Sprečimo virtuelno roditeljstvo

Roditeljstvo je u krizi iz različitih razloga jer nije suštinski biološka nego i emocionalno psihološka kategorija. Očigledna je kriza sistema vrednosti.Televizijski, novinski i internet sadržaji prepuni su agresije, nasilja, pornografije od moralne do fizičke.

U praksi smo suočeni sa lošim zakonskim rešenjima kojima roditelji nisu obavezani da aktivno i odgovorno učestvuju u rešavanju problema koje njihova deca prave u školama i vrtićama (npr. obaveza škole da samo uz pristanak roditelja može da bude ”izbačeno” iz škole, izostajanje roditelja problematične dece i prebacivanje odgovornosti na školu, često nasilno ponašanje nekih roditelja u školi I čak prema prosvetnim radnicima i sl.).

Decu nam već od prve godine života vaspitavaju mediji, jer ih hranimo uz crtane filmove i reklame, pritom nesvesni da fokusirano gledanje malog monitora pravi tremor očiju usled koga deca vremenom imaju smanjen prag pažnje, postanu nervozna i mogu da ispolje agresivno ponašanje, zaključak je okruglog stola „Sprečimo virtuelno roditeljstvo“ održanog u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, a u čijem radu su učestvovali predstavnici Udruženja „Roditelj- Užice“, stručni saradnici koji su angažovani u vrtićima i osnovnim školama i psiholozi koji se bave u Užicu bave kaučingom.

Praćenjem loših medijskih sadržaja i boravkom na internetu većina dece beskorisno ubija vreme u nedostatku sadržaja, jer od roditelja ne dobijaju dnevne životne zadatke (da nešto urade u kući, pomognu nekome…).

Upotreba mobilnih uređaja u školi (na odmorima i tokom nastave) poprimila je epidemijske razmere. Učenje je izgubilo smisao jer se svodi na “duple” časove zato što pojedini rodiitelji plaćaju privatne časove i kada deca nemaju problem u razumevanju, već jednostavno ne uče, smatra Slavica Simić, iz Osnovne škole „Nada Matić“. Boravak u školi je sve dugotrajniji zbog uvođenja novih predmeta, a da se pri tom ništa ne izbacuje, školski programi se, uglavnom samo kozmetički menjaju. Ukinuti su i svi oblici društveno korisnog rada u školama što je bio dobar oblik socijalizacije dece sa korisnim efektima po njihov odnos sa vršnjacima, prema radu i životu, kao i po očuvanje okoline.

Marina Jevtić iz Udruženja “Roditelj– Užice“ koja radi kao nastavnik u osnovnoj školi, kaže da usled toga deca sve lošije komuniciraju a u pisanju koriste žargonizme karakteristične za komunikaciju na društvenim mrežama.

Prosvetnim radnicima ruke su vezane,a deca su sve izloženija digitalnom nasilju.
Važno je postaviti pravila i predočiti ih i deci i roditeljima, ali ih se i lično pridržavati, iz iskustva tvrdi Mirela Lazić, profesorka razredne nastave u Prvoj osnovnoj školi kralj Petar II.  Učestvujući na okruglom stolu „Sprečimo virtuelno roditeljstvo“, ona je istakla da od kad se pojavio mobilni nije dozvoljavala njegovu upotrebu u školi i na odmorima. Sada imam decu koja putuju i dogovor sa njima je da nose mobilni u školu pod uslovom da ga isključuju ulaskom u školsko dvorište i uključuju kada izlaze. Moji učenici telefone ne nose ni na rekreativnu nastavu ni na letovanja, a roditelji su svakog momenta sa mnom na vezi. Iako se pravila koja postavljam možda ne uklapaju u vreme u kome živimo, nikada nisam imala osporavanja roditelja zbog toga. Dogovor sa poslednje tri generacije učenika i roditelja je da nikada ne dolaze u posete na rekreativnu nastavu i taj dogovor se bez problema poštuje.

Iz višegodišnjeg iskustva rada sa decom i roditeljima tvrdim da i sa jednima i drugima treba razgovarati na korektan način uz uvažavanje i predloge saradnje u interesu svih strana u procesu obrazovanja. Dodaje da je apsolutni protivnik virtuelnih prijateljstava između dece i nastavnika, jer se ruše granice autoriteta. Jedino što može da prođe su zatvorene grupe čiji smisao je edukacija među učenicima istog razreda ili generacije te škole, zaključila je Lazićeva.

Roditelji su puno odsutni i vrlo često nemaju uvid u aktivnosti dece koja se sve manje druže, izbegavaju fizičku aktivnost i aktivnost i vreme provode na društvenim mrežama, moglo se čuti na okruglom stolu „Sprečimo virtuelno roditeljstvo“ u čijem radu su učestvovali predstavnici Udruženja „Roditelj– Užice“, stručni saradnici koji su angažovani u vrtićima i osnovnim školama i psiholozi koji se bave u Užicu bave kaučingom.

Učesnici skupa saglasni su da je važno postaviti pravila i predočiti ih i deci i roditeljima, ali ih se prvenstveno lično pridržavati. Korektan razgovor sa decom i roditeljima na početku školovanja uz uvažavanje i predloge saradnje u interesu svih jedini je smislen način za sistemsko prevazilaženje problema. Usamljeni primeri dobre prakse ne mogu biti pojedinačni već se moraju postaviti kao pravilo, apelovali su učesnici okruglog stola koji je organizovalo Udruženje „RAZVOJ UE“ u okviru istoimenog projekta.

U Kanadi je zakonom ograničeno korišćenje računara i mobilnih telefona u zavisnosti od uzrasta, jer je dokazano drugačije funkcionisanje mozga kod dece usled prekomerne upotrebe ovih uređaja, što dodatno smanjuje pažnju, dovodi do manje sposobnosti za učenje i razvoja kognitivnih sposobnosti, rekla je Radica Blagojević Radovanović, stručna saradnica Osnovne škole „Aleksa Dejović“ iz Sevojna.

Školskoj upravi Zlatiborskog okruga, načelniku okruga, nadležnima za obrazovanje pri opštinskim i gradskim upravama Zlatiborskog okruga, aktivu direktora osnovnih i srednjih škola u Užicu, zdravstvenim i socijalnim ustanovama koje se bave zaštitom dece, udruženjima, medijima i ostalim akterima u ovom procesu sa okruglog stola biće upućen predlog da se „bez obzira na primetno nepostojanje volje za promenama u obrazovnom sistemu pod hitno mora razmišljati o promeni Zakona o osnovnim školama prvenstveno u segmentu upotrebe mobilnih uređaja u školama (zabraniti ili ograničiti učenicima i zaposlenima upotrebu mobilnih telefona u toku nastave), kao i Zakona o porodici u delu povećane odgovornosti roditelja.

Učesnici okruglog stola smatraju je potrebno definisati neprestanu potrebu za elektronskim medijima kao vrstu zavisnosti i tako je i tretirati: da bi pri zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite trebalo formirati službu i timove stručnjaka koji bi radili na prevenciji i lečenju ove vrste zavisnosti kao društvene patologije koja je u porastu i može imati nesagledive posledice jer se formira u najranijem uzrastu.

Prolaskom kroz „Škole roditeljstva“, roditelji kao ključna karika u razvoju dece dobili bi podršku za postavljanje granica i „učili“ bi na iskustvima koja neguju i daju druge vrednosti. Pri tome bi bilo dobro zakonima regulisati da ovi oblici obuke budu obavezni za sve roditelje čija deca imaju ponovljene oblike problematičnih ponašanja.

Iz odeljenja Kriminalističke policije PU u Užicu navode da se razvojem savremenih informacionih tehnologija proširilo područje u kome se mogu javiti različiti oblici nasilja, te je tako elektronsko nasilje jedan od najdominantnijih oblika nasilja kome su deca izložena. Elektronsko nasilje se u najvećem broju registrovanih slučajeva manifestuje kao verbalno psihičko nasilje putem različitih društvenih mreža. Pripadnici ove službe zabeležili su i slučajevi elektronskog seksualnog nasilja koje se manifestuje putem posedovanja i distribucije različitih fotografija i video zapisa pornografskog sadržaja u kojima su akteri maloletna lica.

Policijski službenici u okviru svog preventivnog delovanja, tačnije u okviru projekta „Bezbedno detinjstvo-razvoj bezbednosne kulture dece i mladih“ sprovode predavanja učenicima osnovnih škola na teritoriji koju pokriva Policijska uprava u Užicu u okviru kojih se posebno obrađuje tema vezana za elektronsko nasilje. U okviru ove teme maloletnim licima se pružaju korisni saveti o bezbednom korišćenju interneta ali im se i skreće pažnja na njihovu odgovornost u smislu posedovanja, prikazivanja i prosleđivanja neprikladnih sadržaja, a navedeno predstavlja svojevrsni vid nasilja koji je u porastu među maloletnim licima.