“Sezame, otvori se!”

Možda vam se u životu desilo da uporno gurate ključ u bravu da otvorite vrata I ona ostaju zaključana. Onda shvatite da gurate pogrešan ključ. Nasmejete se…

Šta biste rekli ako vam kažem da to mnogo češće radimo sa bravama koje nazivamo problem. Samo što u tom slučaju stvar I nije tako jednostavna. I ne nasmejemo se na kraju. Barem nam se tako čini.

Norman Majer, američki psiholog nemačkog porekla, je način na koji problemu prilazimo nazvao direkcijom u mišljenju. Od direkcije zavisi I kako problem vidimo I šta uopšte prepoznajemo kao teškoću. Kad ne uspemo da ih rešimo, potrebno je promenimo direkciju.

Ajnštajn za to kaže: “Da bi smo problem rešili, potrebno je da promenimo stanje uma u kom smo ga stvorili.” U praksi, to nam se dogodi kada prosto, spolja posmatrano, dignemo ruke od rešavanja i posvetimo se nečemu drugom. Vratimo se problem osvežen..i gle čuda, rešimo ga lako.

Zašto je ovo važno? Zato što u tom “odlasku” od problema mi menjamo perspektivu, pristup i samim tim otvaramo sebi nove mogućnosti. Mi shvatamo odnose i znamo da rešenje postoji. To je pozitivno mišljenje. Ta vera da smo sposobni da rešimo teškoću. Dakle, mi ne stojimo i ponavljamo “Sezame, otvori se”, čekajući da se vrata otvore pogrešnim ključem.

Na isti način, neće nam život biti lepši i uspešniji, ako besomučno ponavljamo “novac mi dolazi sa svih strana u velikim kolilčinama”, ležeći u krevetu sa maramom na glavi. Smejete se, zar ne?

Ni “super sam”, a sve u vama vrišti “ja ovo više ne mogu da podnesem”.

Ne, nisam ja protiv pozitivnog mišljenja. Naprotiv. Veoma sam za. Samo uz dodatne elemente:

Prvo je potrebno da shvatimo da imamo pogrešan ključ.

I ne ljutimo se na ključ što ne otključava.

I ne verujemo da “otključavanje” nije za nas.

I podarimo osmeh sebi i svojoj spremnosti da “izadjemo na crtu”.

Zašto? Jer sve vreme verujemo da ćemo ući. I znamo da hoćemo. Toliko puta smo već ušli.

To je čista pozitivnost na delu. Naša bezuslovna vera da je problem rešiv. Naša odgovornost da je rešenje u nama. I naša spremnost da se tome posvetimo I radimo. I učimo. I napredujemo.

Što više ključeva imamo, više vrata ćemo otvoriti.

A kad naidjemo na nepoznata?!

Napravićemo i novi ključ.

Ruška Dabić dipl. psiholog, NLP Trainer & Coach