Užičanka na tribinama Marakane

Zbog prirode posla kojim se bavi ali i svoje velike ljubavi prema putovanjima Marija je do sada bila u prilici da obiđe gotovo celu Evropu ali i neke neobične destinacije. Nedavno se vratila iz Ria gde je boravila osam dana kao gošća Olimpijskog komiteta Srbije i prisustvovala otvaranju 31. Olimpijskih igara. 

Marija Đorđević osnovnu školu Nada Matić i Užičku gimnaziju završila je u Užicu. Rodni grad napustila je 1996. kada je upisala Ekonomski fakultet u Beogradu . Vrlo rano odabrala je finansije za svoje opredeljenje pa se posle fakulteta oprobala u poslovima revizije, nakon toga u finansijskoj kontroli i finansijskom menadžmentu . Tokom 13 godina razvoja karijere prošla je put od asistenta do vodećih pozicija u finansijama jedne uspešne domaće kompanije koja posluje i van granica zemlje i Balkanskog regiona .

Zbog toga je sa radošću i velikim iznenađenjem iskoristila šansu koja joj se ukazala da zajedno sa ostalim gostima Olimpijskog komiteta poseti Rio de Žaneiro i pruži podršku srpskim olimpijcima u borbi za medalje.

Na put ka Riu prva grupa gostiju krenula je početkom avgusta jer ih je čekalo prisustvo ceremoniji otvaranja igara. Let preko Dubaija bio je prilika za noćnu šetnju tim gradom koji zaustavlja dah svojim prelepim i modernim građevinama , impresivnom marinom sa najluksuznijim jahtama i punim plažama čak i u ponoć kada se temperatura spusti na podnošljivih 35 stepeni .

I posle nastavka leta od 15 sati za Rio stigli su uzbuđeni i spremni za veličanstvenu ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara na čuvenom stadionu Marakana .

Marija Đorđević na Marakani Foto–privatni album M.Đ.

Reke ljudi slivale su se ka stadionu koji je sa ogromnim merama obezbeđenja i velikim brojem volontera iz Brazila i ostalih delova sveta bio te noći dom svih zaljubljenike u sport.

Motivi su se smenjivali, praćeni predivnom muzikom koja se zaštitni znak Brazila i ostavljali sve bez daha . Čitav događaj bio je oda Brazilu – njegovoj bogatoj istoriji , znamenitim ličnostima , prirodi , džunglama , okeanu , poznatim ljudima koje je dao , čuvenoj sambi pa čak i opasnim favelama u kojima živi preko 2 miliona stanovnika Ria .

I pored svih impresivnih efekata jedan od najemotivnijih trenutaka za najveći deo publike je bio kada se Marakana posle vatrometa kolorita i efekata našla u potpunom mraku a terenom je u zlatnoj haljini prošetala brazilska i svetska lepotica Žizel Budšen, praćena čuvenom pesmom Devojka sa Ipaneme. To je bio način da Brazil još jednom oda počast čuvenim autorima ove pesme Tom Jobimu i Vinciusu Moraiesu po kojima su i dobile ime zvanične maskote Olimpijskih igara . Ovu prelepu pesmu koja slavi lepotu života , plaže Ria, lepe žene i ljubav kasnije su pevali mnogi svetski muzičari od Frenka Sinatre do Amy Vinehouse .

U samu ceremoniju Brazilci su uneli sve što su imali – igru , pesmu , lepotu , kolorit boja, divljenje prirodi i oduševili sve goste, iako su raspolagali budžetom višestruko manjim nego prethodni organizatori igara. Zbog toga su u jednom trenutku svi čak bili zabrinuti da li će zbog toga ali i zbog usporenosti i nemotivisanosti lokalnog stanovništva Brazila igre uopšte biti održane, kaže Đorđevićeva.

Ipak za svrhe Olimpijade izgrađeno je dosta toga – novi putevi, metro linije , potpuno novi Olimpijski park sa neverovatnim borilištima za sve sportove na 1 mestu i olimpijsko selo u prestižnom delu grada koji se zove Barra da Tijuca , pred čijim bi se zgradama, plažama , tržnim centrima i načinu života privilegovanih stanovnika Ria mogao postideti i sam Majami .

Na svakom koraku u Riu prisutni su simboli Olimpijskih igara Foto–privatni album M.Đ.

Ovi događaji otkrili su nažalost i neko drugo lice Ria –iako su igre počele opuštenost Brazilaca je uočljiva na svakom koraku, jer oni i dalje na sportskim terenima dovršavaju neurađeno. Čuli smo da je čak i u Olimpijskom selu na samom početku bilo dosta stvari koje nisu završene i da ima nervoze , da su sportisti stigli na za njiih najvažniji događaj a da nisu sobe nisu opremljene i da su najtraženija zanimanja tih dana u Olimpijskom selu bila električar i vodoinstalater .Temperamentni Italijani da bi pomogli svojim sportistima poslali su avion po majstore u Italiju . Takođe ogromne su gužve u saobraćaju na koje su se oni navikli i uopšte ne reguju . U normalnim okolnostima od grada do olimpijskog naselja može vam zatrebati od pola sata do tri sata , zavisi kako imate sreće. Da sportisti ne bi gubili vreme i energiju, olimpijsko selo je odmah pored borilišta dok su gosti smešteni u samom RIu . Svom srećom, uspostavljene su Olimpijske trake kojima se mogu kretati samo vozila Olimpijskih delegacija inače bi sve bilo u potpunom kolapsu. Brazilci su inače na to potpuno navikli i kažu da u Brazilu nikada ni jedan događaj ni sastanak bez obzira na nivo bitnosti nije počeo na vreme ali to ih ne brine.

Baza naše grupe bila je u hotelu na čuvenoj Kopakabana plaži što nam je omogućilo da doživimo najbolje od Olimpijade i samog Ria . Bile su nam dostupne ulaznice za sve mečeve naših sportista pa smo iskoristili priliku da pratimo teniski meč izmedju Đokovića i Del Potra, košarkašku utakmicu Srbije i Francuske, a bodrili smo i naše odbojkašice i vaterpoliste . Ipak , i sam grad nas je mamio svojom lepotom pa smo koristili svaki trenutak da ga bolje upoznamo, priča Đorđevićeva.

Rio je uzbudljiv i prelep grad, pun kontasta, priroda je neopisiva a moj zaključak je da je tom gradu Bog dao sve. Plaže su bajkovite, izlaze na okean, iza plaža u samom gradu je prelepo jezero a prašuma na obodima grada. Posetili smo čuveno brdo Korkovado i statuu Hrista Spasitelja koji svojim raširenim rukama grli sve Brazlice i njihove goste , zatim Glavu šećera i pogled na Rio od koga zastaje dah , čuvene stepenice Selaron i shvatili da ideja jednog čoveka da nešto promeni oko sebe može da izazove divljenje celog sveta, kao i hedonističku četvrt Lapu u kojoj se Karioke zabavljaju i slave život. Jedan dan smo posvetili obilasku bivše letnje carske rezidencije Petropolisa i videli dom prvog izumitelja aviona Santosa Dumonta – priča naša sagovornica.

Prelepi pogled na Rio Foto–privatni album M.Đ.

Druga slika nasuprot prirodnim lepotama RIa je socijalna slika, jer u oči upada kontrast između bogatih i siromašnih. Nasuprot malom broju stanovnika velelepne Bahe , od oko šest i po miliona stanovnika koliko ima Rio bez okoline, više od dva i po miliona živi u favelama koje su vrlo nebezbedne i neuslovne. U pojedina siromašna naselja vojska i policija uopšte nemaju pristup a stalan priliv stanovništva iz siromašnih krajeva Brazila dovodi do toga da u njima cveta kriminal i bezakonje , navodi Đorđevićeva. Srednja klasa koja nestaje i totalno je neprimetna, jer su nezadovoljni situacijom u državi i razočarani time što je njihova zemlja postala nesposobna da se izbori pre svega sa problemima rastućeg kriminala i korupcije . Na naše pitanje, kako niko nema snage da u zemlji sa ogromnim potencijalom povede društvene reforme, odgovor Brazilaca je da je korupcija toliko ušla u sve pore društva da je za jedinku na nekom značajnom položaju i nemoguće da pokrene širu društvenu promenu i jedina opcija prihvatanje takvog statusa i privilegija sve dok stanje toleriše, priča Đorđevićeva.

Bilo nam je neshvatljivo da je većina radnji, hotela i drugih javnih mesta opasana čeličnom ogradom visine 2,5 metara na čijem vrhu je često bodljikava žica . Bezbednost je dodatno pojačana tokom Olimpijade, jer su naoružani vojnici i policajci prisutni svuda na ulicama. Svakodnevno su iznad Rija patrolirali vojni helikopteri, a vojni brod sa topovima je prizor koji nas je jednog jutra zatekao blizu mondenske plaže Leblon, oživljava još uvek sveža sećanja Đorđevićeva.

Jedna od najlepših stvari koja može da se doživi u Riu je vožnja helikopterom sa brda Glava šećera, jer je samo odatle moguće videti ceo grad i svu njegovu lepotu. Međutim tokom trajanja Olimpijade iz bezbednosnih razloga svi letovi su bili zabranjeni. Bez obzira što su mere bezbednosti bile na najvišem nivou, džeparenje je prisutno na sve strane. Tako je dvoje ljudi iz naše grupe ostalo bez mobilnih telefona tokom razgovora ili fotografisanja. U Riu nije preporučljivo ni nositi vidno nakit, satove ili bilo šta što bi vas učinilo metom džeparoša, upozorava Marija Đorđević.

I pored takve situacije Brazlici su opšteni i vole život, more, plažu, sambu, igraju i pevaju kao da je sve idealno. Atmosfera na plažama svakog jutra je kao na svetskim maratonima – svi trče, vežbaju, surfuju na talasima okeana i uživaju u temperaturi od skoro 28 stepeni tokom zime koja kod njih sad vlada .

Osam dana koliko smo proveli u Riu , bilo je dovoljno da samo okusimo sve što ovaj uzbudljivi koktel od grada ima da pruži i ostali smo žedni još utisaka . Napustili smo Rio posle više od 4 sata čekanja na aerodromu jer su se našim domaćinima naprasno pokvarile trake za transport prtljaga pa im je toliko trebalo da pronađu pogubljene kofere na aerodromu i dopreme ih u avion. Činjenica da se oko toga nisu ni najmanje uzbudili i nas je razoružala – mogli smo samo da se smejemo i nadamo se da ćemo ugledati svoj prtljag u Beogradu. Konačno smo uzleteli poželevši našim sportistima da im se nasmeši olimpijska sreća koja nas baš nije pratila prvih dana . Brazilu smo poželeli da olimpijska sreća i njih prati i da ovaj događaj bude prekretnica za ovu prelepu zemlju da sačuva svoj duh i sebi obezbedi bolju budućnost .

Marija, na kraju ističe, da već pravi plan kako da nam se za 4 godine javi sa Olimpijade u Tokiju. Sigurna je da ako ne drugačije, onda možda kao volonter jer je upoznala volontere iz različitih zemalja širom sveta, svih godina, boje kože i zanimanja. Veruje da je pogled na Olimpijadu iz njihovog ugla posebna čar.

        Ovaj tekst je deo projekta “Užičani kojekude” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini