U Kosjeriću do posla najlakše sa srednjom školom

U situaciji kada je pitanje nezaposlenosti u Srbiji pitanje svih pitanja, buduće profesionalno opredeljenje i odabir prave škole za svršene osnovce odnosno srednjoškolce postaje još delikatnije. Pred dilemom da li poslušati psihologe koji savetuju „radite ono što volite i bićete najuspešeniji“ ili privrednike koji kažu „od nečega se mora živeti“, nalazi se i oko 150 učenika završnog razreda osnovne odnosno srednje škole u Kosjeriću .

Na putu od psihologa do privredika moraju se još obići i željeni fakulteti odnosno srednje škole, uputno je proveriti njihov program, a najpre, čini se, treba sagledati siuaciju na tržištu rada.

Od 12 090 stanovnika Kosjerića prema poslednjem popisu, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 792 lica.

Na listi suficitarnih zanimanja i teže zapošljivih kategorija i dalje su lica bez zanimanja i stručne spreme, zatim ekonomski tehničar, prodavac, automehaničar, mehaničar, mašinista I mašinbravar. Teže zapošljive kategorije definisane su i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2016- tu godinu i imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja. Po definiciji to su nezaposleni mladi do 30 godina, stariji od 50, viškovi zaposlenih, nekvalifikovana i niskokvalifikovana lica, dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom i Romi.

Najveća potražnja u Kosjeriću je je za sezonskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu, a trenutno su aktuelni oglasi za prehrambenog tehnologa i diplomiranog elektroinženjera, diplomiranog arhitektu ili diplomiranog građevinskog inženjera sa položenim stručnim ispitom. Statistika još pokazuje i to da je prosek čekanja na zaposlenje u Kosjeriću 37 meseci i daleko veći broj zapošljavanja na određeno u odnosu na neodređeno vreme.

U ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje Kosjerić kažu da uglavnom mogu da odgovore potrebama privrede kada je u pitanju nekvalifikovana i niskovalifikovana radna snaga, kao i radnici srednjeg stručnog obrazovanja, a u manjoj meri kada je reč o diplomiranim kadrovima. Kao prisutan problem javlja se i nedostatak potrebnih veština i kompetencija koje poslodavci traže. Za sada jedino Titan cementara u Kosjeriću sprovodi program stučne prakse i nije na odmet imati u vidu spisak fakulteta sa kojih se student mogu prijaviti. To su: Rudarsko-geološki, Tehnološki ili Tehnološko-metalurški fakultet, Hemijski, Mašinski i Elektrotehnički fakultet, zatim Ekonomski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Građevinski fakultet, fakulteti društvenog i tehničkog usmerenja i svi fakulteti sa usmerenjem za fizičku-hemiju, računarsku tehniku ili informacione tehnologije i zaštitu životne sredine. U konkursu za prijavu na program stručne prakse još se navodi da nije potrebno radno iskustvo ali je potrebno dobro znanje engleskog jezika i posebno da ste motivisani za učenje i timski rad. Program stručne prakse „Gradimo kulturu neprekidnog učenja – znanje za izazove“ realizuje se inače, bez novčane nadoknade za polaznike, a praktikanti na kraju programa mogu dobiti preporuku.

Pored Titan cementare poslodavci sa kojima NSZ Kosjerić najviše saradjuje su: Elkok doo, Artos doo, Kepo doo, Jović transport i Wagen doo.

Koliko je statistika relevantna svako za sebe izvlači zaključak, tek neke podatke nije na odmet imati u vidu. Ono što sigurno predstavlja faktičko stanje na terenu je hiper produkcija menadžera u Srbiji, a samo najbolji su dobro plaćeni i njihovo školovanje mnogo košta. Uz to ni onu narodnu ne treba zaboraviti, da “dobar zanat zlata vredi”.

Ovaj tekst je deo projekta “Obrazovani mladi za bolji Kosjerić” sufinasiran sredstvima opštine Kosjerić za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini.