“Gromoglasna tišina” na Svetski dan medija

Svetski dan slobode medija – 3. maj obeležava se sutra, a novinarska udruženja pozvali su sve kolege da od 11.55 do 12 sati prekinu program, isključe ton i zamrače ekrane, kako bi “gromoglasnom tišinom” pokazali da su spremni da se bore za slobodu novinarske profesije.

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo sve redakcije da sutra od 11:55 do 12 sati prekinu program u elektronskim medijima i pročitaju proglas koji je objavljen tim povodom, a u onlajn i štampanim medijima da objave.

U proglasu se navodi da je sloboda medija u Srbiji ugrožena jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima. Izlazak države iz vlasništva u medijima lokalne vlasti iskoristile su za drastično smanjenje finansiranja medija i tako izvršile dodatni pritisak na njihovu slobodu. Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

Sada čak i Ministarstvo kulture i informisanja priznaje da treba utrostručiti izdvajanja iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog značaja. U godini za nama i vlast i opozicija demonstrirali su bahat odnos prema novinarima i medijima. Urednici su ekspresno smenjivani ili nezakonito otpuštani, a novinari su diskriminisani zbog ureрivačke politike svojih redakcija.

Zbog toga je Udruženje novinara Srbije iznelo više zahteva. Zahteva se da Vlada pokrene izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi obaveza svih nivoa vlasti bila da raspisuju konkurse za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja i da za te namene lokalne samouprave, osim velikih gradova, izdvajaju najmanje dva odsto svojih budžeta.

Da Vlada i medijska zajednica uspostave dijalog o važnim pitanjima medijskih sloboda i potrebe unapređenja kulture javne komunikacije značajne za demokratizaciju srpskog društva.

Da Vlada što pre reši status Novinske agencije Tanjug i dovrši privatizaciju Večernjih novosti i Politike. Da u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja i medijskog zakonodavstva postojanje socijalnog dijaloga u medijima bude važan kriterijum za podršku države medijima.

Da Vlada pruži svu neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara, kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice jagodinskog novinara Milana Pantića i rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović.

Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine najzad počne da radi svoj posao i kada su u pitanju 39 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji i tokom NATO agresije, umesto što godinama, bez rezultata, po prijavi NUNS, istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

Da se pregovarački tim Vlade Srbije za pregovore sa kosovskim institucijama najzad zauzme za zaštitu interesa srpskih medija na Kosovu i Metohiji a posebno za formiranje nezavisnog televizijskog kanala na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati celo Kosovo i Metohiju, imati nezavisan Upravni odbor i finansiranje.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pozvalo je medijske radnike da se zajedno suprotstave daljem unižavanju profesije, kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana.

“Uloga i cilj medijskih poslenika mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika. Vlast i država su dužni da novinarima i medijima u Srbiji obezbede uslove za slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Novo medijsko zakonodavstvo mora zaživeti kako bi se stvorili svi neophodni uslovi za slobodu informisanja, kao i za slobodna i fer utakmicu na medijskom tržištu”, poručuju iz NUNS-a.

O stanju medijskih sloboda u Srbiji najbolje govori sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca. U prošloj godini, stotine medijskih radnika ostalo je bez radnog mesta, a hiljadama njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, isplaćuju se ponižavajuće niske zarade.

Prema izveštaju organizacije Reporteri bez granica (RSF) za 2014. godinu, na svetskoj listi po slobodi medija Srbija se nalazi na 66. mestu od ukupno 180 zemalja.

Vlast u Srbiji guši kritičko izveštavanje, dok se različitim, posebno finansijskim pritiscima, narušava nezavisnost uređivačke politika medija. Razvoj medijske situacije ne vodi ka željenom, evropskom cilju.

Da bi se stvari popravile, potreban je stalni pritisak javnosti, ali i spremnost civilnog društva i novinara da se neprekidno bore za slobodu medija, ukazuje RSF.

Prema najnovijim podacima Međunarodne federacije novinare (IFJ), od početka 2015. godine u svetu su ubijena 44 novinara. Ukuzujući na “sramotne neuspehe vlada da krivično gone ubice”, IFJ poziva ljude širom planete da nedelju 3. maja posveti sećanju na ubijene novinara.

“U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te “uslove” pokazati da su slobodni građani koji imaju slobodu, pravo i obavezu da ljudima, pre svega, prenesu istinu. A sloboda je i da javnosti kažete i ono što vlast ne želi čuti. Uloga medijskih poslenika nije ispunjavanje želja moćnika, već odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti”, navode u zajedničkom saopštenju NUNS i sindikat “Nezavisnost”.

Apeluju na celokupnu javnost Srbije da se na ovaj dan sete i nekažnjivosti zločina protiv novinara: 23 godina nije bilo dovoljno da se otkrije ko je ubio novinarku Dadu Vujasinović, da se ni posle 18 godina ne zna po čijem nalogu je ubijen kolega Slavko Ćuruvija i da već 16 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića.

Inače, prvih pet pozicija na osnovu stanja medijskih sloboda zauzimaju Norveška, Švedska, Finska, Danska i Holandija.

Od 180 rangiranih zemalja, Slovenija se našla na 37. mestu, BiH na 65, a Srbija na 66 poziciji, dok je Hrvatska na 74. mestu. Od bivših SFRJ republika najlošije su plasirane Crna Gora na 106, odnosno Makednija na 111. poziciji.

Medijske slobode ugrožene su povećanjem nadzora i jačanjem autoritarnih lidera širom sveta, navodi se u dokumentu povodom 3. maja.