” Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet! “

Svetski dan deteta je godišnji međunarodni događaj koji se slavi 20. novembra. Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta, usvojenom od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1989. godine.

Ipak, i pre ovog formalnog dokumenta, jedan neverovatan čovek je branio prava dece, i osmislio ono što predstavlja suštinu Konvencije, usred vihora Drugog svetskog rata. Reč je o Janušu Korčaku, poljskom pedijatru i pedagogu, koji je strah i patnju deteta upoznao iz sopstvenog iskustva. Ceo svoj život posvetio je pomaganju deci i radu u sirotištu u zloglasnom Varšavskom getu, štiteći decu do poslednjeg dana.

Početkom Drugog svetskog rata sirotište je preseljeno u zloglasni Varšavski geto. Međutim, i u takvim uslovima, Korčak je nastavio sa svojim metodama vaspitavanja i ohrabrivanja dece za život u slobodi. Dok je sirotište premeštano, govorio im je: ”Ići ćete na selo, to je razlog za radovanje.”

Januš Korčak je tri puta odbio mogućnost da spasi svoj život odlaskom iz varšavskog geta. Ostao je uz ”svoju” decu do samog kraja. Zajedno sa njima, 5. avgusta 1942. odveden je u logor Treblinka, i o njemu se više ništa nije čulo. U vozu za Treblinku, doktora je, kao dečijeg pisca prepoznao jedan SS oficir i ponudio mu da napusti vagon i ode kao slobodan čovek. Korčak ga je upitao: ”Da li i deca mogu da napuste vagon?.” Kada mu je oficir odgovorio da ne mogu,on je rekao:”Onda ne mogu ni ja. Nisu svi ljudi nitkovi”.

Mnoge škole, sirotišta, trgovi i ulice nose ime dobrog doktora koji je rekao: ”Kada se jedno dete smeje, smeje se ceo svet”…

Sva deca imaju sva prava iz ove Konvencije, bez obzira na to ko su, gde žive, šta im roditelji rade, da li su siromašni ili bogati, kojim jezikom govore, kojoj religiji ili kulturi pripadaju, da li imaju neku smetnju u razvoju ili invaliditet.

Osnovni principi Konvencije su:

• pravo na život, opstanak i razvoj;
• najbolji interes deteta;
• pravo na participaciju;
• pravo na nediskriminaciju.

Dosta toga se čini na unapređenju položaja dece, ali dalek je put do ostvarivanja temeljnih prava deteta, posebno dece iz osetljivih i diskriminisanih grupa koja žive u siromaštvu, isključena su iz obrazovnog sistema i društva. Sprečavanje nasilja nad decom i diskriminacije, obezbeđivanje ravnopravnih uslova za život, zdravstvenu zaštitu, socijalno blagostanje, dostupno kvalitetno obrazovanje, dodatnu podršku, igru i druženje zadatak su svakog od nas, a ne samo roditelja i zaposlenih u institucijama.

Tokom proteklih decenija postignut je značajan napredak u pogledu stanja dece u oblastima zdravstvene zaštite, obrazovanja, i socijalne zaštite. Uprkos napretku, deca i mladi sada su suočeni sa novim izazovima – klimatskim promenama i zagađenju vazduha, obiljem lažnih i neproverenih informacija na društvenim mrežama, a pandemija COVID-19 doprinela je pogoršanju njihovog mentalnog zdravlja i zabrinutosti zbog povećanog siromaštva njihovih porodica i produbljivanja digitalnog jaza.

Ovo je grubo rečeno, kolaž zakonskih potreba u kojem je izvrdavanje kažnjivo i nedopustivo. Međutim, svi znamo da se deca obraduju malim stvarima, ukrasima, igrom i veseljem. Detinjstvo je jedan od najlepših perioda u životu čoveka. Tada si ušuškan i zaštićen od svih poteškoća i zamki koje svet nudi, neuprljan i čist. Ali…

U Srbiji deca čine samo 17.3% stanovništva.

• 8.3% dece žive u apsolutnom siromaštvu, a čak 24.2% dece živi na liniji siromaštva, dok je 22.2% mladih do 24 godine starosti nezaposleno.
• 31% dece još uvek nije primilo sve obavezne vakcine u predviđenom roku.
• Danas 61% dece uzrasta od 3-5 godina ide u vrtić. Procenat je značajno niži kada su u pitanju deca iz siromašnih porodica – tek 11%, a za decu iz romskih naselja samo 7%.
• Iako danas više devojčica iz romskih naselja ide u srednju školu, to je i dalje daleko od nacionalnog proseka, koji je tri puta veći.
• Čak 16 % mladih starosti 15 – 24 godine niti rade, niti se školuje.
• 70% dece koja žive u ustanovama su deca sa smetnjama u razvoju.
• Čak 45% dece je izloženo nasilnim metodama disciplinovanja kod kuće koje negativno utiču na njihov razvoj.
• Preko polovine devojaka iz romskih naselja se uda pre navršene 18-te godine, dok je procenat za devojke iz opšte populacije 5.5% (UNICEF u Srbiji).

Dete nije dete
igračka za strine i tete
Dete je dete
Da ga volite i razumete. (LJ.Ršumović)

Dete je kao izdanak, staraš se o njemu dok se ne razvije i osamostali dovoljno da otvori svoje latice i pokaže u šta je izraslo. A kad se razvije u divni cvet, opet treba biti blizu, da ga zalivamo i negujemo, jer i odrastao čovek je u duši dete.

Podržimo rani razvoj deteta, negu, brigu, ljubav, ravnopravnost (….) i IGRU.

Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra. Ne žurite previše brzo da odrastete, detinjstvo je kao album slika, ne možeš da ga samo prelistaš, a da se ne nasmeješ.

Osmeh deteta u kom god vremenu živeli, ostaje neprocenjiv.

Fotografije preuzete sa www.doktok.rs

Naslovna fotografija www.pexels.com