Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru sa Novom godinom ulazi u probni rad

Završetkom godine biće završeni i svi radovi na Postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru. Sa Novom godinom počeće probni rad postrojenja a krajem iduće godine postrojenje će i zvanično početi sa radom. Vrednost ovog projekta je više od 4,6 miliona evra i to će biti jedno od najboljih sistema te vrste u Srbiji.

Kada se svi radovi završe postrojenje će biti pušteno u probni rad. Očkuje se da će to biti prvih meseci iduće godine. Projekat predviđa da taj probni rad traje 270 dana i u tom periodi će radnici, zajedno sa izvođačima na postrojenju, upravljati i raditi što će ujedno biti i obuka i završno osposobljavanje kadra za samostalno upravljanje postrojenjem.

„U tom periodu vršiće se prečišćavanje otpadnih voda, pratiće se kvalitet ispuštene odnosno prečišćene vode, pratiće se rad postrojenja, svih mašinskih elemenata. U slučaju da bude nekih kvarova ili sličnih problema, izvođač je dužan da o svom trošku zameni tu opremu ili izvrši adekvatne ispravke u radu samog postrojenja. Verujem da do toga neće doći ali želimo da se osiguramo a to predviđa i tenderska dokumentacija. Period probnog rada je nešto duži iz razloga da bi smo obuhvatili različite periode godine,kad je niska temperatura, kada je manji i veći broj ljudi koji borave na Zlatiboru odnosno kada je postrojenje angažovano u minimalnom i maksimalnom kapacitetu a sve kako bi rezultati bili verodostojniji“, kaže za naš portal direktor JKP Vodovod Zlatibor, Rade Jovanović.

Po rečima projektanata i samih izvođača, promenljiv broj korisnika koji diktira jedno turističk mesto kao što je Zlatibor, bio je izazov za struku i rad. Broj korisnika se, zavisno od perioda i jeka turističke sezone, kreće od nekoliko pa do blizu 20 hiljada korisnika na koliko je postrojenje projektovano sa mogućnošću dodatnog kapaciteta od 50% odnosno 10 hiljada korisnika. Kapaciet od 20 hiljada korisnika znači da bi 20 hiljada ljudi u jednom trenutku koristilo sistem postrojenja koji bi preradio ukupnu količinu otpadnih voda. Verovatnoća da se to dogodi je minimalna ali kapaciteti su spremni.

Imajući u vidu da se broj korisnika na Zlatiboru konstantno uvećava, što potvrđuje podatak da se godišnje na teritoriji Zlatibora ugradi 1000-1500 vodomera, projektovani kapaciteti postrojenja zadovoljiće potrebe svih novopriključenih u narednih 10 godina. Poslednji trenutak punog kapaciteta se neće čekati pa će se i pre njega ući u drugu fazu i proširenje kapaciteta postrojenja.

Otpadna voda odlaziće u potok Obudojevica u koji i sada neprečišćena odlazi. Kvalitet prečišćene vode zadovoljiće standarde EU, koji su i strožiji od važećih standarda u Srbiji. Nivo kvaliteta prečišćene vode biće u nivou tehničke vode koju je moguće koristiti za sve potrebe osim za ličnu upotrebu tj. za kupanje, pripremu hrane i piće. Taj podatak najviše koristi prirodi koju takva voda ni na koji način više neće ugroziti, ni njen biljni ni životinjski svet.

Poštovanje svih standarda najvišeg nivoa prati cilj opštine Čajetina da postane prva ekološka opština u Srbiji. Lokacija Obudojevice, gde se nalazi postrojenje, neće biti nikakva komunalna teritorija već jedna uređena turistička destinacija obogaćena turističkim sadržajima, pešačkim i biciklističkim stazama.

Voda ću biti čistija u Obudojevici ali i u Crnom Rzavu i Drini što će itekako uticati na ekološku sliku regije, na očuvanje zdravih reka koje će sačuvati svoj živi svet. Sve to daje šansu razvoju sportskog ribolova i sportskog turizma uopšte. Pre svega, priroda će se vratiti u svoj balans koji ljudski faktor na dosadašnji način više neće narušavati.

