„Nakit kroz vreme“ Najviše zablistao u srednjem veku

Potreba da čovek ukrašava sebe i predmete koje koristi, nastala je još u vremenu praistorije. Nakit je menjao materijale i oblike, prolazio kroz sva istorijska razdoblje i stigao do danas, kada sve manje predstavlja simboliku i vrednost izrade, već isključivo manir koji najčešće simbolizuje materijalnu vrednost bez dublje poruke. Zlatno doba nakita, koje kasnije ulazi u stagnaciju, je srednji vek, doba kada je nakit rađen do savršenstva, kada je ručna izrada dostigla vrhunac, kad je imao najznačajniju simboliku statusa.

U Narodnom muzeju Užice, otvorena je izložba „Nakit kroz vreme“-neprolazna lepota i majstorstvo, a povodom 75 godina postojanja ove ustanove kulture. Predstavljeni su vredni primerci nakita koji datiraju od praistorije pa sve do 20.veka, koji su retko ili nikada do sada izlagani. Hronološki izloženi eksponati prikazuju kako se nakit nosio i kako je izgledao u periodu praistorijskih i istorijskih epoha, od neolita, pa sve do 20.veka. Bogatstvo oblika i motiva, govori o smeni različitih kultura, njihovom prožimanju, novim oblicima, materijalima i tehnikama kao i kreativnosti čoeka u prošlosti u izradi nošnje i nakita. Od neolita, preko metalnog doba, antike i srednjeg veka, nakit se menjao, kako po obliku tako i po materijalima i načinom izrade.

„Nakit je počeo da se stvara kada je čovek počeo da sklapa lepo, praktično i potrebu. Potreba je izvor svega, nakit i alat se u jednom momentu nisu razdvajali a onda čovek uviđa razliku potrebe za rad i potrebe za ukrašavanjem. Onda počinje da se obrađuje kamen, kost i ostali dostupni materijali. Prvo su nastali tzv.privesci od kosti i kamena. Zatim nastaje bronzano doba, gde bronza ulazi u upotrebu kao metal koji je u nakitu najzastupljeni, kao i alatu i posuđu. Ćilibar se kao materijal provlači od praistorije pa do danas i može se reći da je to materijal koji nije gubio kontinuitet u nakitu ali i u trgovini“, kaže jedna od autorki izložbe, arheolog Radmila Jović.

Nije lako utvrditi koji je nakit prvi nastao ali ostaci govore da su to bili privesci, ogrlice, narukvice, torkvesi, dijademe, naramenice, dugmad, fibule, ukrasne igle… Prstenje kao najzastupljeniji nakit danas, nije i među prvim nastalim u praistoriji.

„U gvozdenom dobu, pored najzastupljenijih materijala,bronze i ćilibara, pojavljuju se srebro i zlato i prepoznaju se oblici nakita koji su i dan danas zastupljeni. Prstenje, minđuše i naušnice, ogrlici, uktasne igle ili šnale za kosu, ukrasna dugmad, broševi, počelice, puce, medaljoni i aplike. Zastupljen je nakit i za žene i za muškarce, već su tu sve forme nakita koji je i danas najčešće u upotrebi, te danas uglavnom nema ništa novo. Tada su još postojali ukrasi za kosu i za marame, koji se greškom vezuju za novije doba“, dodaje Radmila.

Najveći broj različitog nakita i materijala od kog se izrađuje, kao i tehnika izrade i najvrednijih komada, nastaje početkom srednjeg veka kada dolazi do jačanja srpske države pa se nakit razdvaja u dve vrste.

„Nastaje vlastelinski nakit koji je teško pronaći, sem u grobnicama visokih dostojanstvenika i na freskama. Pojavljuje se i narodni nakit koji se i dalje vezuje za nešto što se proteže u prirodi i što nije trajno. Nalazi su jako skromni ali postoje tragovi XV-XVII veka, gde je karakteristično prstenje koje su nosili velikodostojnici, sa pečatom i stolovatom pa iz tog perioda i ima najviše sačuvanog prstenja i aplika koje su se nosila ne pojasevima. Nakit ima forme koje polaze od praktičnog ali i kao predmeti za ukrašavanje, pre svega za glavu, koje su koristile žene. Pojavljuje se i svatovski nakit sa pozlatom, gde su korišćene i staklene paste koje su trebale da prikažu raskoš. Ogrlice, narukvice, pojasevi, prstenje, broševi, čelenke… rađeni su sa dosta mašte i strpljenja, pa su tada nastali i najznačajniji i najraskošniji primerci. Nakit se nosio uglavnom samo na svečanostima i obično ga je dobijla mlada dolaskom u muževljevu porodicu kako bi se prikazao status porodice u koju se udala“, kaže autorka izložbe, etnolog Milodarka Đajić.

Početkom 19. veka, pod uticajem zapada, pojavljuje se tzv.građanski nakit. Menja se nošnja a sa njom se gube potrebe za dosadašnjom vrstom nakita, prilagođavaju se novim potrebama i materijalima. Tada se pojavljuju i muški džepni satovi, novi oblici pojasebva, to je vreme kada se pojavljuju dizajneri i umetnički nakit što je već početkat 20.veka.

Nakit je najveći nivo razvio u srednjem veku, pod uticajem vlastelinskog sloja i Vizantije, i po tehnologiji izrade i po vrsti materijala. Bogati slojevi društva birali su najbolje i unikatno, pa je izrada nakita bila unosan posao kome su stvaraoci posvetili više nego ikada kasnije. Posle srednjeg veka, nakit doživljava stagnaciju i sigurno je da se to vreme nikada neće vratiti. Danas nakit više nema simboliku, gubi sve više vrednost unikatnosti, proizvodnja je serijska a najvažniji parametar je vrednost njegove gramaže preračinata u novcu, tradicija i simbolika su uglavnom nestale.

Izložba „Nakit kroz vreme“ u Narodnom muzeju Užice biće otvorena do 12.avgusta.