Značaj fizičke aktivnosti za razvoj i zdravlje dece

Sport ili fizička aktivnost su neophodni kada je u pitanju vođenje zdravog života i izbegavanje određenih zdravstvenih problema. Neophodan je kada je u pitanju postizanje fizičkog i mentalnog razvoja. Zato je važno da roditelji od malih nogu svojoj deci usađuju ljubav prema sportu i vežbanju.

Dečja fizička aktivnost je vezana za fizički kvalitet i integritet dece. Faza detinjstva je ključni period za razvoj ljudskog karaktera i emocija, a dečija fizička aktivnost je važna garancija za zdravlje tela i uma dece .

Da bi se moglo govoriti o ulozi sporta u rastu i razvoju dece, osnovni aspekti se odnose na:

1. Ograničavajući faktori:

• Postojanje baze ili sportskih objekata – to su sportske discipline koje zahtevaju minimum objekata (za košarku nam je potreban bar jedan koš) ili sportske baze (za plivanje nam je potreban bazen sa vodom). Ako želimo da govorimo i o svlačionicama, toploj vodi, olakšanom i osiguranom pristupu (transportu), to znači da postajemo krajnje „pretenciozni”.
• Sportsko orijentisano obrazovanje roditelja – zavisi od rezultata rada prethodnih generacija vaspitača, specijalista u struci, tadašnjeg obrazovnog programa, tako da ne bi smo imali svaku novu generaciju koja kreće od nule.
• Sportska politika se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zajednički imenitelj je orijentacija ulaganja ka budžetu roditelja, a manje je nacionalnih programa koji imaju za cilj da obuhvate široke kategorije stanovništva za bavljenje fizičkim vežbama.

2. Faktori poboljšanja:

• Postojanje modela koje nude sportisti visokih performansi, povezano je sa uticajem masovnih medija koji popularišu njihove rezultate. Tako se stvara neophodna motivacija za bavljenje sportom u kome se ovi sportisti ističu. Sva deca žele da postanu Nadia Comaneci, Đoković, Mesi itd.
• Postojanje specijalista posvećenih sportskim aktivnostima sa decom u okviru centara za inicijaciju u sportu.
• Orijentacija na sport u sredini u kojoj deca obavljaju svoje aktivnosti.
• Želja roditelja da svojoj deci pruže mogućnost njihove veće integracije kroz sportsku aktivnost.

Osnovni aspekt u rastu i razvoju dece predstavlja sistematsko, racionalno i kontinuirano vežbanje fizičkih vežbi.

Roditelji sa decom do navršene 2 godine moraju vežbati više vrsta pokreta, vežbi, motoričkih radnji, koristeći usporeno prolaženje kroz pokret (direktnu pomoć) i stvarajući uslove koji zahtevaju usmeren motorni odgovor deteta, za formiranje adekvatnog držanja tela. Nakon učenja hodanja, roditelji moraju biti veoma pažljivi na pravilno izvođenje ovog motoričkog čina u perspektivi prelaska na trčanje. Dete koje pravilno hoda i trči ima temeljnu osnovu za dalji rast i razvoj.

Do 6. godine deca će se baviti fizičkim vežbama i pokretnim igrama, a ni u kom slučaju jednom specijalizovanom sportskom granom. Ovo postavlja temelje multilateralnog fizičkog razvoja i pruža mogućnost otkrivanja veština koje će favorizovati bavljenje sportom u budućnosti.

Preporuka za motorički razvoj dece i šta oni moraju znati:

– da idu ispravno,

– da trče ispravno,

– da pravilno slete posle različitih vrsta skokova,

– da prođu kroz prevrnute položaje,

– da plutaju u vodi,

– da se penju ispravno,

– da pravilno bace i uhvate loptu,

– da pravilno podignu i nose različite predmete,

– da održavaju dinamičku i statičku ravnotežu.

Posle navršene 6. godine deca mogu započeti organizovanu sportsku aktivnost da bi se specijalizovala za sportsku granu. Roditelji moraju da znaju da veoma dobro razlikuju nivo do kojeg savetuju dete da se bavi određenim sportom. Ako za nivo stonog sporta moraju aktivno da intervenišu, za nivo sportske performanse je pre svega bitna želja deteta da dostigne taj nivo. Treba napomenuti da sportovi visokih performansi nemaju nikakve veze sa zdravljem deteta.

Smernice, u zavisnosti od uzrasta dece, su:

– 5-6 godina – preporučuju se akrobatske sportske aktivnosti, plivanje, skijanje, tenis, balans (roleri, bicikli, daske).

– 7-8 godina – sportske igre, atletika.

– 13-14 godina – borilački sportovi.

– 15-16 godina – ekstremni sport.

Organizovano učešće u određenom sportu ili sportskim aktivnostima je postalo veliki deo života dece i adolescenata poslednjih decenija i doprinelo je mnogim pozitivnim ishodima. Zdravstvene koristi od fizičke aktivnosti i organizovanog bavljenja sportom mogu uključivati bolje opšte mentalno zdravlje mladih adolescenata, veću mineralnu gustinu kostiju i smanjenje kardiovaskularnog rizika, prekomerne težine i gojaznost kod osnovnoškolaca.

Bavljenje organizovanim sportom u adolescenciji povezano je sa većom fizičkom aktivnošću i boljim subjektivnim zdravljem u mlađem odraslom dobu. Kao što je objašnjeno u kliničkom izveštaju Američke akademije za pedijatriju (AAP), veštine u detinjstvu razvijane u organizovanim sportovima, kao što su skakanje užeta, šutiranje i bacanje, povezane su sa boljom kardiovaskularnom kondicijom, kako u kratkom roku tako i u adolescenciji.

