Freelancing posao budućnosti?
Freelancing je klasičan primer slobodnog tržišta gde zakon ponude i potražnje određuje cenu rada. Nema monopola i sive ekonomije, ovde se vrednuje znanje, a ne diploma. Najtraženiji poslovi u narednih 12 meseci će biti iz oblasti web programiranja i grafičkog dizajna.
Ustati u 11 ujutru, umitit se, skuvati kafu, uključiti laptop, upaliti tajmer i početi sa radom. Nije scena iz naučno fantastičnog filma, jer je prema podacima iz septembra 2014., 34% ili 53 miliona radno sposobnog stanovništva Amerike ovako radilo, kao freelancer. Procenjuje se da će do 2020. godine tako raditi čak 50% Amerikanaca.
Freelanceri su najveća i najbrže rastuća grupa među radno sposobnim stanovništvom i Evropske unije.
Za freelancer posao ljudi se odlučuju zbog fleksibilnog radnog vremena, sami su svoje gazde, mogu da rade odakle god žele (potreban im je samo laptop i pristup internetu), imaju veću fleksibilnost kod izbora projekata, ne gube vreme na putu do posla i od posla i mnogi drugi razlozi. Ovome treba dodati i problem nezaposlenosti, a freelancer, posao na internetu, nema granice i kilometri ne predstavljaju prepreku ni za smanjenje stope nezaposlenosti u Srbiji.
Kao i svaki posao i ovaj ima prednosti i nedostatke. Iz razloga što ne postoje granice i što je moguće raditi za klijente iz Amerike, Australije, Kine, Japana i tako dalje, ista šansa se nudi i ljudima iz drugih država i tako se stvara veliko globalno tržište radne snage. Dobra strana je što će neko iz Amerike pre da plati vas za određeni posao, jer ćete biti jeftiniji, a kvalitetnije ćete uraditi od nekoga iz Amerike. Ujedno je to i loša strana, jer mi nismo najjeftinija radna snaga na svetu.
Freelancing je klasičan primer slobodnog tržišta gde zakon ponude i potražnje određuje cenu rada. Nema monopola i sive ekonomije, ovde se vrednuje znanje, a ne diploma.
Najtraženiji poslovi u narednih 12 meseci će biti iz oblasti web programiranja i grafičkog dizajna.
Prema istraživanju sajtova Elance i oDesk, više od 63% freelancera doprinosi kućnom budžetu sa više od polovine ukupnog kućnog budžeta, a zarada 43% freelancera čini skoro ceo ili ceo kućni budžet.
Prosečna zarada po satu u svetu iznosi $21, koliko zarađuju i freelanceri iz Srbije, što je 6 puta više od prosečnog radnog sata u našoj zemlji, dok nedeljno radimo više od proseka- 37,9 sati dok je prosek 36 sati na nedeljnom nivou.