Milan Stamatović: 2019-ta u Čajetini, kao i prethodna godina, biće u znaku velikih investicija

Za opštinu Čajetina 2018-ta godina bila je teška ali i uspešna. Protekla je u borbi za realizaciju velikih projekata u znaku kojih će biti i naredna 2019-ta. Rad ove lokalne samouprave zasniva se na zalaganjima za opšti interes njenih građana, bez obzira na krizne i teške uslove. U prilog tome svedoči i podatak da od poslednjeg popisa stanovništva, Čajetina je brojnija za 4.200 stanovnika.

U ovoj opštini nosioci javnih funkcija nisu na prvom mestu niti njihovo zadovoljstvo i interes, na prvom mestu su građani i investitori kojima moraju biti na usluzi. Predstavnici lokalne samouprave u ovoj opštini, koja je jedna od onih koja nije na političkoj liniji vladajuće koalicije, pored redovnih obaveza prema svojoj zajednici ima i dodatne aktivnosti koje su proizašle iz tog političkog nesklada.

„Pošto smo lokalna samouprava koja nije deo vladajuće koalicije, nemamo razumevanje sa republičkog nivoa već političku opstrukciju. Sa druge strane suočavamo se sa velikim interesima kriminla i ljudi  koji bi hteli preko politike ili na neki drugi nelegalan način, da ostvare neke svoje ciljeve. Koliko god to apsurdno delovalo u normalnom svetu, mi smo u poziciji lokalne samouprave koja pored interesa građana sa teritorije naše opštine, štitimo i interes države od same države i pojedinaca koji se nalaze na političkim ili javnim funkcijama. Tako smo i tokom ove godine od države branili zemljište na Zlatiboru i borili se za poštovanje zakona i institucija. Ipak, bez obzira na sve prepreke koje su nas još više učvrstile, mi smo postigli zapažene godišnje rezultate“, kaže predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović.

Predsednik ove opštine ističe važnost obaveze rada lokalne samouprave u opštem interesu ali i dobre namere. Ako je namera dobra, svaki posao će se dobro završiti i za one koji rade ali i za one za koje rade a to je narod, tvrdi Stamatović.

Opština Čajetna strateškim planom za period od pet godin, planira i investira pre svega kapitalne projekte kao što je gondola, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ali i velike infrastrukturne projekte koji spadaju u redovne aktivnosti. Pored toga kupljena je i sportska hala na Zlatiboru a  završetak svih tih projekata, milionskih iznosa planiran je za iduću godinu.

Ova opština planira da 2020-te godine postane i prva ekološka opština u Srbiji pa je svaki navedeni kapitalni projekat predvideo i zadovoljenje ekoloških standarda.

„Danas se u Srbiji prema životnoj sredini i prirodi odnosimo kao da posle nas neće biti nikog i da ne treba da stvaramo ambijent zdrave sredine za buduće generacije. Mi smo odlučili da ne budemo deo takve Srbije. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čiju smo gradnju upravo započeli, u najvećem je interesu onih mesta koja su geografski ispod nas, u drinskom i moravičkom slivu. To postrojenje je projekat od opšteg interesa koji bi trebalo da finansira država ali u našem slučaju nije tako. Projekat će finansirati opština Čajetina iz svog budžeta. Vlada Slovenije je pomogla projekat sa 1,5 miliona evra a Vlada Srbije nije uložila ni jedan jedini dinar i nije prepoznala opšti interes tog postrojenja. Sa druge strane iz republičkog budžeta za takvo postrojenje u Beogradu izdvaja se 230 miliona evra“, objašnjava Stamatović.

Namensko trošenje budžetskih sredstava treba da bude cilj svake lokalne samouprave, tvrdi Stamatović. Dve trećine budžeta ove opštine planirano je za investiciono ulaganje dok na zarade odlazi tek 7%, što je po njegovim rečima svetski standard.

Ova opština nema problem sa nezaposlenošću i beleže najmanju stopu u Srbiji. Kroz velike kapitalne projekte u Čajetini se zapošljavaju brojni građani iz susednih opština. Ne samo da dolaze na posao već je dosta onih koji se i doseljavaju na teritoriju ove opštine. 2011-te godine u Čajetini je živelo 14.600 ljudi a danas ih je 18.400. Ova lokalna samouprava, prema tim podacima, ima veće potrebe za novozaposlenima i u javnom sektoru ali za državu je do sledećeg popisa stanovništva, za broj zaposlenih, važeći podatak od pre sedam godina.

Kada je u pitanju zapošljavanje novih kadrova, dobro su došli ljudi koji imaju znanje i žele da rade, oni koji su vredni i imaju pomenutu dobru nameru, kaže Stamatović. On tvrdi da političko zapošljavanje nije praksa ove opštine i da ona nije toliko bogata da bi se upistila u takav rizik i platila previsoku cenu koju Srbija zbog toga danas plaća.

