Noćno mokrenje kod dece – kako se leči i tretira?

Oko 15 odsto dece mokri u krevet nakon treće godine života, noćno mokrenje je 1,5 do 2 puta češće kod dečaka nego kod devojčica i obično se javlja u porodicama u kojima je makar jedan član imao iste simptome kada je bio mali. Do povremenog noćnog mokrenja može da dođe posebno u vreme kada je dete bolesno.Takođe je i učestalost mokrenja u toku jedne noći različita. Najveći broj dece mokri jedanput noću, ali neki i češće.

Kada se javlja noćno mokrenje?

Noćno mokrenje se deli na primarno i sekundarno.

U primarno mokrenje spadaju dnevna i noćna mokrenja koja nisu ni prestala od rođenja, dok se sekundarno (ili stečeno), koje je ređe, javlja naknadno nakon perioda “čistoće” ili “suvog” perioda.
Pojava ovog poremećaja najčešće se vezuje za osećajne činioce i uslove u porodičnoj sredini koji na ovaj ili onaj način utiču na uspostavljanje i organizaciju ove funkcije.
Noćno mokrenje ponekada može biti povezano sa poremećajem spavanja deteta.

Zbog čega nastaje noćno mokrenje?

U većini slučajeva noćno mokrenje se javlja zbog slabijeg razvoja detetove bešike. Isto tako, brojni su slučajevi u kojima dolazi do noćnog mokrenja kada je dete emocionalno uznemireno. Na primer, kada malo dete počne da piški noću u krevet, iako je mesecima ili godinama pre toga bilo „suvo”, verovatno je u pitanju refleksija na dnevni strah ili nesigurnost. Deca se mogu osećati nesigurno ili uplašeno iz mnogo razloga.

Šta su uzroci noćnog mokrenja kod dece?

Lekari razlikuju dva tipa noćnog mokrenja kod dece.

Primarno noćno mokrenje kod dece znači da dete nikada od rođenja i nije prestalo da se umokrava kotom noći, tj. da nije bilo dužeg perioda u života deteta kada nije mokrilo tokom noći u krevet. Kod malog procenta dece radi se o urođenom ili stečenom poremećaju nervnih struktura, mokraćne bešike ili mišića. Najčešći uzroci primarnog noćnog mokrenja su psihološke prirode, tj. dete nije razvilo adekvatnu kontrolu mokrenja tokom noći, u snu, dok tokom dana normalno mokri u toaletu. Kao razlozi za ovaj poremećaj se navodi pojačano lučenje mokraće tokom sna, genetika (nasledni faktor), ili jako čvrst san kod deteta. Ako je jedan od roditelja imao ovaj problem u detinjstvu, šansa da ga ima i dete je oko 25%.

Postoji, sa druge strane, i sekundarno noćno mokrenje, kada je dete naučilo da ne mokri u krevet, ali se usled nekog stresnog događaja ili nekog medicinskog poremećaja bešike, noćno mokrenje ponovo počne da se dešava. Kod sekundarnog noćnog mokrenja roditelji će primetiti i pojavu vlaženja donjeg veša tokom dana.
Zbog ovog problema, bez obzira na to da li se radi o primarnom ili sekundarnom tipu, koji počinje da se leči obično tek nakon pete godine života, psihološki problemi kod dece nisu retkost. Deca se povlače u sebe, stide se svojih vršnjaka, osećaju veliki strah od kritike ili kazne, ismevanja, ali i odbacivanja. Zato neretko izbegavaju društvene kontakte, odbijaju da idu na duže ekskurzije, te da spavaju u gostima ili kod drugara itd. Ipak, noćno mokrenje kod dece nije nerešiv problem.

Postavljanje dijagnoze enureze

Uraditi analizu urina– sediment i UK – veoma je važno pravilno uzorkovanje urina – pri buđenju uraditi toaleti genitalija toplom vodom i sapunom uzeti srednju mlaz jutarnje mokraće, držati na hladnom i odneti u laboratoriju za najviše 2 sata

Dnevnik mokrenja– voditi 2 dana odn. 48h, gde se vidi količina i vreme unete tečnosti i izmokrenog urina. Najbolje je da se radi vikendom, a dete se budi dva puta u toku noći i tada upisati vreme i količinu urina. Količina urina se meri špricem ili menzurom.

