Depresija, umor – šta nam govori štitasta žlezda?

Zvonjava budilnika u sedam ujutru. Otvarate oči, ali osećaj je isti kao da uopšte niste spavali. Sa mukom se podižete iz kreveta, kafa ne pomaže, a pred vama je radni dan u kom jedva uspevate da zadržite misli na jednoj obavezi. Zaboravljate ključeve, reči vam beže sa jezika, a u glavi je neka čudna, gusta magla. Prijatelji vas zovu na kafu, ali vi nemate snage ni za razgovor.

„Sve mi je teško, verovatno sam depresivan“, pomišljate.

Ili druga scena: sedite na sastanku, odjednom osećate kako vam srce preskače, dlanovi se znoje, a unutrašnji nemir vas tera da iskočite iz sopstvene kože. Svaka sitnica vas izbaci iz takta, uveče ne možete da zaspite od rojenja misli, a u stomaku stalno titra neka neobjašnjiva trema.

„Ovo je sigurno panični napad, anksioznost me uništava“, kažete sebi, ubeđeni da je problem u vašoj glavi i nagomilanom stresu.

Međutim, iza oba ova scenarija nekad ne stoji psiha, već štitna žlezda.

Veza između štitaste žlezde i mentalnog zdravlja je neraskidiva, a njihovi simptomi su gotovo identični. Kada ova žlezda uspori svoj rad (hipotireoza), ona usporava ceo organizam. Rezultat?

Osećaj duboke bezvoljnosti, emotivne otupljenosti, hroničnog umora i težine koju je lako pomešati sa depresijom.

Kada ona ubrza (hipertireoza), telo ulazi u petu brzinu: javljaju se lupanje srca, drhtavica, hronična napetost i strah, što je preslikana slika generalizovanog anksioznog poremećaja.

Zbog ovog maskiranja, ljudi godinama pokušavaju da „pobede sebe“, piju lekove za smirenje ili krive sopstveni nedostatak volje, a zapravo imaju medicinski, hormonski problem.

Zato je zlatno pravilo: pre nego što sebi propišete dijagnozu na psihičkoj bazi, obavezno proverite telo. Prvi korak ka rešenju uvek mora biti lekar i jednostavna laboratorijska analiza hormona (TSH, FT4 i FT3).

Mali vodič za preživljavanje: Kako olakšati sebi?

Ako se prepoznajete u ovim redovima, evo nekoliko praktičnih koraka koji vam mogu pomoći da prebrodite krizne periode:

• „Prvo laboratorija“: Ako umor i nemir traju duže od dve-tri nedelje, zakažite vađenje krvi. Isključite fizički uzrok pre nego što počnete da analizirate svoje misli.
• Vodite „dnevnik magle“: Zapisujte kada se osećate najlošije. Da li je to konstantan umor tokom dana (hipotireoza) ili talasi neobjašnjive nervoze (signal hipertireoze)? To će endokrinologu biti dragocen putokaz.
• Prestanite da krivite sebe: Vi niste lenji, niste nesposobni i ne umišljate. Ako su hormoni u disbalansu, oprostite sebi dane kada nemate snage.
• Prilagodite tempo: Kada je štitasta žlezda u disbalansu, agresivni treninzi i rigorozne dijete samo pojačavaju stres. Birajte lagane šetnje, jogu i hranu bogatu nutrijentima.

Slušanje sopstvenog tela nije slabost, već odgovornost. Ponekad rešenje nije u tome da budete jači ili pozitivniji, već da uradite običan pregled.

Iza umora nekad ne stoji slabost karaktera, već organizam koji moli za pomoć.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Kristinom Karanović, psihoterapeutom i master psihologom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Korišćena fotogrfaija—-doktok.rs