Jubilej škole na Zlatiboru

Danas, 21. 9. 2020. godine, izdvojeno odeljenje Osnovne škole “Dimitrije Tucović” na Zlatiboru slavi jubilej. Na današnji dan, pre tačno četrdeset godina učiteljica Stanimirka Dabić Maca povela je prvu generaciju zlatiborskih prvaka.

Škola je u početku bila četvorogodišnja, a nakon završetka prvog ciklusa obrazovanja deca sa Zlatibora su školovanje nastavljala u matičnoj školi u Čajetini. Uz učiteljicu Macu, đake su vodile i Viđenka Ilić, Bosiljka Vesović i Milena Božović.

Vremenom Zlatibor postaje turistička atrakcija, pa samim tim i raste broj stanovnika, kao i broj dece. Zbog toga se javila potreba da se zlatiborska škola proširi i postane osmogodišnja. Škola se u međuvremenu nadogradila i 1. septembra 1998. godine primila je svoje prve učenike kao osmogodišnja škola.

Sliku o istoriji škole obogatio nam je dugogodišnji nastavnik tehničkog, kasnije i informatike, Ratomir Simić. Kaže da su naselja Farma i Rudine imala sve veći broj stanovnika, te se rodila potreba za školom na Zlatiboru. Prvi direktor škole bio je Milutin Arbutina, a odeljenja su brojala od 13 do 15 učenika. Bilo je i dece iz Čajetine, koja su zajedno sa učiteljicom prešla u školu na Zlatiboru. Nastavnike je finansirala opština i imali su najniže plate u okrugu, ali su nastavnici uživali veći ugled nego danas. Naš sagovornik smatra da su nekada roditelji imali veliko interesovanje za obrazovanje, i da su više pažnje poklanjali deci i školi.

Izdvajana su značajna sredstva za nastavu i učila – uz lenjir, kredu i tablu, grafoskop je bio glavno nastavno sredstvo. Bez pisane pripreme nastavnik nije dolazio u školu. Prva škola u koju je uvedena informatika, bila je naša, a ovde su prvo uvedena i tri jezika.

Kao negativnu stranu svoje profesije Simić navodi odsustvo pohvale i nagrade za nastavnika. Godinama ga čini srećnim uspeh svakog đaka i kaže da su bivši đaci sada najbolje drštvo za kafanu. Razgovor o školi, završava se razgovorom o životnoj školi, kao i kod slavnog profesora Koste Vujića.

Jedan od najuspešnijih učenika naše škole, čiji je razredni bio nastavnik Simić, a trenutno se nalazi na mestu direktora „Gold gondole“ je Bojana Božanić. Ona se sa radošću seća prvih školskih drugova i drugarica, jer su to prijatelji stečeni za ceo život. Redovno obeležavaju godišnjice male mature, na kojima se, kako kaže, ispričaju kao da su se juče rastali. Seća se učiteljice Milice Udovičić, kojoj su bili prva generacija. A među drugraricama ističe dve Jelene, Bukvić i Komazec.

Put od škole do kuće koristili su za druženje, jer se u školu išlo peške. Radne subote bile su rezervisane za volonterske aktivnosti – prikupljali su stare novine i uređivali su javne površine, brinući o cveću. Devojčice su se utrkivale koja će pre pomoći Leni i Nadi u kuhinji, a danas kada se sretnu, Lena i Nada obavezno to pomenu danas uspešnim i svestranim mladim ženama.

Pomoćni radnik, Nada Popović, sa setom se seća tih dana i svih četrdeset godina provedenih u školi. „Eto, samo nisam nikada kosila“, kaže naša Nada. Bila je u školi ložač, kuvarica, čistačica… Na hodniku i u kuhinji slušala je dečije razgovore i dogodovštine sa časova. Pričala nam je o skromnosti, dobroti i vrednoći prvih generacija, koje su joj uvek priticale u pomoć. Kaže da su se deca prema školi odnosila kao prema svom drugom domu. Danas su se stvari promenile.

Jedan od prvih učenika, prvih prvaka, bio je i Radojica Ljubojević. Današnjem đaku, svojoj ćerki Ivoni, pričao je o ushićenju i radosti prvog školskog dana. „Bio je lep dan, dvorište je bilo puno dece koja su stajala u redovima, držeći se za ruke“, priseća se on. Voleo je matematiku i kaže da su mnogi od njega prepisivali, a da mu je muku zadavao srpski jezik.

Priča o jubileju probudila je sećanja bivših đaka koji su pomogli našem, sadašnjem šestaku, Savu Vujoviću, da napravi prezentaciju školi u čast. Mirjana Cvetković Petrovska, Danijela Senić Vujović i Vladimir Vučićević (sada nastavnik) ustupili su fotografije, a Ivan Jevđović, danas nastavnik srpskog jezika, napisao je tekst „Naš zamak na brdu“.Ana Vasiljević i Ksenija Bojović, nastavnice, svedoci sadašnjeg trenutka zahvaljuju se na saradnji.