„Zlatibor se ukalapa u viziju pravilnog prečišćavanja otpadnih voda. Vode treba prečišćavati od njihovog nastanka ka ušćima velikih reka. Treba ktenuti od planinskih vrhova, od više ka manjoj nadmorskoj visini kako bi i vodotokovi čitavom svojom dužinom zadržali kvalitet i potreban nivo čistoće. Mi se nalazimo na takvoj geografskoj teritoriju koja nam daje čistu vodu na korišćenje, koja nam ne dolazi ni od koga drugog nego od prirode i na ovaj način imamo obavezu da je vratimo prirodi prečišćenu, kako bi nastavila dalje da koristi prirodi i ljudima duž njenih koruta. Mislim da je veoma bitno da prečišćavamo otpadne vode jer na taj način štitimo i podzemne vode i naše reke i vodotokove. Direktno utičemo na kvalitet života jer ne možemo razvijati ni organsku niti bilo koju zdravu proizvodnju hrane u državi ako u vodi koju u proizvodnji koristimo ima neprečišćenih otadnih voda“, pojašnjava Jovanović.

Ovakve vesti treba da budu od presudnog značaja za Srbiju. U 168 gradova i opština postoji tek oko četrdesetak postrojenja uglavnom zastarele tehnologije koja na žalost u ovom trenutku na zadovoljavajućem nivou prečišćavaju svega 4-5% otpadne vode i još oko 10% na izuzetno niskom nivou. Postrojeća postrojenja nalaze se u Subotici. Leskovcu, Šapcu, Vršcu…ali ih još uvek nema u velikim gradovima kao što su Beograd i Novi sad.

Ako bi se poredili sa Švedskom, koja je svetski lider u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, Srbija kasni čitavih 40 godina. To ne znači da nam je toliko potrebno da dostignemo taj nivo ali znači da treba što brže da reagujemo, koristeći njihova iskustva delujemo u smeru razvoja u toj oblasti, u suprotnom to kašnjenje može postati i još veće. Ukoliko preduzmemo sve potrebne korake i postanemo ozboljno rešeni da se suočimo sa problemom, deset godina bi bilo dovoljno da se nađemo na nekom zadovoljavajućem nivou. To pre svega treba da bude cilj drzave, koji će podržati lokalne samouprave i građani.

Vrednost ovog projekta iznosi 4,6 miliona evra od čega je 1,5 miliona donacija Vlade Slovenije a ostatak je obezbeđen iz budžeta opštine Čajetina. Ova lokalna samouprava je za sredstva konkurisala i kod Vlade Srbije ali u tom trenutku to nije bilo prepoznato kao javni interes jer država nije uvidela takvu potrebu. Otežavajuću okolnost predstavljao je i stav države koja je slovenačku donaciju tretirala kao prihod pa je 1,5 miliona oporezovala kao sa 15%. Mimo ovih sredstava lolalna samouprava uradila je i pristupni put i a urediće i korito Obudojevice kao i pešačke i biciklističke staze.

Opština Čajetina će ponovo konkurisati kod Vlade Srbije za sredstva koja bi pomogla izgradnju novih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na svojoj teritoriji. Plan su nova tri postrojenja i to u Sirogojnu, Mačkatu i Čajetini. Veruju da će Kancelarija za javna ulaganja opredeliti deo sredstava koja su predviđena za razvoj ekologije i komunalne infrastrukture u Srbiji.

U planu su i mini projekti kojima će se od vikend naselja i njihovih otpadnih voda zaštititi Ribničko jezero kao i u vikend naselju Gajevi kako bi se zaštitila rečica Katušnica koja se uliva u Rzav koji vodom snabdeva Arilje, Požegu i deo Čačka.

Ukoliko bi država Srbija, kao prioriteten problem uvidela prečišćavanje otpadnih voda i u njega ulagala znatno više sredstava, sa druge strane bi se smanjila ulaganja u fabrike za prečišćavanje vode za piće koje u ovom trenutku predviđeju visok nivo tehnologie i visoku cenu koštanja. Čajetina je ispravno posložila prioritete i redosled a ako dobar primer budu sledile i druge lokalne samouprave nizvodno, nema sumnje da ćemo krenuti bolim putem koji će nam doneti zdraviju prirodu a samim tim i bolji kvalitet života i zdravlja svih nas.

Tekst je deo projekta “Ekološki razvoj Čajetine i Zlatibora kroz upravljanje otpadom” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2019. godini.