Danci dobro informisani o koroni kroz tematske emisije

Prvi potvrđeni slučaj korana virusa u Danskoj bio je 27. februara 2020. godine. Do danas u Danskoj je potvrdjeno 5 996 slučaja pozitivnih na COVID 19, dok je broj umrlih dostigao brojku od 260 lica. U poslednjih 7 dana smrtnost se kreće u proseku od 12-20 osoba dnevno. Vlada je iznela da je 1995 Danaca izlečeno od virusa do današnjeg dana. Danska kao najmanja skandinavska zemlja površinski duplo je manja od Srbije i broji 5,6 miliona stanovnika, napominje na početku razgovora za naš portal Užičanka Tijana Marić, koja je nakon završenih doktorskih studija u Singapuru, dobila posao na Danskom Tehničkom Univerzitetu kao Postdoc istraživač u grupi koja se bavi primenom nanotehnologije u medicini. 

Torvehallerene pijaca Foto–Tijana Maric (privatna arhiva)

Ona navodi da jedna istaživačka grupa sa poznatog Danskog Univerziteta Aarhus radi trenutno na ispitivanju već poznatog leka koji bi mogao da spreči prodiranje virusa u pluća i potencijalno da uspori širenje pandemije. U pitanju je Camostat mesylate, lek koji je odobrila Japansksa agencija za lekove i koji je ranije bio korišćen za lečenje pankreatitisa. Ispitivanje je odobreno i testiranje se sprovodi na 180 zaraženih pacijenata širom Danske. Uzimajući u obzir da se lek prvi put koristi u ovu svrhu lečenja, biće potrebno tri do četiri meseca da se utvrdi delovanje. Sa druge strane, naučnici zaposleni na State Serum Institutu u Danskoj razvili su jednostavnu metodu koja bi mogla drastično da poboljša testiranje na COVID 19. Osnovni problem sa masovnim testiranjem je taj što su potrebne glomazne mašine na samom početku testiranja pacijenata za izolovanje RNA. Za ovaj process su neophodni hemijski reagensi odnosno supstance koje se koriste pri ispitivanju uzoraka i koje trenutno nedostaju u mnogim laboratorijama. Pomenuta grupa je pronašla rešenje ovog problema tako što je zagrevala uzorke briseva na 98° C u trajanju od 5 minuta. Doktori koji stoje iza ove metode porede ovaj postupak sa kuvanjem jajeta, a dobijeni rezultati su iste tačnosti kao i rezultati dobijeni testiranjem skupim robotima. Trenutno se radi na širenju ove metode u svetu kako bi i ostale laboratorije mogle da primene novu metodu. Danski institut je već dobio pohvale Evropskih kolega i novi metod počeo je da se koristi u Španiji, a ova nova metoda znači da se kompletno testiranje može izvršiti za 90 minuta, ka 

Dobro je poznato da su Danci nekoliko godina za redom izabrani kao najsrećniji narod na svetu čemu sam mogla svedočiti. Smatra da je to prvobitno iz razloga sto imaju uređenu državu i sistem koji odlično funkcioniše, ali i zato što dosta poštuju kult porodice i vrednuju prijateljstvo.

Uzimajući u obzir činjenicu da sam se relativno skoro doselila u Dansku, celokupna situacija je potpuna nova za mene, navodi Tijana, dodajući da je prethodnih dana dosta ljudi pitalo zašto se nije vratila u Srbiju kada je objavljen početak pandemije. Uverava nas da joj ni jednog momenta povratak nije bio na pameti, jer smatra da su aerodromi i avioni mesta gde postoji velika verovatnoća širenja virusa i svakako nije želela da svoju porodicu i sebe da dovedem u opasnost. Ona dodaje da moramo razumeti da se virus ne zaustavljna na jednoj osobi i da se lako i brzo širi. Sa druge strane, bez obzira na emocije koje me sigurno vuku kući, tek sam počela da radim na novom poslu i osećam ogromnu odgovornost i obavezu prema institutu i državi koja mi je ukazala poverenje i pružila šansu da se pokažem, dodaje  Tijana Marić.

