(Ne)pristupačnost obrazovnih ustanova problem za osobe sa invaliditetom

Užice je primer dobre prakse u Srbiji kada je život osoba sa invaliditetom u pitanju. Jedan od razloga za takvu tvrdnju je i to što je naš grad trenutno jedini u Srbiji u kome sve organizacije osoba sa invaliditetom zajednički nastupaju po pitanjima od zajedničkog interesa.

Kao ključan problem sa kojim se osobe sa invalidietom u Užicu koje žele da se obrazuju suočavaju, jeste nepristupačnost većine obrazovnih institucija ili je delimična pristupačnost, što znači da osoba sa invaliditeom jedva može da uđe u zgradu. Pojedine škole problem organizacijom nastave za osobe sa invaliditetom u prizemlju školskih objekata, kaže Predrag Bakić, predsednikom Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga.

Kad je u pitanju srednje obrazovanje Bakić uočava nedostatak obrazovnih profila koji su prilagođeni osobama sa invaliditetom, zbog čega izostaje dalje sistemsko „građenje karijere“. Smatra da sistem treba da bude prilagođen osobama sa invaliditetom u smislu da mogu brzo da se prekvalifikuju, dokvalifikuju i da imaju više zanimanjama koja su sistemski priznata. Nedostaju Centri za profesionalnu rehabilitaciju i osposobljavanje osoba sa invaliditetom u kojima bi osobe sa invaliditetom mogli da se osposobljavanju, obavljaju prekvalifikaciju kako bi dobili priliku da budu konkurentni sa znanjima i veštinama, ocenjuje on.

Što se tiče zapošljavanja Bakić smatra da treba menjati postojeći Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom u segmetnima koji se odnose na procene radne sposobnosti, da ima više stepeni procene  i da od toga zavise vremenski period – dužina i visina odnosno iznos subvencije koji poslodavac dobija kroz aktivne mere zapošljavanja, kao i segmetima da mere budu posticajnije, a ne kaznene za poslodavce.

Bakić podseća da obe visoko obrazovne institucije u Užicu nisu pristupačne za osobe sa invaliditetom ističući to kao ozbiljan problem, jer su zbog toga ograničene i sužene mogućnosti za upis i pohađanje nastave u nekoj od škola za osobe sa invaliditetom. Po njegovim rečima ohrabruje rešenost uprave Akademije zapadna Srbija – odsek u Užicu da se posveti rešavanju problema nepristupačnosti njihove zgrade.

Drugi problem je nedostatak obrazovnih profila prilagođenih različitim mogućnostima osoba sa invaliditetom što ima veze i sa poslovima koji se nude na tržištu rada i obrnuto. Već dugo je tendencija, proistekla iz faktičkog stanja, da većina osoba sa invaliditetom, zbog vrste posla koji mogu kasnije da obavljaju, upisuju mahom ekonomsku školu, navodi Bakić. On ističe da su se pojedine akcija koje su organizovane u poslednje tri godine odnosile upravo na navedene problem i izazove.

Kao konkretne primere Bakić navodi pokretnje inicijative da se Visoka poslovna škola učini pristupačnom za osobe sa invaliditetom, zatim povećanje broja ličnih pratilaca za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, ali i ideju se mladi sa invaliditetom upisuju u srednje obrazovanje shodno procenjenim ličnim radnim sposobnostima. Mora se još raditi i na prevazilaženju pristupačnosti zatim dostupnosti javnog gradskog i prigradskog prevoza osobama sa invaliditetom, ali i nabavci prilagođenog vozila sa ručnim komandama u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“ za učenike koji žele da se školuju za obrazovne profile u području rada saobraćaj.

Organizacije osoba sa invaliditetom koje deluju u Užicu su patneri i saradnici sa Gradom  jer zajednički rade na unapređenju položaja osobe sa invaliditetom. Predstavnici Udruženja su uključeni u tela, savete, radne grupe koje formira grad Užice, a projektnim finansiranjem rada, funkcionisanja, programa i aktivnosti 11 organizacija osoba sa invaliditetom sa teritorije grada Užice prednjači na nivou države.

Osobe sa invaliditetom takođe moraju da menjaju i unapređuju sopstvenu svest. Da uče, da rade na sebi, budu otvorene za prekvalifikacije, dokvalifikacije, promenu sredine i okruženja, jer ravnopravnost podrazumeva ne samo prava nego i obaveze i odgovornost, naglašava Predrag Bakić, predsednikom Udruženja distrofičara Zlatiborskog okruga.

Nebojša Sarvan, koordinator Radnih grupa za izradu Programa unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Užicu, tvrdi da je sistemski pristup problemu unapređenju položaja osoba sa invaliditetom u obrazovanju jedini siguran korak ka rešavanju problema u ovoj oblasti. On navodi da treba krenuti od rešavanja arhitektonske i informacionih nepristupačnosti obrazovnih objekata, dodatnog usavršavanja nastavnog osoblja. Treba raditi i na ublažavanju predrasuda učenika prema vršnjacima sa invaliditetom i motivisanosti osoba sa invaliditetom i njihovih porodica da se uključe u obrazovni proces. Inkluzivni koncept u obrazovanju je jedini sistemski rešen kada je u pitanju segment socijalne inkluzije, odnosno uključenje osoba sa invaliditetom u društveni život zajednice. Važno je da je specijalno obrazovanje kompatibilno i da ne predstavlja odvajanje dece i mladih sa invaliditetom nego je potpora odnosno resurs centar koji nastavnicima u redovnom obrazovanju da se deca i mladi lakše uključe u redovan sistem obrazovanja, navodi Sarvan.

Treba istaći da dostupni podaci poslednjeg popisa stanovništva Srbije koji je obavljen 2011. godine ukazuju da je obrazovna struktura osoba sa invaliditetom u Srbiji i dalje veoma nepovoljna, što predstavlja svojevrsni alarm za društvo u celini.

Konkretno, broj osoba sa invaliditetom za koje je prijavljeno da imaju fakultetsko obrazovanje sedmog stepena je 18.048. To znači da je ukupno 3,2% osoba sa invaliditetom fakultetski obrazovano, kao i da osoba sa invaliditetom čine 2,8% ukupne populacije sa diplomom fakulteta u Republici Srbiji. Od svih osoba sa invaliditetom koje imaju diplomu visoke škole, najviše njih konkretno 10.445 ima poteškoće usled problema sa hodom i kretanjem, pokazuje poslednji popis stanovništva u Srbiji.

Tekst je deo projekta “Za koja zanimanja se u Užicu školuju učenici sa invaliditetom” sufinasiran sredstvima Grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.