Koje infekcije vrebaju na bazenu i kako se zaštititi?

Izrazito visoke temperature otvorile su sezonu kupanja na gradskim bazenima. Iako je mnogima razlog za uživanje, nekima može doneti i rizik za dobijanje infekcija. Koliko često smo odgovorni prema sebi i drugima, govori u prilog i pojačano javljanje ljudi zbog infekcija dobijenih na bazenu.

Najčešće infekcije zbog kojih se javljamo lekaru upravo u ovom periodu godine su:

Dijareja

Dijareja je najčešće stanje koje možemo dobiti prilikom kupanja u bazenima.

Dovoljno je da samo jedna osoba u bazenu ima dijareju da bi došlo do zaraze svih ostalih pored nje. Ukoliko osoba sa dijarejom uđe u vodu, doživi akcident u vodi ili se bakterije same speru, druga osoba može istu tu vodu slučajno progutati i zaraziti se. Hlor u vodi koji služi kao dezificijens nekada ne može odmah ubiti mikrobe, pa i mala količina progutane vode može dovesti do dijareje.

Određeni mikrobi u dobro hlorisanoj vodi mogu izdržati i do nekoliko dana.

Najčešći izazivači su ciste Criptosporidiuma, Giardia, bakterije poput E.Colli, Shigele.

Ciste Criptosporidiuma žive u vodi i do 7 dana, te je potrebno duže lečenje i izbegavanje kupališta.

Korišćenje probiotika u letnjem periodu uz posebnu pažnju da se tokom plivanja ne nagutate vodom iz bazena. Ukoliko imate dijareju , ostanite kod kuće dok tegobe ne prestanu kako ne biste zarazili drugog.

Konjuktivitis

Bakterijski i virusni konjuktivitisi su visoko kontagiozno i lako prenosivo oboljenje. Karakteriše se crvenilom i suvoćom oka, svrabom i peckanjem. Najčešći prouzrokovači su Stafilokok Aureus i Adenovirusi.

I pored hlora u vodi, infekcija se može preneti , a hlor je dodatno može pogoršati. Hlor spira suzni film sa oka, koji štiti naše oko i održava ga čistim i kada se ostane bez zaštitnog sloja rizik za nastanak infekcije je veći.

Korišćenje naočara za vodu, neće sprečiti širenje infekcije a medjusobno korišćenje istih naočara može raširiti infekciju. Zaključak je da osoba sa simptomima konjuktivitisa treba da izbegava bazene sve dok se infekcija ne zaleči, što nekada može potrajati i do nekoliko nedelja.

Da biste izbegli infekciju, umijte se svaki put kad izađete iz bazena, ne koristite tuđ peškir i naočare i ne dodirujte lice prljavim rukama. Izbegavajte nošenje sočiva.

Upala uha

Plivačko uvo je infekcija spoljašnjeg ušnog kanala koja nastaje kada se voda duže vreme zadržava u kanalu i stvara pogodnu sredinu za rast bakterija.

Infekcija se karakteriše bolom, crvenilom ušnog kanala, svrabom, pojavom sekrecije u kanalu, osećaju zapušenosti uha. Najčešći prouzrokovači su Streptokoke, Stafilokoke, E.Colli.

Ukoliko je osoba sklona „čačkanju“ ušiju, korišćenju štapića za uši, nošenju slušalica za uši i uz to dodatno dođe u kontakt sa kontaminiranom vodom na bazenu, rizikuje da dobije upalu uha.

Sve ovo oštećuje kožu ušnog kanala i stvara idealnu sredinu za razvoj bakterija.

Nakon izlaska iz bazena, postavite se bočno kako bi sva voda iz uha izašla i nakon toga blago očistite uho mekanim peškirom. Uz to, sušenje fenom na većoj udaljenosti može učiniti da uho bude suvo.

Korišćenje kape za plivanje koja prekriva uši.

Atletsko stopalo

Najčešća infekcija kože koja se može dobiti tokom boravka na bazenu je gljivična infekcija stopala poznata kao Atletsko stopalo. Ako se ne leči infekcija se širi na nokatnu ploču I dovodi do destrukcije nokta.

To je gljivična infekcija koja se pod dejstvom vlage i toplote brzo širi i razmnožava. Veoma je otporna i dugo opstaje van organizma na mokrim pločicama kraj bazena, mokrim peškirima. Karakteriše se svrabom, perutanjem I crvenilom kože.

Da bi se sprečila pojava atletskog stopala neophodno je da prođemo kroz sanitarnu zonu pre ulaska u prostor bazena, da dezinfikujemo I obuću koju ćemo koristiti tokom tuširanja i tokom hodanja po prostoru oko bazena i u svlačionici. Posebno je važno da održavamo stopala suvim, jer takva sredina ne pogoduje gljivicama. Preparati koji u sebi sadrze bakar, srebro I cink mogu biti korisni u dezinfekciji kože stopala.

Urinarne infekcije

Neretko se javljaju i tegobe poput peckanja tokom mokrenja, bola u donjem delu stomaku i u predelu bubrega , „lažnih poziva“na mokrenje, osećaja punoće u bešici. Ponekad su tegobe praćene temperaturom.

Redovno menjanje kupaćeg kostima i tuširanja nakon izlaska iz bazena, izbegavanje sedenja na mokrim pločicama pokraj bazena, kod dece redovno menjanje pelena umnogome može sprečiti razvoj urinarne infekcije.

Terapija:

Uzročnici svih ovih infekcija su bakterije, virusi i gljivice te je i lečenje u skladu sa simptomima i uzročnicima. Od strane Vašeg lekara, dobićete određene antibiotiske masti ili kapi, nekada uz dodatnu oralnu terapiju ukoliko je ona potrebna da biste se izlečili.

Svako ko je bar jednu od ovih infekcija osetio na svojoj koži, dakako da će svaki sledeći put kad ode na bazen biti mnogo odgovorniji i pažljiviji. Onima koji to nisu prošli nadamo se da je svest o razvoju i širenju infekcija kao i higijeni svog tela velika, da će infekcije ovog tipa biti u što manjem broju.

Kupanje pre i nakon izlaska iz bazena, pranje ruku i izbegavanje odlaska na bazen ukoliko imate neke od tegoba su put ka preveniranju infekcija na bazenu. 

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Vanja Slijepčević Zarubica, doktor medicine, dostupna je na DokTok platformi, a konsultaciju možete zakazati putem linka.

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs