Iskustva drugih podsticaj za užičke poljoprivrednike

Među 57 odabranih poljoprivrednika sa područja grada Užica koji su tokom petodnevne studijske posete proizvođačima u Sloveniji i Italiji, najveći broj njih bavi se voćarstvom, ratarstvom, stočarstvom i povrtarstvom na području Lužničke doline, Buara, Gostinice, Stapara, Kremana, Ljubanja, Nikojevića i na teritoriji opštine Sevojno.

U Ljubljani su razgovarali i sa predstavnicima Poljoprivredno-šumarske komore, dok su u okolini Verone posetili fabriku Italpolina, vodećeg proizvođača organskih đubriva u Evropi.

Poseta za koju je iz gradskog budžeta izdvojeno oko 1,5 miliona dinara uz koofinansiranje samih proizvođača u iznosu od 5 000 dinara je organizovana u okviru Programa mera podrške razvoju poljoprivrede, a u cilju upoznavanja sa primerima dobre prakse i savremenim tehnologijama koje se primenjuju u poljoprivrednoj praksi u zemljama u regionu.

Studijska poseta započeta je u Beloj Krajini, najjužnijoj i najmanjoj oblasti u Sloveniji, u kojoj živi oko 250 Srba, dok je pre pola veka ta brojka dostizala nekoliko hiljada.

Užičani su obišli gazdinstvo Ranka Selaković, čiji pretci vode poreklo iz okoline našeg grada. Pre 15 godina počeo je ozbiljno da se bavi ovčarstvom i preradom mesa, poseduju 33 hekatara zemlje, a trenutno u oborima imaju 100 ovaca. U posao je uključeno svih sedam članova domaćinstva koji žive isključivo od poljoprivrede.Selaković kaže da minimalno koristi subvencije, već radije ulaže sopstvena sredstva za nabavku mehanizacije.

Za proizvođače u Sloveniji ključno je poverenje u sistem zadrugarstva čime im se garantuje otkup po tržišnim cenama svega što prozvedu i rok plaćanja od 15 do 30 dana, istakao je prilikom susreta sa proizvođačima iz Užica Mitja Vodnjov, direktor Loške zadruge koja od proizvođača otkupljuje meso, mleko i drvo i koja poseduje lanac prodajnih objekata i beleži godišnji promet preko 50 miliona evra.

Da se cenovno prilagođavanje tržištu postiže količinom slovenačkim prozvođačima je odavno jasno, i zato je formiran veliki broj udruženja čiji članovi zajednički nastupaju. Ulazak u EU poljoprivrednici su shvatili kao izlazak na veliko tržište, koje im je otvorilo više vrata, ali donelo i određene poteškoće, kaže on.

Generacije pre moje uspele su da u Sloveniji sačuvaju duh zadrugarstva, jer su to prepoznali kao pravi put ka kupcima. Izlazak na pijacu Evropske unije doprineo je da poljoprivrednici iz Slovenije preispitaju potrebe tržišta i da na osnovu toga planiraju proizvodnju.

U brzim promenama koje se na toj tržnici dešavaju, oni koji se specijalizuju za određenu proizvodnju i rade na postizanju količina uspeju da se prilagode, dok manji igrači u određenom broju slučajeva gube utakmicu i povlače se iz dotadašnje proizvodnje, pojašnjava Vodnjov.

Pozitivnim ocenjuje činjenicu  da se u Sloveniji svake godine broj mladih poljoprivrednika povećava za 400 do 600 na šta najviše utiče sprovođenje državnog programa koji će trajati do 2020. godine.

Vodnjov kaže da poljoprivredni proizvođači  od 18 do 40 godina starosti koji se kandiduje za mladog preduzetnika (da bi to postali moraju  imati najmanje šest hektara poljoprivrednog zemljišta i obrazovanje poljoprivrednog smera) od države dobijaju 45 000 evra, oni koji su zaposleni u nekoj firmi i istovremeno se bave i poljoprivredom dobijaju podsticaj u visini od 18 600 evra.

Sredstva su strogo namenska i dobijaju se na osnovu biznis plana koji se detaljno mora sprovesti tokom tri godine. Prednost mladima ogleda se i u dodeli podsticaja koja su za 20 procenata veća od onih koja koriste ostali poljoprivrednici.

Ovo je za nas koji smo već u oblasti poljoprivrede ohrabrujuća vest, jer mladi ljudi donose nove ideje i energiju i podstiču kvalitet života u ruralnim područjima, zaključuje Vodnjov.

Proizvođači koji imaju registrovana gazdinstva na teritoriji Užica, uočili su prednosti kolega u Sloveniji verujući da ćemo i mi jednoga dana uhvatiti korak sa razvijenim zemljama. Jedan o njih Jovan Topalović, apsolvent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu planira da se vrati u rodno Lunovo sela, gde već ima određeni broj govedi. Kaže da su mu primeri viđeni u Sloveniji i Italiji značajni kao mladom poljoprivredniku i da je način ishrane koji se praktikuje u poljoprivrednim gazdinstvima kod njih(rolo bale u senaži) primenljiv i u našim štalama.

On dodaje da mu je poseban utisak u ove dve države ostavila rešena komunalna infrastruktura, jer je do svake kuće u selu urađen asfalt i postavljeni kontejneri, što je po njegovoj oceni pokazatelj brige države o kvalitetu života ljudi na selu.

U Sloveniji se uočava uređenost sistema što poljoprivrednim proizvođačima omogućava da u većoj meri pokažu znanje i da ostvare bolje prinose. Primeri koje smo videli trebalo bi da nam budu podsticaj da radimo u pravu formiranja zadruga kako bi ostvarili veće podsticaje i ostvarili rezultate,odnosno postigli veće prinose, očekuje Dragan Vasiljević.

Nakon boravka u Sloveniji i Italiji Sanja Janković, članica Gradskog veća zadužena za poljoprivredu, kaže da lokalna samouprava mora preduzimati dodatne korake u cilju podrške poljoprivrednim proizvođačima.

Tu pre svega mislim na zaštitu geografskog porekla, jer smo u obe ove države videli da proizvođači zahvaljujući upravo tome postižu cenu na tržištu. Uverili smo se i da se u Sloveniji i Italiji dosta mladih bavi poljoprivredom i da su oni nosioci gazdinstava što treba da bude podstrek i našim mladima koji su se opredelili da ostanu da žive na selu.

Verujem da će ova studijska poseta uticati na naše proizvođače da počnu da razmišljaju o proizvodnji finalnih proizvoda kao što su sokovi,džemovi, rakije, sirevi, namazi i drugo za šta su dobili savete kolega iz ovih zemalja, ali i o formiranju i osnaživanju ozbiljnih udruženja čime bi marketima i pijacama mogli da ponude veće količine svojih proizvoda, ističe ona.