U postupku ozakonjenja više od sedam hiljada objekata u Arilju

U lokalnim samoupravama širom Srbije u toku je ozakonjenje objekata, a opština Arilje je izvršila popis ukupno 7600 objekata, za koje su izrađena rešenja o rušenju. Preostaje da se uradi isto toliko potvrda gde će stajati da su svi u postupku ozakonjenja. Vlasnici neozakonjenih objekata dobijaju zabeležbu u katastru koja im onemogućava da otuđe objekte ili sprovedu ostavinsku raspravu dok se ne izvrši njihovo ozakonjenje, a ako je ono moguće u skladu sa Zakonom, ti objekti neće biti srušeni.

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju stupile su na snagu 6. novembra 2018. godine. Članom 28. propisano je da nadležni organ, a to je Opštinska uprava, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, a u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe. Navedena zabeležba je privremenog karaktera, dok se objekat ne ozakoni, a rok da se taj posao obavi je šest meseci od dana stupanja zakona na snagu – u ovom slučaju, 6. maj 2019, podseća Gorica Petrović, načelnica Opštinske uprave Arilje.

Za građane to znači da vlasnici neozakonjenih objekata dobijaju spomenutu zabeležbu u katastru, koja im onemogućava da otuđe objekte ili sprovedu ostavinsku raspravu, dok se ne izvrši njihovo ozakonjenje. Gorica Petrović navodi da su skoro svi popisani objekti bez građevinske dozvole, mada se za pojedine ispostavi da je ipak imaju, pa nakon njenog podnošenja na uvid dolazi do obustavljanja postupka. Ovo se dešava zbog činjenice da je popis vršen preko satelitskog snimka iz kancelarije. Sa druge strane, postoje objekti zidani pre donošenja propisa, kada građevinski inspektori i inženjeri izlaze na lice mesta da konstatuju starost objekta, jer ta potvrda menja građevinsku i upotrebnu dozvolu. Takođe, tu su objekti bez ikakvih papira, čiji je status najjasniji.

Građani, ipak, nemaju razloga za strah, navodi načelnica i dodaje da je „Rušenje“ samo formulacija iz Zakona kojom se započinje postupak ozakonjenja.

Građani bi trebalo da dođu u Opštinsku upravu i uđu u proceduru, pribave geodetski elaborat i izveštaj o zatečenom stanju objekta. Nijedan objekat za koji Zakon dozvoljava ozakonjenje neće biti srušen, objašnjava ona.

U skladu sa prethodnim Zakonom, svaka Opštinska uprava bila je ovlašćena da izdaje potvrde o postupku ozakonjenja, na osnovu kojih su građani mogli da dobiju saglasnost za priključak na elektro i vodovodnu mrežu. Izmenama i dopunama Zakona, takve potvrde više ne smeju biti izdavane, što je možda i najvažniji podatak za građane. Dakle, prioritet i uslov za svaki dalji rad na objektu je da se on najpre ozakoni.