Veći broj stanovnika podrazumeva ne samo veći broj zaposlenih u javnom sektoru već i uvećan iznos transfernih sredstava ali ta računica u ovoj opštini nije primenjiva. Budžet Čajetine uvećan je 100%, od 2005.broj domaćih turista porastao je za 230% a stranih za 700% pa bi i to trebali biti parametri za vrednovanje i odnos države prema ovoj lokalnoj samoupravi.

Na pitanje da li i koliko politički nesklad u odnosu na politiku vladajuće koalicije otežava rad ove lokalne samouprave, Stamatović kaže da u svemu tome ima mnogo problema ali i dobrih strana.

„Ono što nas nije uništilo to nas je ojačalo. Naučili su nas da moramo da živimo od sopstvenog rada i sopstvenih sredstava a ne da molimo za pomoć države, za donacije i srljamo u skupe kredite. Funkcionišemo na principu ubiranja prihoda po osnovu sopstvenih sredstava i razvoju privrednog ambijenta u kome će zaraditi i investitori i naši meštani. Kada su građani zadovoljni zaradom oni lako plaćaju svoje obaveze prema državi pa tako dobro funkcioniše čitava zajednica“,priča Stamatović.

Ono što je od velike važnosti, za jednu ovakvu lokalnu samoupravu koja ima Zlatibor, je neposredna komunikacija na ravnopravnoj osnovi. Važno je uskladiti potrebe meštana, investitora i turista pogotovu danas kada ova planina doživljava ekspanziju u gradnji.

Nekada su zlatiborska sela gradila infrastrukturu u centru Zlatibora. Danas kada taj centar donosi veće prihode tim selima se na neki način vraća dug i to je strategija ove opštine. Ravnomerno se razvijaju i ruralne i urbane mesne zajednice. Sva zlatiborska sela imaju kompletnu infrastrukturu, puteve, vodovod, obnovljenu elektro mrežu i komunalnu opremljenost. Svako domaćinstvo ima preduslov da se bavi tradicionalnom proizvodnjom hrane ili seoskim turizmom a pre svega mogućnost za dostojanstven život na selu.

Kada je upitanju centar Zlatibora postoji broj ljudi koji kritikuje masovnu gradnju i smatra preurbanim ovo područje. Stamatović objašnjava da Čajetina nije toliko bogata opština da bi mogla infrastrukturno da opremi još takvih površina. Centar Zlatibora je u odnosu na ukupnu površinu ove planine koja je 647 kvadratnih kilometara, jedna mikro lokacija koja čini svega 1,42% od te teritorije.

„Gradnja je u skladu sa planskom dokumentacijom koju je radio Arhitektonski fakultet, stotine građevinskih inženjera, arhitekata i urbanista su dali svoju saglasnost kao i nadležno ministarstvo. Ako cena nekretnina na Zlatiboru iz godine u godinu raste, znači da su to potrebe koje diktira tržište. Najviše kritika doživljavamo od onih koji na Zlatiboru ništa ne plaćaju. Svi se dive Kraljevim konacima a ti isti Kraljevi konaci niti su platili zemlju, niti komunalno opremanje niti plaćaju porez. U ovoj zemlji čuda i to je moguće. Moguće je da se mi borimo protiv rešenja kojim je ministarka privatnom licu prenela 2.213 hektara zemljišta čija je vrednost četiri milijarde evra. Borimo se da vratimo to zemljište kao i jezero na Zlatiboru koje je prisvojila jedna porodica“, ističe Stamatović.

Ono što takođe diktira tržište jeste gradnja i u samoj Čajetini. Zlatibor podrazumeva komercijalnu gradnju dok će se u Čajetini graditi objekti za stanovanje. Ljudi koji su se doselili u ovu opštinu zbog posla na Zlatiboru, zainteresovani su i za kupovinu stanova čija će cena u Čajetini biti daleko povoljnija i za njih prihvatljiva.

U svakom slučaju, godina koja dolazi po mnogo čemu će biti značajna i za Čajetinu i za njene građane. Restriktivan budžet predviđa maksimalnu štednju. Svi nepotrebni troškovi biće usmereni na kapitalne investicije i ta odluka podjednako će važiti za sve zaposlene , pre svega rukovodioce u lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima. Sva energija biće usmerena na prihode koji će diktirati racionalno trošenje a u interesu čitave zajednice. Zaposleni u ovoj opštini, kaže njen predsednik, koji plate primaju iz budžeta, moraju da znaju da su oni tu zbog građana i zahvaljujući građanima a ne da građani zbog njih postoje, oni koji ne misle tako ne treba ni da budu tu gde jesu.

Narednu godinu obeležiće i novi statut koji predviđa da će se više pitati građani, kroz javnu debatu i odlučivati za šta će trošiti svoja sredstva kada su u pitanju mesne zajednice, što je prema mišljenju predsednika opštine, dosta pošteniji i pravičniji način.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, za Novu 2019-tu godinu, građanima je poželeo mir, dobro zdravlje, da vode računa o sebi i ljudima u svom okruženju, o svojim prijateljima ali i neprijateljima i da se često sete da nam život pruža onoliko koliko smo drugima spremni da pružimo.