I Bajina Bašta na putu energetske efikasnosti

Bajina Bašta je jedna od opština Zlatiborskog okruga koja je u obavezi da ima energetskog menadžera, kao i sve druge lokalne samouprave u Srbiji koje imaju više od 20 hiljada stanovnika. Obuku pod nazivom „Energetski pregledi i optimizacija rada javnih objekata“ u ovoj opštini organizovala je Škola dobre energije, Regionalna razvojna agencija Zlatibor i lokalna samouprava.

Posle Nove Varoši i Priboja, Bajina Bašta je bila novo mesto okupljanja budućih energetskih menadžera iz Zlatiborskog okruga koji su prošli još jednu obuku a ovog puta tema je bila „Energetski pregledi i optimzacija javnih ojekata“. Predavači su bili inženjeri i energetski menadžeri iz Sekretarijata Mreže dobre energije, Željko Zečević i Nikola Vujović. Pored iskustava koja su kao najuspešniji energetski menadžeri u Srbiji prošli u svojoj lokalnoj samoupravi, ovoga puta obuku su vodili i praktično.

Kako se vrši pregled i premer objekta i koji su to sve faktori koji utiču na energetsku efikasnost  na koje treba obratiti pažnju, pokazali su u bajnobaštanskog Narodnoj biblioteci.  Cilj energetskog pregleda je utvrđivanje stvarnog stanja potrošnje energije, stanja energetskih sistema i prikaz mogućih mera energetske efikasnosti koje uključuju procenu ulaganja u sprovođenju mera i očekivane rezultate uštede.

Optimizacija rada javnih objekata vrši se na osnovu podataka dobijenih pregledom datog objekta. Pregledi su složeni i detaljni i podrazumevaju analizu čitavog objekta, od podruma do tavana.

Predavači  Željko Zečević i Nikola Vujović iz Vrbasa, ovom oblašću počeli su da se bave pre desetak godina i dobar su primer otvorenosti u pružanju svojih znanja i iskustava onima koji su na početku ovog puta. Dragocenost  je ušteda vremena i savlađivanje svih prepreka koje su stajale pred njima a ne moraju biti problem onima koji su sada na startu.

„Da bi se desio neki pomak i efekat u ovom poslu, najviše zavisi od ljudi, od njihove sposobnosti, volje i spremnosti da taj posao rade što kvalitetnije i imaju što veće rezultate. Drugi preduslov je podrška lokalnih donosioca odluka, da im se omoguće uslovi za rad, da se rasterete drugih poslova i da budu profesionalci, bez uticaja političkih ili nekih drugih stavova i interesa“, kaže Nikola Vujović.

Jedan čovek ipak nije dovoljan za velike rezultate, lokalne samouprave bi trebalo da oforme timove koji bi bili predani ovom poslu i tako došli da dobrih i dugoročnih rezultata tj.ušteda.  Svi budući energetski menadžeri iz Zlatiborskog okruga, od kojih samo jedan i to u Užicu i zvanično obavlja tu funkciju, za sada su „usamljeni borci“ što je u startu otežavajuća okolnost.

Ono što predstavlja dodatni problem je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru pa se na ove funkcije, po sili zakona, postavljaju ljudi koji rade neke druge poslove, koji možda i nisu radi da se bave ovom oblašću ali im je to nametnuto i to uglavnom kao dodatno angažovanje. Takvi uslovi u startu ne obećavaju dobre rezultate.

Energetski menadžer, pored stručne osposobljenosti i ličnog interesovanja, pre svega mora imati domaćinski odnos prema poslu koji obavlja i prema sredstvima lokalne zajednice. Takav čovek treba da oformi tim ljudi sa istim stavovima a svi skupa moraju imati za partnera takođe domaćine-donosioce odluka u svojim lokalnim samoupravama.

Na pitanje da li će problem energetske efikasnosti, sada neefikasnosti u Srbiji pre rešiti svest ili zakon, Vujović kaže da jedno bez drugog ne može.

„Da zakon nije propisao, lokalne samouprave ne bi ušle u ovaj proces a opet postojanje energetskih menadžera bez ozbiljnog i savesnog rada neće dati nikakve rezultate. U našem slučaju je to bila svest, krenuli smo rešeni da ostvarimo ciljeve, uspeli smo i nastavljamo dalje, svaka lokalna samouprava u Srbiji može biti Vrbas“, tvrdi Vujović.

Ono što je podatak važan za sve lokalne samouprave koje žele postići energetsku efikasnost, jeste činjenica da se energetskim menadžmentom u Vrbasu, kao opštini koja je najbolji primer u ovoj oblasti u Srbiji, godinama bavio tim od četiri stručna lica kojima je to bio jedini posao.

Energetska efikasnost i uštede energije u objektima javne namene ne podrazumevaju štednju koja na bilo koji način umanjuje konfor a štedi novac, ne. Uslovi komfora mogu biti i unapređeni a uštede ostvarene, važan je samo stručan pristup. Često su u objekte javne namene potrebna ulaganja ali se uloženi novac vraća kroz uštede i to za uglavnom kratak period. Novac građana koji se odlivao u uslovima energetski neefikasnih objekata moguće je uložiti u druge segmente potrebne zajednici a to pre svega nije mali novac.

Kada je u pitanju Zlatiborski okrug, budući energetski menadžeri pokazali su interesovanje za ovu oblast ali i strepnju. Svesni su obima posla koji ih očekuje pa i potrebe za timskim radom. Za sada ne samo da su usamljeni u ovoj oblasti već nisu uglavnom rasterećeni ni dosadašnjih obaveza.