budžetu i veće mogućnosti za otvaranje radnih mesta.

Dodao je da je Priboj voljan i spreman da iskustva iz projekta u okviru kojeg opština prelazi sa „nečistih“ i skupih goriva na biomasu prenese drugim opštinama kako bi se unapredio ekonomski i ekološki razvoj Srbije na lokalnom nivou.

Reč je toplani na drvnu sečku koja će grejati pribojske osnovne škole „Vuk Karadžić“ i „Desanka Maksimović“, te Mašinsko-elektrotehničku školu i Gimnaziju, kao i Dečiji dispanzer.

Izgradnja nove toplane finansirana je iz fondova Vlade Republike Srbije, posredstvom Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Vrednost ove investicije je 126 miliona dinara, a tehničku podršku projektu pružila je organizacija GIZ.

Ovo je za našu malu sredinu projekat od izuzetnog značaja. Na prvom mestu je korist koju će imati naši đaci i omladinci – kvalitetno grejanje. Na drugom je ekološki efekat, a potom i ekonomski efekat. Moramo da vodimo računa o svakom dinaru i da se domaćinski ophodimo prema budžetu kojim raspolažemo. Pribojski privrednici uvideli su spremnost lokalne samouprave da pomogne na svim navedenim poljima, pa su se uključili nabavivši opremu i osposobivši se za proizvodnju drvne sečke koja se sad koristi kao biomasa. Sirovina dolazi iz našeg kraja, od naših preduzetnika, a to podrazumeva i sigurnost u snabdevanju i nova radna mesta – objasnio je Rvović.

Dodao je da je toplana koja je danas puštena u rad deo većeg projekta čiji je cilj da se u potpunosti u Priboju pređe na ekološke vidove grejanja.

U startu smo oformili dobar, stručan tim, a imali smo i svesrdnu pomoć onih koji znaju da sistematski i strateški planiraju aktivnosti – Regionalne razvojne agencija Zlatibor i GIZ-a. Krenulo se od male kotlarnice u Priboju, a drugu fazu smo okončali danas, puštanjem u rad ovog postrojenja. U okviru treće faze u našem projektu zaključili smo nedavno trilateralni ugovor sa Nemačkom razvojnom agencijom KfW,

Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom finansija i radićemo veliku kotlarnicu od osam megavata vrednu šest miliona evra. Tada ćemo u potpunosti preći sa fosilnih goriva na biomasu, što je veliki rezultat u evropskim okvirima, ne samo u Srbiji – naglasio je predesdnik pribojske opštine.

Milica Vukadinović, rukovodilac programa “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji”, koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje sprovodi GIZ, podsetila je na to da je pre dve godine Grad Pirot, kroz javno-privatno partnerstvo i uz podršku nemačke organizacije, u četiri škole realizovao program zamene kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu.

Projekat je trajao tri godine od ideje do realizacije. Kroz taj projekat i saradnju sa Gradom Pirotom, dosta toga smo naučili i shvatili koliko su važni dobri primeri iz prakse. Opština Priboj sada samo potvrđuje sve te lekcije koje smo naučili – istakla je Milica Vukadinović.

Navela je da ideja za projekat u Priboju nastala 2016. godine, da je GIZ pružio tehničku pomoć ali da je tim iz pribojske opštine preuzeo palicu i nastavio sam. Naglasila je da bez dobrog, posvećenog projektnog tima kompleksni projekti iz bioenergije poput pribojskog ne bi bili realizovani.

Milica Vukadinović je kazala da je primer iz Priboja predstavljen nedavno i na međunarodnoj konferenciji o biomasi i energetici u Berlinu. Uverili smo se da u Priboju postoje vizionarski pogledi na ovo pitanje. A glavna poruka sa berlinske konferencije je da vizija mora da bude čvrsta, dok put do ispunjenja te vizije može i treba da bude fleksibilan. Vi imate viziju, godinama radite na tome da poboljšate grejanje za korisnike tih objekata, bitan vam je i ekološki, i sociološki, i ekonomski aspekt, a radite i na tome da u potpunosti pređete na korišćenje biomase koja vam je dostupna. Ovakvo postrojenje kreira radna mesta, a privrednici su veoma sposobni, prepoznaju prilike i dobre partnere u javnom sektoru. Ovo je odličan primer kako se kreiraju uslovi za nova zapošljavanja i ekonomski razvoj lokalne sredine i kako se pozitivno utiče i na sveukupno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte, kao i na trgovinski deficit na državnom nivou – poručila je predstavnica GIZ-a.