Otkriven „Spomenik velikoj pobedi“

U Užicu je, povodom obeležavanja pobede u Prvom svetskom ratu, otkriven „Spomenik velikoj pobedi“, koji obeležava stogodišnjicu pobede u Velikom ratu, simbola koji podseća na veličinu podviga predaka a pre svega žene Srpkinje.  

Spomenik se nalazi u Kružnom toku na ulazu u grad iz pravca Beograda i Zlatibora. Visina statue, sa postamentom je nešto više od sedam metara. Delo je vajara Svetomira Radovića a urađen je po uzoru na spomenik „Velika Srbija“ arhitekte Đorđa Jovanovića iz 1901.godine. Arhitektonsku kompoziciju centralnog kruga kružnog toka projektovao je arhitekta Vladimir Lojanica.

Predstavlja mladu ženu u stojećem stavu, svečano odevenu sa lovorovim vencem pobednice na glavi. U levoj ruci drži zastavu Srbije, u desnoj krunu a uz skute leve noge stoji joj dvoglavi orao.

U prisustvi Užičana i gostiju, spomenik su otkrili generalni sekretar  predsednika Srbije Nikola Selaković, gradonačelnik Užica Tihomir Petković i doskorašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Ljubiša Diković.

„Srećan vam praznik Užičani, srećno vam sto godina oslobođenja našeg Užica“, rečenica je kojim je Nikola Selaković, pozdravio prisutne.

Od ideje za podizanje spomenika pa do njegovog otkrivanja javnost je, pored originalnog naziva „Velika Srbija“, koji su predstavnici grada smatrali neprikladnim radi eventualne pogrešne političke konotacije, čula i za nazive poput „Boginja“, „Pobednica“, „Užička pobednica“… pa do poslednjeg za koji se čulo tek na dan otkrivanja. Na pitanje zašto se menja naziv originalnog dela „Velika Srbija“ u „Spomenik velikoj pobedi“, Selaković objašnjava da je Svetomir Radović skulpturu radio po uzoru na delo Đorđa Jovanovića i da to nije apsolutna kopija jer je od originalne verzije sačuvana samo jedna fotografija i da naziv skulpture i spomenika nije isto.

Selaković je rekao i da je u Užicu mnogo više mesta za spomenike nego samih spomenika i da onaj koji je sa Trga Partizana skolonjen od očiju javnosti, ima svoje mesto ili da će ga tek naći ali i da je u Užicu pre mesto spomeniku Slobodanu Peneziću Krcunu nego Josipu Brozu Titu. Smatra važnim što najnoviji spomenik u Užicu nije posvećen jednoj ličnosti već svim majkama, bakama i ženama, posvećen je Srbiji.

Ovaj spomenik, za rukovodstvo grada, predstavlja obeležje stogodišnjice pobede u Velikom ratu i jednu vrstu novog simbola koji će podsećati na veličinu podviga predaka. To je spomenik borbi, podvigu i pobedi Srbije i Užičana koji su tome doprineli žrtvujući svoje živote. Ovo je spomenik i Srpkinji, majci, ženi i sestri, onoj koja je rodila heroje i onoj koja je posle rata obnovila naciju.

„Užice je kroz čitavu istoriju delilo sudbinu Srbije koja je u predhodnom veku, u više navrata, bila izložena velikim ratnim razaranjima i gubicima srpskih života. Mi se danas poklanjamo slavnim precima koji su za otadžbinu dali svoj život i oživljavamo svedočanstva njihove slave i stradanja. U Srbiji gotovo da ne postoji veći grad koji se hrabrim precima, izginulim u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje našeg naroda od 1912-1918. nije odužio spomenikom dostojnim njihove žrtve i podviga. Nažalost, ako izuzmemo spomen ploče na Crkvi Svetog Đorđa sa imenima izginulih Užičana u Velikom ratu, dolazimo do zaključka da je naše Užice, ako ne jedini a ono jedan od retkih gradova koji njije podigao spomenik stradanju i pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu. Tako je bilo do danas“, rekao je, nakon otkrivanja spomenika, gradonačelnik Užica Tihomir Petković.

Pored predstavnika lokalne samouprave, građana i gostiju, otkrivanju spomenika prisustvovalo je oko dve stotine dece pedškolskog uzrasta koji su organizovano dovedeni na ovu manifestaciju.

Zvao se spomenik „Velika Srbja“, što je za većinu Užičana i najprihvatljiviji naziv jer kulturu i umetnost stavljaju ispred politike, ili „Spomenik velikoj pobedi“, on svakako jeste novi ukras grada. Ostavlja utisak snage, lepote, dostojanstva…svega onog što udahnjuje život. Ipak, ono što Užičani po pitanju ovog spomenika, izuzimajući njegovu cenu, najčešće kritikuju jeste mesto na kome se nalazi.

Spomenici koji se po svojoj veličini, lepoti i simbolici izdvajaju, najčešća su mesta okupljanja, ne samo građana već turista i drugih posetilaca, mesta gde se najradije fotografišu za uspomenu i sećanje. U ovom slučaju to neće biti izvodljivo, bar za sada, sve dok možda jednog dana, neki novi donosioci odluka ne odluče da mu promene lokaciju. Imajući u vidu dosadašnje iskustvo u toj veštini Užičana, možda se i to nekada dogodi.