Kako se nosite sa stresom na radnom mestu?

Posao ima važnu ulogu u životu, daje nam osećaj vrednosti, zadovoljstva i samopoštovanja. Stresne situacije na poslu su nešto sa čim se svi u određenoj meri suočavamo. Međutim, ne reagujemo svi isto. Kada osoba doživi stres kao motivator koji je “gura” da se trudi i napreduje, tada govorimo o pozitivnom stresu. Kada je izloženost stresu konstantna i time narušava zdravlje, međuljudske odnose i kvalitet života – govorimo o toksičnom stresu.

Hronično nakupljanje stresa vodi ka sagorevanju na poslu. Osobe često ne osete da sagorevaju, već odmahuju rukom na smernice najbližih, pogotovo kada su na početku karijere. Žele da se dokažu, zablistaju, da ih posebno primete i u toj dugotrajnoj trci “izgube sebe”.

Najčešći uzroci stresa dolaze iz same radne uloge koju imamo. Radnik čiji opseg aktivnosti nije jasno definisan ili ih on sam nije razumeo, može biti pod velikim stresom. Tome doprinosi i obavljanje zadataka koji su u međusobnom neskladu, što stvara unutrašnju tenziju. Kratki rokovi za izvršenje, veliki broj obaveza koji prevazilaze kapacitete osobe, potreba za čestim prekovremenim radom, rezultira hroničnim umorom i pojačanim nivoom stresa.

Konflikti na poslu jedan su od vodećih uzročnika stresa. Konstantne svađe, netrpeljivost, nadmetanje među kolegama ili borba sa toksičnim šefom mogu da dovedu do nezadovoljstva i frustracije koji se negativno odražavaju na celokupni život.

Stresu doprinosi besmislenost zadataka, tempo rada, neučestvovanje u donošenju odluka, nedostatka kontrole nad radnim procesima. Nesigurnost posla, nejasne ili konfliktne uloge, neadekvatan nadzor, nedostatak mogućnosti za napredovanje ili nepravedan sistem nagrađivanja.

Svi ovi događaji mogu uticati na celokupno naše zdravlje ako traju duži period. To bolje možemo razumeti ako zamislimo:

Uzmite jednu čašu i napunite je vodom. Koliko je ta čaša teška? Verovatno nagađate težinu. Težina čaše s vodom u stvari nije toliko bitna za naš posao. Zavisi koliko dugo je držimo. To znači ako je držimo minut, dva, nije problem. Ako je držimo sat vremena, zaboleće nas ruka. Ako je držimo jedan dan, ruka će biti utrnuta i paralizovana.

Važno je da znamo da se težina ni čaše ni vode ne menja, ali što je duže držimo postaje teže.

Ovim primerom možemo zaključiti da je stres na poslu poput ove čaše vode. Ukoliko se dešava kratkotrajno ništa se neće desiti. Ukoliko traje malo duže, počeće da boli. Na kraju ako se stres dešava celodnevno, paralisaće nas i napraviće nam štetu. Važno je da se bar povremeno oslobodimo stresa, odnosno da što ranije i što češće, spustimo svoje ‘’čaše’’’.

Simptomi stresa su nezadovoljstvo poslom, napetost, anksioznost, razdražljivost. Kod zaposlenih uočava se pad koncentracije, problemi sa snom, bezvoljnost i pada motivacije. Na fizičkom nivou se manifestuje malaksalošću, gubitkom ili rastom apetita, ubrzanim pulsom, mišićnom tenzijom, mučninom i migrenama.

KAKO SMANJITI STRES U 6 KORAKA?

Poslodavci zaposlene treba da motivišu i nagrađuju, pružaju im podršku, daju slobodu u radu. Stres se može smanjiti učestvovanjem zaposlenih u sprovođenju promena, davanju garancija protiv gubitka posla, utvrđivanjem korisnih običaja i neformalnih odnosa, izgradnjom poverenja. Šta možemo da uradimo?

1. Balans između poslovnog i privatnog života. 

Nekad je izazovno razdvojiti poslovni život od privatnog, posebno kada se radi prekovremeno ili posao nosi kući. Tada je ključan balans između ova dva aspekta. Naučiti reći NE je pola puta ka balansu. Dobra organizacija radnog dana, posvećenost poslu u toku radnog vremena i poštovanje svog slobodnog vremena omogućavaju efikasno suočavanje sa stresom.

2.Vodimo računa o sebi.

Redovno bavljenje nekom fizičkom aktivnošću, spavati dovoljno, nalaziti vremena za druženje i zabavu sa prijateljima. Posle radnog vremena, najbolje je da se posvetite isključivo sebi i/ili porodici i da sve što se dešava na poslu ostavite tamo. Radite nešto što vas ispunjava, bilo da je to gledanje serije, čitanje, baštovanstvo… Ako ste dobrog fizičkog zdravlja moći ćete bolje da se nosite sa stresom.

3. Šta je to što mi smeta?

Saznajte šta vam tačno smeta na poslu. Da li su to kolege, šef ili zadaci. Zapišite na papir moguća rešenja kako biste rešili problem. Ako znate da ste učinili sve što je u vašoj moći da rešite problem, onda nemate više o čemu da brinete osim da pustite da se stvari odvijaju.

4. Prepoznavanje malih, ali važnih stvari.

Vežbajte da cenite kolegu koji vam donosi vodu ili završava ono što niste stigli. Svaki put kada se nešto lepo desi na poslu, stavite to na papir. Uskoro ćete shvatiti da vaše radno mesto nije tako loše, nivo stresa će se smanjiti fokusiranjem na dobre stvari, a okruženje ćete doživljavati pozitivnijim.

5. Provodite vreme sa kolegama koji vam prijaju.

Ne možemo da biramo kolege ili pretpostavljene ali možemo da biramo sa kim ćemo provoditi vreme na pauzi. Zato pronađite način da svoj odmor provedete u pozitivnom okruženju, sa ljudima koji vas razumeju, koji su prijatni i zabavni. Na radnom mestu postoji bar jedna osoba sa kojom se možete opustiti i podeliti misli koje vas muče.

6. Zašto baš ovaj posao?

Mora da postoji neki razlog zašto ste izabrali baš taj posao. Pokušajte da se setite koji deo vašeg posla vam se posebno dopada. Da li možda nekome pomažete? Da li je reč o dinamici, kolektivu, dobroj plati? Većina ljudi je zadovoljnija ako vide da njihov rad ima smisla i da veštine koje poseduju imaju korist za opšte dobro.

Ukoliko primetite da ne možete na pravi način da se nosite sa stresom na poslu, uvek možete posetiti psihoterapeuta i porazgovarati na tu temu. Nema razloga da svakodnevno trpite toliki stres koji utiče na vaš celokupan život.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs