Grad „pokosio“ maline, voda odnela puteve
Nepogode koje su 19. juna zahvatile Užice i širu okolinu nanele su ogromnu štetu zasadima malina u Ribaševini, Trnavi, Gostinici i na Ponikvama. Od velike količine vode stradala je putna infrastruktura najviše u selima Lužničke doline, Gostinici i Volujcu.
Predstavnici Direkcije za izgradnju još uvek obilaze teren i utvrđuju nastalu štetu. S obzirom da u gradskom budžetu nisu predviđena sredstva za nadoknadu štete sve informacije koje se prikupe sa terena i na koje ukažu meštani biće prosleđene republičkim organima.
Lužnica je i ovaj put isplivala iz korita a drvo koje je palo na put zakačilo je desnu obalu kod mosta preko reke i napravilo zastoj u Karanu. Na levoj obali kod mosta u blizini Burlića vodenice ugrožen je 10 kW stub elektromreže. Ekipi Direkcije predvođenoj Jugoslavom Jovanovićem, poveren je projektni zadatak sanacije Lužnice, jer se ovaj višegodišnji problem kao najkritičnija tačka u Lužničkoj dolini jednom mora sankcionisati, kaže Nikola Maksimović, direktor užičke Direkcije za izgradnju. On dodaje da će se nakon izrade idejnog rešenja konkurisati za sredstva iz republičkog budžeta.
Gradonosni oblaci koji su na područje Užica i šire okoline došli iz Bosne preko Mokre Gore i Kremana tokom prethodnog vikenda , delom su razbijeni u subotu. Ključni problem je nedostatak raketa a s druge strane sve češća pojava gradonosnih oblaka.
Na 15 protivgradnih stanica koliko ih je na širem području grada angažovano je ukupno 26 strelaca. Pored 4 000 dinara koliko Republički hidrometeorološki zavod Srbije mesečno izdvaja za angažovanje jednog strelca, isti iznos sredstava izdvaja i grad Užice, na osnovu odluke Gradskog veća, tvrdi Vidoje Drndarević, zamenik gradonačelnika. On dodaje da od električnog navođenja raketa, kao mere zaštite protiv grada, a što je u prethodnoj predizbornoj kampanji obećavao Velimir Ilić, ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, i dalje nema ništa.
A kada grad pre vremena obere plodove mukotrpnog rada, proizvođači se tek tada zapitaju da li se uopšte ima osnova verovati političkim obećanjima i vedrom nebu?
Jedino je sigurno da poljoprivredni proizvođač, ako je već odlučan da ulaže i od te proizvodnje živi, mora na neki način da osigura rod da bi mu “došao do ruke”.
Treba istaći da iako država subvencioniše premiju osiguranja sa 45 odsto, interesovanje građana za osiguranje useva, objekata, zaliha i životinja od elementarnih nepogoda nije poraslo ni nakon iskustva s katastrofalnim poplavama iz 2014. i uprkos tome što su iskustva osiguranih poljoprivreda pokazala da se to isplati. Inače, osiguranje po ovom osnovu u našoj zemlji je na nivou oko 10%, dok se u zemljama Evropske unije to kreće od 52% koliko je u Bugarskoj do čak 85% u Danskoj.