Pregled kod nefrologa – Odlučuje o daljim dijagnostičkim postupcima kao što su ultrazvučni pregled urotrakta, osmolarnost urina ili urodinamska ispitivanja.

Lečenje

Najnovije preporuke za lečenje enureze, od februara 2020., od strane Međunarodnog društva za kontinenciju kod dece, su da je i dalje prvi izbor u terapiji korišćenje dezmopresina i alarma za enurezu.Obično se počinje lečenje oko 6. godine (sa navršenih 5. godina).

Alarm za enurezu daje signal detetu i roditeljima da je došlo do umokravanja u toku noći. Alarm ne daje tako dobre rezultate kod dece koja se samo povremeno umokravaju, kod dece koji se umokravaju više nego jednom u toku noći ili kod dece koje imaju dnevno umokravanje. Svrha alarma je da zvukom ili vibracijama obavesti dete i roditelje da je došlo do umokravanja. Cilj je da se dete postepeno uči kada je bešika puna, pre nego što se umokri. Jedan deo alarma se stavlja u veš i aktivira se kad se ovlaži i to dovodi do alarma. Dete tada roditelj treba da probudi i odvede do toaleta da završi mokrenje. Trajanje nošenja je najviše 3 meseca, a obično se kontrola mokrenja uspostavlja za dve nedelje. Uspešnost alarma je 50-80% i nema neželjenih efekata.

Dezmopresin (Minirin) smanjuje stvaranje urina u toku noći do količine koja može da ostane u mokraćnoj bešici. Efikasnost leka se vidi odmah i koristi se najviše 2 nedelje, ako ne ispoljava dejstvo u tom periodu, prekida se primena terapije zato što se pretpostavlja da i dalje neće biti efikasna. Koja će se terapija izabrati zavisi od pojedinačnog slučaja, ali koriste se prvo pojedinačno a kasnije se mogu kombinovati.

Spavanje kod deteta sa enurezom je loše, budi se više puta u toku noći i to se odražava sigurno i na aktivnosti u toku dana. Zbog toga treba pristupiti terapiji što pre, a ne čekati da poremećaj spontano prestane. Pored navedene terapije, neophodno je detetu smanjiti unos tečnosti pred spavanje, kao i unošenje slane i slatke hrane.

Koji je savet roditeljima dece koja se noću umokravaju?

Jedna od najčešćih dilema koju roditelji imaju je kako se postaviti prema detetu koje se noću umokrava. Da li pokušavati sa nagradama ili pohvalama za suve, a kaznama ili ucenama za mokre noći? Najjednostavniji odgovor je ni jedno ni drugo nije dobro jer loše utiče na pshihološki i emotivni razvoj deteta. Potrebno je posmatrati umokravanje, kao i svaki drugi zdravstveni problem i posle 5. godine života potražiti pomoć pedijatra. Do tada treba biti strpljiv, ne buditi dete noću da se izmokri, već ga ostaviti da spava sa pelenama ili u od vlaženja obezbeđenoj postelji. Iako se buđenjem deteta može postići da postelja i dete ostanu suvi, ovo nepovoljno utiče na uspostavljanje dnevno-noćnog ritma sna i sekrecije vazopresina što odlaže sazrevanje voljne kontrole mokrenja.

Umokravanje deteta je jedan od najtraumatičnijih događaja u deteinjstvu, ali nije sramota ni za dete ni za porodicu i o ovom problemu ne treba ćutati. Ukoliko izgradimo kolektivnu svest o tome da ga prihvatimo na pravi način, učinićemo da dete i njegova porodica, pošteđeni stresa i traume, uz pomoć pedijatra nađu rešenje.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija sa stručnjakom na ovu ili neku drugu temu, preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.