Hrvatski primeri za srpsku energetsku efikasnost
Studijska grupa iz Srbije, sastavljena od 12 predstavnika lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, medija i obrazovnih institucija posetila je nedavno Zagreb, Ivanić grad i Križevce i reciklirano imanje u Vukomeriću , koje je zamišljeno kao edukativni centar za permakulturu i tehnologije održivog razvoja.
Poseta Hrvatskoj deo je projekta Fridrich Ebert Fondacije na temu energetske zadruge i razvoj projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.
Studijska grupa iz Srbije na sastanku kod gradonačelnika Križevaca, Maria Rajna (u plavoj košulji) i rukovodioca Energetskog odeljenja Ljiljane Stojsavljević- Križan Foto–URP
Predstavnici grupe u Križevcima su obišli gradsku upravu i razgovarali sa nedavno imenovanim gradonačelnikom Mariom Rajn i njegovim zamenikom Danijelom Šaškom. Delegaciji iz Srbije razvoj energetske efikasnosti na području ovog grada prezentovala je rukovodilac Energetskog odeljenja Križevaca Ljiljana Stojsavljević-Križan.
O projektu „ Energetski savetnici za energetski siromašna domaćinstva“ govorila je Sanela Mikulčić dok je prezentaciju o upravljanju otpadom u Križevcima održala Dijana Mijač Dretar koja je u Komunalnom preduzeću Križevci rukovodilac sektora kvaliteta i zaštite životne sredine.
Predstavnici lokalnih samouprava, nevladinih organizacija i medija obišli su i Reciklažno dvorište u Križevcima Foto–URP
Članovi studijske grupe među kojima su bile Violeta Marković iz RRA Zlatibor i Biljana Kuzmanović, urednica www.uzickarepublikapress.rs, obišli su i Razvojni centar i tehnološki park Križevci koji je pokrenut prošle godine na mestu nekadašnjih vojnih magacina. Ovaj centar čiji cilj je podsticaj i razvoj preduzetništva u četiri sektora- prehrambena, drvna i metalska industrija i IT, prostire se na 8 500 metara kvadratnih. Po beneficiranim cenama na tri godine prostor je trenutno iznajmilo 15 firmi koje imaju perspektivu za otvaranje radnih mesta uz primenu novih tehnologija.
Solarni paneli na krovu Razvojnog centra i Tehnološkog parka koji od prošle godine funkcionišu u Križevcima u prostoru nekadašnjih vojnih magacina Foto–URP
Kako je Hrvatska relativno nova članica EU, problemi i prepreke na koje je država nailazila tokom sprovođenja mera energetske efikasnosti (u pravno zakonodavnom smislu pre svega) su najpribližniji onima sa kojima se susrećemo i u Srbiji. Predstavnici lokalnih samouprava i zadruga su nas upoznali sa nekim od načina organizovanja i finansiranja, radi što efikasnijeg prevazilaženja problema, što su za mene primeri dobre prakse koje ćemo u perspektivi kroz fondove koji nam se otvaraju pokušati da primenimo na projektima za koje budemo aplicirali, kaže Violeta Marković, finansijska saradnica u RRA Zlatibor.
Danica Batoćanin (OU Trstenik), Biljana Kuzmanović (www.uzickarepublikapress.rs), Violeta MArković (RRA Zlatibor- Užice) i Nataša Milivojević (UG Rzav- Arilje) s leva na desno Foto–URP
U poređenju sa Hrvatskom, postoje znatne razlike u napretku, koje značajno utiču na usporavanje odgovora na izazove klimatskim promenama kod nas. Jedna od njih je i to što se u Hrvatskoj iz Fonda za zaštitu okoline odvajaju značajna sredstva za poboljšanje energetske efikasnosti.
Nažalost u Srbiji, Fond koji je ukinut 2012. godine, još uvek nije zaživeo u svom novom obliku i funkcioniše kao budžetski sistem finasiranja zaštite i unapređenja životne sredine, što značajno utiče na ostvarivanje ciljeva u ovoj oblasti, koji su povezani sa evropskim integracijama, navodi Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog udruženja Rzav iz Arilja. Ona smatra da će iz tog razloga, odgovori na energetsko-klimatske politike u Srbiji trajati znatno duže, obzirom na značajnu ulogu koju bi Fond trebao da ima u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije, klasifikovanu u prioritetne oblasti.
Danica Batoćanin, saradnica za zaštitu životne sredine u opštini Trstenik veruje da će joj pomoći iskustvo kolega iz Križevaca u edukaciji građana za uspostavljenje selekcije otpada na dve frakcije i organizacija reciklažnog dvorišta. Ona ističe da je opština Trstenik trenutno u fazi uvođenja sistema organizovanog prikupljanja otpada na celoj teritoriji i da se radi projektna dokumentacija za regionalnu deponiju.
Napravila je kontakte sa kolegama iz Križevaca, a u razgovoru su došli do ideja za uspostavljanje partnerstva kroz projekte. I projekat izgradnje Tehnološkog parka me je podstakao da razmišljam da nešto slično započnemo u Trsteniku u kome ima puno praznih hala počev od PRVE PETOLETKE koja je u stečaju. Dosta malih i srednjih preduzeća je zainteresovano za prostor za rad, tako da bi izgradnja objedinjenog prostora pružila povoljnosti za novoosnovana preduzeća, veruje Batoćaninova.
Na sastanku sa predstavnicima Centra za praćenje poslovanja energetskog sektora i investicija Foto–URP
Podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti kod građana, lokalnih političara i zaposlenih u lokalnim samoupravama važan je segment, pored institucionalnog, finansijskog i pravnog okvira, na putu ka energetski efikasnim lokalnim zajednicama, pa je u tom smislu potrebno jačati kapacitete lokalnih vlasti za sprovođenje mera iz oblasti energetske efikasnosti, smatra Jana Pavlović, saradnica u Odeljenju za komunalna i pitanja urbanizma i životne sredine Stalne konferencije gradova i opština.
Ona dodaje da jedan od načina može biti i kroz jačanje položaja energetskih menadžera u gradovima i opštinama u Srbiji. Verujem da ćemo primere iz Hrvatske koristiti za razmenu iskustava, širenje dobrih praksi koje se mogu lako primeniti, kao i zastupanje praktičnih ideja.
Pavlovićeva tvrdi da je energetska efikasnost značajna za lokalni nivo vlasti i da se može uspostaviti kroz objekte lokalnih uprava, domaćinstava, ali i kroz rad lokalnih preduzeća ili na ulicama gradova i opština u Srbiji. Recimo samo kada bi se zamenile halogene za LED sijalice, ugradili perlatori –raspršivači na slavinama za uštedu potrošnje vode, ugradili termostat ventili na radijatorima i smanjila potrošnja energije potrebna za grejanje koja može biti različita u različitim prostorijama, svako od nas postigao bi sasvim dovoljne uštede, smatra Pavlovićeva.
Vlatka Berlan, stručna saradnica za projekte i fondove EU u Ivanić gradu istakla je predstavnicima iz Srbije da je upravo ovaj gradić jedan od najboljih primera primene energetske efikasnosti u Hrvatskoj Foto–URP
Hrvatska vlada je formirala poseban centar za praćenje poslovanja energetskog sektora i investicija, što je za nas dobar primer. Napravljen je sistem (softver) za praćenje, merenje i verifikaciju ušteda energije, a centar ima funkciju administratora. U Hrvatskom Centru za praćenje poslovanja energetskog sektora i investicija, nam je objašnjeno da se preko ovog softvera proveravaju efekti mera iz nacionalnih akcionih planova, i to uštede energije, smanjenja CO2 i troškovi implementacije mera, navodi Maja Turković, su-osnivač i član Programskog saveta Asocijacije za održivi razvoj (Vršac,Beograd).
Kolege su istakle da su do sada koristili nacionalna sredstva za projekte energetske efikasnosti iz Fonda za energetsku efikasnost iz koga je do sada uloženo 120 miliona EUR , ali da se upravo prebacuju na EU fondove. U Srbiji se favorizuje ESCO model finansiranja ovakvih projekata, a u Hrvatskoj on nije imao značajnijeg uspeha, ističe Turkovićeva.
Kao energetičar objašnjava da su razlozi za to komplikovane procedure koje podrazumevaju prikupljanje dosta dokumenata i saglasnosti, pa su najčešće opštine same finansirale projekte energetske efikasnosti iz sopstvenih i nepovratnih sredstava.
Inače, značaj energetske efikasnosti u Hrvatskoj u punom obimu je shvaćem kada je u julu 2005. godine započet zajednički projekat tadašnjeg Ministarstva rada i preduzetništva i Programa Ujedinjenih naroda za razvoj uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu i Fonda, pod nazivom “Podsticaj energetske efikasnosti u Hrvatskoj”.
U sklopu ovog projekta razvile su se tri glavne nacionalne komponente: projekat Sistem upravljanja energijom u gradovima i županijama (SGE), Program Vlade RH „Dovesti svoju kuću u red“ (HIO) dok se treći segment odnosio na nacionalnu informativno-edukativnu kampanja.
Reciklirano imanje u Vukomeriću u kome je sve podređeno prirodi i zdravom životu Foto–URP
U projekt je aktivno bilo uključeno 85 gradova, 16 županija, sva ministarstva i neka tela državne uprave, koji su pritom oformili i svoje timove za upravljanje energijom. EE timovi se sastoje od edukovanih službenika koji prate i planiraju potrošnju energije, ali se bave i drugim aktivnostima, poput razvoja projekata energetske efikasnosti i savetovanja građana.
Kroz različite obuke, radionice i predavanja u sklopu projekta obučeno je više od 29.000 javnih službenika, a štampane su i brojne brošure, priručnici, publikacije i multimedijalni sadržaji koji su imali važnu ulogu u edukaciji i informisanju.
Dodatno je u 52 grada i 12 županija uspostavljeno 128 EE info tački za besplatno informisanje građana o energetskoj efikasnosti.
Važno je istaći da je procenjena uštede zahvaljujući uvođenju sistema upravljanja energijom od 2010. do septembra 2013.godine gotovo 150 miliona kuna.
