“Mlađenovići iz Gostinice”

Branislav Mlađenović, autor knjige “Mlađenovići iz Gostinice” koja je nedavno ugledala svetlost dana rođen je u Gostinici, gde mu je otac pekar bio ratni izbeglica iz Užica, kod oca i majke, oko četiri godine. Branislav je odrastao i školovao se u Užicu, ali je veći deo života živeo u Požegi. Poslednjih pet godina, sa suprugom živi u kupljenoj kući u Gorobilju. 35.godina je radio u Valjaonici, a pet godina, do penzije, kao nastavnik u tri škole. U penziji je već 15 godina i uživa u vremenu provedenom sa svoje troje dece i petoro unučića.

Za naš portal navodi da je 40 godina prikupljao građu za knjigu na koju je kao potomak Mlađenovića ponosan.  Iako je Prvo porodično stablo napravio 1982. godine, pisanjem teksta za pomenutu knjigu aktivno se bavio od 2003. sledećih nekoliko godina.

Knjigom o porodicama Mlađenovića čije poreklo je iz Gostinice  je okvirno obuhvaćen period od 1750 godine do 2021. godine. Već sam imao porodično stablo od usmenih predanja roditelja, ali kada je pokojni dr Rade Poznanović reklamirao svoju knjigu, otišao sam kod njega kući i iz njegovih zabeleški stablo upotpunio za još tri generacije, koje nisam znao, otkriva nam tokom razgovora autor. Kada mu je izašla knjiga preneo sam podatke i za ostale bočne Mlađenove potomke. Užičke „Vesti“ su me uputile na internet da pronađem i kopiram podatke za još dve generacije, dodaje Branislav.

Porodično stablo Mlađenovića (levo) i baba Nerandža (1960) Foto–privatna arhiva B.M.

Prve podatke o Mlađenovićima sam čuo od moje bake Nerandže oko 1960. godine. Onda mi je saznanja o precima upotpunila moja majka Milunka puno godina kasnije. Praveći porodično stablo razmišljao sam o ličnostima iz porodičnog stabla. To su samo imena, a ja o mnogima znam puno, pa zašto da to ne znaju i potomci. Prvo sam opisao baku Nerandžu koju smo zvali Maja i dedu Radišu. Njihovog sina Milojka a mog strica, nisam mogao da preskočim, pa su se ređali ostali. O kome ima najviše, sa njim sam se najviše i družio i najviše znao, ističe autor.

Radišina kuća (1900-1990) Foto- privatna arhiva B.M.

Kao najznamenitije Mlađenoviće, Branislav izdvaja samo tri ličnosti. Prvo hajduk Petar Šišo od koga počinje ova knjiga. On je bio hajduk, odmetnik od Turaka, a ne od svog naroda. Da nije bio poznat i ucenjen od Turaka, ne bi se o njemu pisalo i ja ne bih imao podatke koje imam. Sledeći je njegov unuk Petronije Šišo, Karađorđev vojvoda iz I srpskog ustanka. I o njemu se dosta pisalo. Treći je moj stric Milojko, direktan potomak Petra Šiša u petom kolenu, ali po fizičkom opisu i karakteru kao da pričamo o jednoj ličnosti. Krupan snažan čovek, oštrih crta lica, a srca mekog kao pamuk.

Milojko kao Petar Šišo Foto–privatna arhiva B.M.

Na pitanje ko su i gde danas sve žive Mlađenovići i čime se bave, Branislav naglašava da nema mnogo Mlađenovića, potomaka po muškoj liniji. Oko sedam do osam porodica, ali u knjizi su obuhvaćeni i potomci po ženskoj liniji, sa drugim prezimenima. Raznih su zanimanja, većinom tehničke prirode, ali najniža školska sprema je srednja škola.

U vreme kada sela u Srbiji sve više odumiru sakupljena građa o određenim porodicama je po oceni Branislava Mlađenovića značajna, naročito za one potomke koje to interesuje, jako su bitni ovi podaci, ali za meštane je jako važno da znaju ko je kome rod. Od Mlađena pa do moje generacije, bilo je puno brakova između srodnika, usled nedostatka pisanog materijala. Na primer u komšiluku imaju tri kuće potomci od dva brata i jedne sestre, Rajka, Branka i Milice. Milica se udala u Milivojeviće i ta se kuća ne smatra krvnom vezom, pa su sklapani brakovi.

Osrednji Mlađenovići 1989. Foto–privatna arhiva B.M.

Poruka autora knjige “Mlađenovići iz Gostinice” za mlade naraštaje ove familije ali i drugih porodica iz Gostinice i okolnih sela je da prouče krvne veze i da pročitaju kako su živele pojedine generacije u teškim ratnim uslovima, pa su i pored svih teškoća  uspeli da odgaje zdrave i sposobne potomke. Ko poznaje istoriju može zamisliti kako su živeli baba Nerandža i deda Radiša kada su im se deca rađala u periodu tri rata, zaključuje Branislav Mlađenović.

Fotografije Mlađenovića iz Gostinice tokom prošlog veka Foto–privatna arhiva B.M.