Ovo je grad Svetog Nikole: Bazilika u kojoj počivaju mošti velikog sveca krije važnu lekciju iz istorije Srbije

O ovoj luci na jugu Italije slušao sam od vatrenih ljubitelja fudbala o čuvenoj utakmici Crvene Zvezde i Olimpika iz Marselja, kada su crveno-beli 1991. godine osvojili finale Kupa šampiona. Takođe, ljudi često maštaju o tome da brodom od crnogorskog Bara doplove do Barija, ali vožnja traje celu noć, a palubska karta je oko 50 evra, dok je boravak u kabini skuplji, prenosi još jednu Priču sa dušom, Nenad Blagojević, autor najpozitivnijeg sajta u Srbiji.

Ipak, na kraju preovladava istorijski i religijski aspekt ove luke pa na prvo mesto izbija bazilika Svetog Nikole, u kojoj od 1087. godine počivaju mošti ovog sveca. Tu su i stara tvrđava, brodovi u luci, mediteranska klima, šetnja kraj Jadranskog mora, povoljne cene hrane i pića, ali pre svega ovaj hrišćanski simbol zbog kojeg se Bari naziva gradom Svetog Nikole.   

Kada je o ktitorima reč, među brojnim vladarima bilo je i nekoliko naslednika srpske dinastije Nemanjića.

Stefan Nemanja je, osim svetilišta u Svetoj zemlji i Rimu, darivao i Bari. Nakon njega prvi poznati darodavac sa ovih prostora bila je kraljica Jelena Anžujska, Uroševa žena i majka Dragutina i Milutina (rođena je kao katolkinja, a preminula je kao pravoslavna monahinja). Ona je sa sinovima baziliki poklonila ikonu koja nije sačuvana, a na kojoj je bilo naslikano poprsje Svetog Nikole, dok su na dnu bile klečeće figure kraljice i njenih sinova. Početkom 17. veka čuvana je u kripti, desno od groba.

Kako sam saznao unutra, najskupoceniji poklon vladara familije Nemanjić bio je srebrni oltar koji je naručio kralj Milutin. Prema sačuvanim spisima iz 14. veka raniji mermerni oltar bio je obložen srebrnim pločama i figurama svetitelja, a osvetljavalo ga je 18 bogato dekorisanih kandila.

Oltar je pravljen na licu mesta, a kapela od ploča od srebra i zlata, mešavine koja se proizvodila samo u srednjovekovnoj Srbiji. U sredini je bio grob Svetog Nikole pod časnom trpezom koju su krasili reljefi biblijskih predstava.

U samoj baziliki danas stoji natpis u kojem se spominju Stefan Dečanski i Milutin, kao i datum kada su mošti prenete iz Male Azije u Bari. Deveti maj, koji se u pravoslavnim crkvama slavi 22. maja, kada su njegove mošti stigle u ovu baziliku, kod nas je poznat kao Mali Nikoljdan, odnosno u crkvenom kalendaru je zapisan kao Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja.

Oltar i kapela nisu dugo potrajali jer je tokom 15. veka kralj Napulja, Ferdinand I pretopio deo Milutinove kapele kako bi svojim vojnicima dao novac koji je dugovao. Kažu da su i neki od biskupa postepeno krali delove i uništavali ovo srpsko remek-delo. Krajem 20. veka napravljena je replika srpskog originala.

Stanovnici Barija koji su je smatrali zaštitnicom još od srednjeg veka sačuvali su srebrom optočenu ikonu, poklon Stefana Dečanskog. Čudesni obraz oca Nikolaja čuva se u tajnoj kapeli trezora sa svetim relikvijama, a iznosi se kada nastanu velike suše ili elementarne nepogode. Kada je izložena pred vernicima, i katolici i pravoslavci pred njom plaču i mole se, a bazilika Svetog Nikole potvrđuje da je mesto hodoćašća za sve hrišćane.

Dan Svetog Nikole, svetitelja koji je spašavao nasukane i izgubljene brodove slavi se dva puta, 6. i 19. decembra, po novom i starom kalendaru. Tada se u baziliki iznosi sveto miro koje čudotvorno zrači iz moštiju i koje se šalje vernicima širom sveta.   

Kamerom je zabeležena povorku u Bariju, a snimak možete pogledati ovde.

Link ka originalnom tekstu je dostupan  OVDE.