Objavljena knjiga o proslavljenom srpskom trubaču Gongu

Kako je jedan trubački orkestar snimio CD pre najvećih imena jugoslovenske estrade? Kako je srpska truba u vreme komunizma i previranja izmamila suze i aplauze u Dubrovniku? Zašto nikada nije osnovan duvački narodni orkestar Radio Televizije Beograd?

Odgovor na ova i još mnoga pitanja krije se u knjizi “Gongova truba” Slobodana Jelića Karanskog (1963.) koja se nedavno pojavila u prodaji i odmah izazvala veliko interesovanje brojnih poštovalaca trube i muzike Svetozara Lazovića Gonga.

Uz brojne propratne fotografije iz arhive Dragana Lazovića, knjiga obuhvata period od najranijih posleratnih godina, preko Gongovog detinjstva i učenja sviranja, do poslednjih dana
njegove karijere.

Knjigu odlikuje i autorovo vešto prebacivanje na prvo lice jednine gde Svetozar priča o sebi i svom životu; njegovo kazivanje pisac, u svom specifičnom stilu pripovedanja, prenosi na sličan način kao i razgovor sa Tihomirom Murićem, solunskim ratnikom koga je ovekovečio u svom prvom romanu “Tile Solunac”.

“Tačno zabeleženi datumi i godine, bogatstvo slika i kolora, daju posebnu čar ovim stranicama, a poneka prozna pesma i rima još više obogatiše priču koja uglavnom reče sve najbitnije stvari… Da se svi skupa setimo i podsetimo na ta prošla, sjajna i burna vremena”, u pogovoru ove knjige kaže dr. Marija Vasić.

Ko je bio Gongo?

Svetozar Lazović Gongo (1952 – 2001) rođen je u mestu Dražinovići, Ježevica kod Požege. Proslavljeni je srpski trubač, dobitnik “Majstorskog pisma”.

Njegove interpretacije pesama “Pšeničice sitno seme”, “Stani, stani, Ibar vodo” i “Pogledaj de, mala moja” su neprocenjivo blago naše kulturne baštine.

Spomenik kod Doma kulture u rodnoj Velikoj Ježevici prijatelji i poštovaoci su mu podigli 2016. godine.