Četvrtina obrazovanih mladih želi da napusti Srbiju

Srbiju bi u narednim godinama moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mlađe populacije, a istraživanje analitičko-istraživačkog centra Galup iz SAD pokazuje da čak i sa mogućim prilivom migranata koji u Srbiji žele da se nastane, ona će, kao i ceo Balkan, ostati u samom vrhu liste država kojima preti opasnost od masovnog “odliva mozgova.

Ovo istraživanje ukazuje da Srbiju u ovom trenutku skoro polovina populacije između 15 i 29 godina, tačnije njih 46 odsto, želi da napusti kako bi započeli život u nekoj drugoj državi, bez ideje o povratku. Osim toga, i 27 odsto školovane populacije, odnosno visoko-obrazovanog kadra, izrazilo je spremnost da trajno napusti Srbiju, prenosi portal Demostat.

Podaci za stanovništvo Kosova su odvojeni i znatno lošiji – ukupni gubitak za populaciju Kosova meri se sa čak 42 procenta u šta je uključeno 43 odsto školovanih i 48 odsto mladih koji žele da se isele u neke od razvijenijih zemalja. Ovako loš rezultat – sa indeksom “gubitka” populacije od 42 odsto – ubedljivo je najgori na Balkanu, a i jedan od najgorih u svetu.

Istraživanje pokazuje da je upravo Balkan, osim pojedinačnih zemalja koje su pogođene ratom i siromaštvom i nestabilnim društveno-političkim situacijama, teritorija sa koje se stanovništvo masovno iseljava, dok same države ne preduzimaju ili nedovoljno dobro sprovode mere kojima bi sprečile “odliv mozgova” ili omogućile “priliv” građana drugih zemalja.

Inače, istraživači Galup-a su između 2015. i 2017. godine intervjuisali skoro pola miliona odraslih iz 152 zemlje širom sveta. Od zemalja u okruženju najgori indeks “odliva mozgova” beleže već pomenuto Kosovo sa 42 odsto, slede Bosna i Hercegovina i Albanija sa 32 odsto populacije koja bi mogla napustiti zemlju, a prati ih Makedonija sa 30 odsto.

Srbija je u nešto boljoj kategoriji ispod 30 odsto, ali po rezultatima znatno zaostaje za susednom Hrvatskom koja ima indeks odliva mozgova od samo šest odsto, što pokazuje da ova država ili uspeva da zadrži stanovništvo, ili uspeva da prvuče nove doseljenike.

Od evropskih zemalja prva je Švajcarska sa 187 odsto, a sledeća popularna svetska destinacija je Australija sa 179 odsto potencijala za dobitak stanovništva. Na bliskom istoku od “odliva”, odnosno “priliva mozgova” mogao bi da profitira Kuvajt sa 169 odsto šanse, a među centralno-azijskim zemljama jedina atraktivna destinacija za iseljenike je Butan sa 162 odsto šansi da proširi populaciju. U vrhu država koje će sigurno doživeti ekspanziju sa preko 100 odsto indeksa neto potencijala za migracije je i Norveška koja ima 109 procenata šansi za priliv iseljenika.

Iako je uvreženo mišljenje u domaćoj javnosti da najviše svetske populacije želi da se preseli u SAD ili Nemačku, prema odgovorima Galupovih ispitanika “dobitak” odnosno “priliv mozgova” za ove zemlje je znatno manji od očekivanog. SAD sa 46 odsto šansi, Nemačka koja je prati sa 45 odsto, zatim i Francuska i Austrija sa po 44 procenata moguće dobiti, neke su, od država čiji su rezultati u sredini ovih istraživanja.

Najgori indeks “odliva mozgova” na svetu od svih ispitivanih zemalja ima Sijera Leone 78 odsto, zatim Sirija 44 odsto, a odmah za njom je Kosovo sa 42 odsto, a u istraživanje nije uključeno samo nekoliko država afričkog kontinenta.

Opsežne analize Galupa procenjuju da bi broj migranata u svetu mogao da dostigne 400 miliona tokom narednih nekoliko decenija.

Obećane zemlje za većinu ispitanika iz svih krajeva sveta su redom Novi Zeland, kao najpopularniji sa čak 231 odsto šanse da dobije mlado i obrazovano stanovništvo, zatim Island sa 208 odsto i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 204 odsto.