Sneg bere voće u Zlatiborskom okrugu

Po 10-to godišnjem proseku klimatskih promena na području Zlatiborskog okruga poslednji rizik od kasnog prolećnog mraza do pre pet godina bio je zaključno sa 14. majom. Poslednjih godina ta granica se pomerila čak do 25. maja, tako da za zaštitare bilja sneg u aprilu ne predstavlja veliko iznenađenje.

Rani početak vegetacije i pucanje pupoljaka kod voća, rano listanje i cvetanje nosi pojačane rizike od izmrzavanja. Klima na području regiona ali i čitave Srbije drastično se izmenila za ovo doba godine tako da su snežne padavine zabeležene čak i u Vojvodini, kaže Milenko Gavrilović, dipl.ing. poljoprivrede za zaštitu bilja Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Užicu.

On dodaje da su maline ove sezone krenule već početkom marta što je rano za ovu voćku, a da je pucanje pupoljaka u pojedinim područjima zabeleženo i u poslednjoj dekadi februara. Prateći vremenske prognoze imao sam osećaj da ćemo se naći u situaciji sa kojom smo trenutno suočeni, kaže on.

Gavrilović podseća da se veliki broj uzgajivača malina na početku sezone suočio sa izmrzavanjem izdanaka. Ubacivanjem azotnih đubriva u zasade došlo je  do naglog porasta, ali ne i čvrstine lastara, tako da vlažan zaleđeni sneg koji su malinari jutros zatekli, bilo je teško stresti sa rodnih grančica.

Usled svih ovih okolnosti grančice su u pojedinim malinjacima na području Užica, a još drastičnije su stradale pod snežnim teretom u opštinama Bajina Bašta, Priboj, Prijepolje i Nova Varoš.

U PSS Užice savetuju da se rodne grančice na kojima se sneg zaledio ne diraju, jer se dodatno može oštetiti i malo kvalitetnih rodnih pupoljaka.  Iskustvo stručnjaka za zaštitu bilja  pokazuje da u najvećem broju slučajeva dolazi do kalusiranja, odnosno zarašćivanja oštećenih delova biljke koja se takva regeneriše i daje plod u smanjenom obimu prinosa.

Sneg koji se nije zaledio na malinama treba pokušati lagano skinuti, a kada se vremenski uslovi stabilizuju preduzeti adekvatne mere zaštite.

Azotna đubriva se ne preporučuju u ovom periodu, jer ona stimulišu brz rast, a smanjuju čvrstinu biljke i rodnih grančica. Nakon prestanka padavina potrebno je maline tretirati bakarnom zaštitom, a ukoliko je već upotrebljena zaštiti ih preparatima na bazi kaptana.

Obavezno je potrebno staviti sredstva za stimulaciju biljke od stresnih situacija, kao što su amino kiseline, brasinasteroidi (npr. Epin- 15 mililitara na 100 lotara vode) ili neke druge prihrane preko lista koje pomažu malini da vrati ravnotežu i prevaziđe hladno vreme praćeno niskim temperaturama.

S obzirom da se nove snežne padavine najavljuju narednih nekoliko dana, mislim da je prošao najjači talas i verujem da neće doći do novih oštećenja zasada malina, smatra Gavrilović.

Smatra da je najgore što sneg pada u večernjim satima i što uslovljava izuzetno nisku temperaturu za ovo doba godine, koja ide i u minus tako da se sneg ne topi već se ledi i usled teže puca.

Prognoze ukazuju da će se mraz narednih dana spuštati do minus tri u zavisnosti od lokaliteta, što je poseban problem kod voća koje je precvetalo i gde su plodovi zametnuli kao što je slučaj sa kajsijama, trešnjama i šljivama, jer one već na temperaturi od minus jedan mrznu i propadaju.

Tu se preporučuje tretman zaštite bakrom i prihrane koje i ovim voćkama pomažu da prevaziđu zimske uslove, kad im vreme nije.

Vremenski uslovi ne pogoduju ni pčelarima. Po rečima Petra Lukića, predsednika Udruženja pčelara iz Užica zbog snega koji je pokrio voće pčele su trenutno bez voćne paše koja je najintenzivnija upravo u ovo doba godine.

Lukić kaže da se sezona može i iščupati samo ukoliko ne dođe do oštećenja bagremove paše. U suprotnom biće ovo treća zaredom katastrofalna godina za pčelare na području Zlatiborskog okruga, zaključuje on.