Organizovano učešće u sportu može pomoći u razvoju fizičkih veština, kao što su koordinacija ruku i očiju, funkcionalne veštine pokreta i snage, kao i akademske i opšte životne veštine. Takođe može imati pozitivne društvene koristi, što dovodi do poboljšanja društvenog identiteta i socijalnog prilagođavanja.

 Za decu sa smetnjama u razvoju (sindrom Down, zastoj u mentalnom razvoju itd), organizovano bavljenje sportom pokazalo se da poboljšava i psihosocijalnu funkciju i fizičku spremnost.

Za decu i adolescente sa neurološkim invaliditetom (cerebralna paraliza, povreda kičmene moždine i mijelomeningokela),koja se bave organizovanim sportom, dokazano je da imaju veći nivo fizičke aktivnosti, socijalne podrške, samopoimanja fizičkog izgleda i samopouzdanje.

Bavljenje sportom, posebno kao član nekog sportskog tima, može pomoći mladima da se psihosocijalno razviju i formiraju njihov društveni identitet. Timsko okruženje pruža mogučnost za sportiste da se društveno povežu, identifikuju sa vršnjacima i uključe u lični rast i razvoj.

Društvena interakcija je jedna od najčešće prijavljenih prednosti organizovanog sporta i okuplja ljude iz različitih sredina koji se inače ne bi sreli. Roditelji specijalnih olimpijaca navode povećanu društvenu kompetenciju i više prijateljstva za svoju decu, u odnosu na drugu sa zaostatkom u razvoju.

U istraživanju učenika osnovnih škola, bavljenje organizovanim sportom je povezano sa posebno pozitivnim efektom na stidljivu decu, otkrivajući da je bavljenje sportom pozitivno povezano sa socijalnim prilagođavanjem i da je ova populacija prijavila značajno smanjenje socijalne anksioznosti tokom vremena.

Dokazano je da bavljenje sportom ima ukupan pozitivan efekat na mentalno zdravlje dece svih uzrasta. Uključenost u školski sport tokom adolescencije je povezani prediktor nižih simptoma depresije, nižeg percipiranog stresa i višeg samoprocenjivanja mentalnog zdravlja kod mladih odraslih osoba.

Još jedna oblast u kojoj organizovano bavljenje sportom pozitivno utiče na psihološki razvoj mladih je samopoštovanje. Tačnije, aktivnosti sportskih klubova imaju pozitivan uticaj na razvoj samopoštovanja, nalaz koji se javlja ranije kod devojčica nego kod dečaka.

Zdravstveni problem gojaznosti dece postao je vruće pitanje u današnjem društvu, značaj dečje sportske aktivnosti je preispitivan od strane sve više naučnika. Međutim, postojeća istraživanja o fizičkoj aktivnosti kod dece još uvek ne uzimaju u obzir percepciju roditelja. Kako prevalencija prekomerne težine i gojaznosti u detinjstvu nastavlja da raste, neophodno je otkriti kako zajednički porodični faktori utiču na fizičku aktivnost dece, ali zbog dugotrajnog nedostatka svesti o važnosti sporta u dece, mnogi roditelji i dalje smatraju da je dečija fizička aktivnost puna raznih neizvesnosti, zanemarujući pozitivne efekte fizičkih aktivnosti dece.

Rano bavljenje sportom tokom vrtića i prvog razreda povezano je sa manjim povećanjem BMI (indeks telesne mase) tokom perioda vraćanja masnog tkiva u detinjstvu, a u osnovnoj školi, redovno bavljenje sportom je povezano sa manjom verovatnoćom prekomerne težine i manjom akumulacijom telesne masti. Ovi nalazi važe i za stariju decu i adolescente.

Čini se da adolescenti sportisti manje puše cigarete i koriste većinu drugih ilegalnih droga, ali češće konzumiraju alkohol i koriste supstance koje poboljšavaju performanse, kao što su steroidi.

Podrška roditelja za organizovano bavljenje sportom uopšte i pozitivna podrška (tj. ohrabrenje, fokusiranje na zabavu i napredak umesto na pobedu) važni su faktori koji utiču na to da li dete uživa i nastavlja da se bavi organizovanim sportom. Ovo važi za mlade sa invaliditetom kao i za sve mlade. Međutim, primoravanje na organizovano učešće u sportu verovatno neće imati dugoročne koristi.

Pedijatri imaju važnu ulogu u edukaciji roditelja o razvojnim prekretnicama koje vode do uspešnog organizovanog bavljenja sportom. Pedijatri mogu pomoći roditeljima da povežu razvojno stanje deteta i dostignuća veština sa spremnošću za određene sportove. Pedijatri takođe mogu potvrditi da interesovanje za organizovani sport treba da potiče od deteta, a ne od roditelja. Prisiljavanje dece da učestvuju u organizovanom sportu (ili bilo kojoj fizičkoj aktivnosti) će verovatno smanjiti zabavu u aktivnostima i obeshrabriti buduće učešće.

Vrlo je važno naglasiti da i država ima veliku odgovornost i uticaj na opšte fizičko zdravstveno stanje populacije, kako mladih tako i starih.

Bez obzira na sve vrednosti koje sport ima u odrastanju i razvoju dece, obrazovanje ostaje na prvom mestu – sport, pre svega, obrazuje!

Ukoliko želite da se konsultujete sa stručnjakom na ovu ili neku drugu temu, preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.