Zamak Kastallet bez turista tokom pandemije—Foto Tijana Maric (privatna arhiva)

U razgovoru za naš portal podseća se prvog radnog dana kada su kolege pričale o novonastalom virusu kada je kako navodi mogla da osetim strah u njihovom izlaganju. Medjutim, niko od nas prvih par dana nije verovao da bi situacija mogla biti toliko ozbiljna kao u recimo Kini. Već 11. marta uveče dobili smo zvanični email da će sve škole, univerziteti i vrtići biti zatvoreni od sutradan i da se pripremimo za rad od kuće. Na samom početku nam je rečeno da ćemo posao obavljati od kuće dve nedelje, a nakon tog perioda vlada je produžila na dodatne dve nedelje. Ubrzo zatim su zatvoreni shopping molovi, prodavnice garderobe, kafici, restorani kao i zanatske usluge. Gradski prevoz i dalje radi, ali po prazničnom redu vožnje. Zanimljivo je da nije sve stalo u državi. Naravno osim apoteka i supermarketa koji redovno rade, građevinke firme i javni sektori poput vodovoda i komunalnih preduzeća takođe nisu zatvoreni. Dosta ljudi je ostalo bez posla, ali država nikoga ne ostavlja bez novca. Oni koji su pripadali nekom od sindikata pre izbijanja epidemije dobijaju od sindikata mesečnu nadoknadu, dok ostali dobijaju socijalnu pomoć države koja je dovoljna za život. Država je takodje izašla u susret i firmama tako što ih novčano pomaže kako bi sprečila otpuštanje radnika. Vlada je donela odluku pomoći poslodavcima u vidu 100 % nadoknade od prvog dana kada se zaposleni radnik razboli od COVID 19 ili uđe u karantin. Da država zaista misli o svim građanima ide u prilog i činjenica da je pre par dana Vlada Danske iznela mere pomoći kulturnim ustanovama: muzejima, bibliotekama, pozoristima, galerijama, bioskopima, uverava nas naša sagovornica.

Pogled iz tvrđave Kastallet Foto—Tijana Maric (privatna arhiva)

Ona tvrdi da u Danskoj nema problema nestašice artikala u marketima, i da su rafovi svakodnevno puni, a cene su iste kao i pre izbijanja pandemije. Situacija u apotekama je nešto drugačija. Danci su dobili zdravstvenu pomoć od Kineske Jack Ma fondacije nakon što je Danska medicinska agencija priznala nedostatak medicinskih sredstava. Ukupno je primljeno 5.000 vizira, isto toliko zaštitnih odela i 500.000 maski. U apotekama nema zaštitnih maski i sredstava za dezinfekciju ruku. Na ulicama niko ne nosi maske, pa čak ni prodavci koji rade za kasama jer ih nema u slobodnoj prodaji. Sve zalihe su poslate domovima zdravlja i bolnicama kako bi ih koristili oni kojima je najviše potrebno. Ovde se apeluje na ljude da ne nose maske ukoliko su zdravi i ukoliko ne žive sa zaraženima. Sa druge strane, iz medija saznajem da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj maski za sve građane i da nema nestašice sredstava za dezinfekciju i to je naravno za svaku pohvalu. Kao i u svetu, i ovde je veliki pritisak na zdravstveni sistem, ogromna je odgovornost zdravstvenih radnika koji svakodnevno rizikuju svoje živote spašavajući tuđe. Početkom aprila meseca tri najveće bolnice u Kopenhagenu su dobile instrumente zasnovane na veštačkoj inteligenciji (WARD) koji nadgledaju zaražene pacijente umesto medicinskih radnika. Ovaj sistem su razvila dva Danska lekara i jedan naučnik u cilju bržeg otkrivanja kritičnih slučajeva. Ovi uređaji će dugoročno pružati 24-četvoročasovno praćene otkucaja srca, krvnog pritiska, disanja i stepena saturacije krvi kiseonikom štedeći  puno vremena lekarima i medicinskim sestrama, ali i smanjujući verovatnoću da dođu u direktan kontakt sa zaraženim pacijentima.

Zanimljivo je istaći da se u Danskoj ne vrši dezinfekcija javnih prostorija, ulica i gradskog prevoza jer se smatra nepotrebnim. Lično se ne slažem sa ovom odlukom kao neko ko se bavi naukom i hemijom uopšte, već smatram da bi trebalo vršiti svakodnevnu čišćenja radi suzbijanja širenja virusa.

Tijana Maric u setnji Kraljevskom baštom u Kopenhagenu za vreme pandemije Foto–privatna arhiva

Tijana kao i ostali u Danskoj ove dane provodi uglavnom u stanu, jer napolje se izlazi samo u slučaju potrebe za kupovinom namirnica. Svakog petka ima online grupne sastanke gde pored toga što izlaže izveštaj odrađenih aktivnosti za predhodnu nedelju, dobija preporuke zanimljivih online treninga i besplatnih kurseva u cilju bolje organizacije vremena. Atmosfera u timu je pozitivnija svakim danom, a posebno je raduju svakodnevne poruke koje dobija od kolega koji joj nude nesebičnu  pomoć ili razgovor znajući da stigla u Dansku neposredno pre objave vanredne situacije.

Danci vole sport i jako su aktivni pa ih ovo stanje ne ometa u treniranju u kućnim uslovima, kaze Tijana dodajuci i da se država odlično snašla u pogledu organizovanja nastave na daljinu za učenike. Sva deca osnovnih i srednjih škola svakodnevno slusaju nastavu preko laptopova koje su skole obezbedile. Veliki problem predstavljaju domaći zadatci koji podrazumevaju maksimalnu uključenost roditelja, a dosta njih i dalje radi kao i pre. Svi se nadamo da će se ova situacija što pre stabilizovati kako bi se vratili normalnim aktivnostima.

Vlada Danske je donela odluku da od srede 15. aprila djaci od prvog do petog razreda osnovne škole krenu na redovnu nastavu i da se otvore vrtići. Za sada ništa drugo se ne otvara, navodi sagovornica našeg portala, uveravajući nas da u Kopenhagenu trenutno mali broj građana koristi javni prevoz , jer uglavnom poslove kupovine završavaju koristeći bicikle koje su ovde veoma popularan vid transporta. Nemamo zabranu kretanja kao u Srbiji jer se svi pridržavamo mera koje je Vlada ove zemlje iznela. Kada kažem svi, zaista ne možete videti pune parkove i grupacije dece na igralištu. Vlada je dozvolila okupljanja na javnim mestima od najviše 10 ljudi istovremeno i na rastojanju od tri metra. Panike nema, svi se pridržavamo saveta stručnjaka i to je rezultat manje rigoroznih mera u poređenju sa Srbijom. Svaki pojedinac je svesno i odgovorno preuzeo ulogu u društvu i ponaša se u skladu sa tim, naglašava Užičanka iz glavnog grada Danske.

Rosenborg zamak Foto–Tijana Maric (privatna arhiva)

Na kraju razgovora ističe da mediji u Danskoj redovno prate i obaveštavaju javnost o situaciji kako u državi tako i u svetu. Premijerka se jednom nedeljno obraća građanima, dok su svakodnevno organizovane emisije u kojima gostuju stručnjaci iz različitih oblasti. Emisije su tematske, tako da se jedan dan diskutuje o ekonomskom stanju u vreme COVID-a 19 i građani su u mogućnosti da postavljaju pitanja kao i novinari. Premijerka, Mette Frederiksen, je protekle sedmice na konferenciji za novinare pohvalila Dansku i građane zbog odgovornog ponašanja i donošenja teških odluka u korist društva. Iako je tada najavila plan po kome će se dnevno vršiti 15 000 testiranja od naredne nedelje to nije krenulo, a mediji prenose da je čak i smanjen broj testiranja na 1000 dnevno, iz za sada nepoznatih razloga.

Tada je istakla da će Danska možda biti prva Evropska zemlja koja će početi da se delimično otvara nakon katoličkog Uskrsa ukoliko broj novih potvrđenih slučajeva ostane stabilan, sto je izvesno vec od srede kako sam i najavila napred tokom razgovora.  Danci su dobro reagovali na to kako sadašnja vlast rešava krizu izazvanu pojavom virusa. Prema Voxmetru čak 85.2 % građana podržava Vladino postupanje, a samo 4 % građana se ne slaže sa predloženim merama. Dolazeće nedelje su kritične i kriza nije ni blizu kraja, stoga se svi moramo pridržavati Vladinih ograničenja posebno ako se država počne delimično otvarati za desetak dana. Ne možemo da znamo kada će se pandemija završiti, ali svi mi svojim ponašanjem možemo doprineti njenom zaustavljanju. Verujem da će dani ispred nas doneti bolje vreme i da će grad opet zaživeti kao pre, optimistična je Užičanka Tijana Marić.