Neaktivnost košta i zdravlja i para

Nedostatak fizičke aktivnosti svetsku ekonomiju godišnje košta 67,5 milijardi dolara, pokazala je međunarodna studija sprovedena na milion ljudi, koja je prezentovana u Londonu.

Da bi se smanjiio trošak na lečenje bolesti i nadoknade usled smanjene produktivnosti, potrebno je angažovati svoje mišiće samo jedan sat dnevno.

Previše sedenja povezano je sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesom i kancerom, ali aktivnosti, kao što je brzo hodanje, umanjiće šansu za preranu smrt koja se dovodi u vezu sa dnevnim sedenjem dužim od osam i više časova.

Procenjuje se da takva vrsta neaktivnosti izaziva više od pet miliona smrtnih slučajeva godišnje – skoro isto koliko i pušenje, od čijih posledica prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) svake godine umre šest milona ljudi.

Profesor Norveške škole sporskih nauka i Univerziteta Kembridž Ulf Ekelund, kaže da umereni trening od 150 minuta nedeljno, koliko preporučuje SZO, nije dovoljan, a da ni to preporučeno vreme za fizičku aktivnost ne utroši skoro četvrtina odrasle svetske populacije.

“Ne morate se profesionalno baviti sportom ili ići u teretanu, ali je potrebno da bar jedan sat potrošite na vežbanje,” rekao je Ekelund, preporučujući šetnju od 5,6 kilometara na sata ili vožnju bicikla 16 kilometara na sat.

Inače, fizička neaktivnost je faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja,dijabetes tip 2,neke maligne neoplazme,osteoporozu, gojaznost, dislipidemiju,dok fizička aktivnost povoljno deluje na kardiovaskularni sistem,sto se posebno odnosi na fizički trening, koji se definise kao sistematska fizička aktivnost koja je na većem nivou od uobičajene fizičke aktivnosti. Fizički trening dovodi do hemodinamskih, morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih i psiholoških promena.

Hemodinamske promene se ogledaju u smanjenju sistemskog sistolnog i dijastolnog pritiska i usporavanju srčanog rada.

Morfološke promene se odnose na povećanje mišićne mase srca, sto dovodi do efikasnijeg rada srca.

Metabolicke promene se odnose na bolju osetljivost na insulin,povećava se nivoHDL i apoproteina A1, a smanjuje koncetracija LDL, VLDL i triglicerida,smanjuje adhezivnost trombocita i koagulabilnost krvi.

Neurohormonalne promene označavaju smanjenje aktivnosti simpatikusa,povećava se električna stabilnost srca,poboljšava funkcija endotela i pojačava sklonost vazodilataciji epikardnih koronarnih arterija.

Psihološke promene se ogledaju u povećanju emotivnog kapaciteta i postizanju emotivne stabilnosti, kao i motivisanosti za modifikaciju načina zivota.

Stručnjaci preporučuju fizičko vežbanje najmanje tri puta nedeljno, ističući da su tri bitne komponente svakog fizičkog treninga- intenzitet, trajanje i učestalost.Intenzitet se postepeno povećava a osnovni kriterijumi su odsustvo malaksalosti, palpitacija ili bolovi u grudima.

Trajanje fizičkog vežbanja iznosi oko 30 min, a počinje zagrevanjem u trajanjem od 10 min, koje se sastoji od lakih gimnastičkih vežbi, i istezanja mišića ruku i nogu.Pešačenje je najprihvatljiviji oblik fizičkog vežbanja i za osobe iznad 60 godina brzina hodanja je oko 3 kmh, a za osobe srednjih godina 4-5 kmh. Fizičko vežbanje se završava “hlađenjem” u trjanju od 10 min, a sastoji se od istezanja mišića i lakih gimnastičkih vežbi.