Štednja energije- obaveza i potreba
Pet lokalnih samouprava Zlatiborskog okruga, koje broje više od 20 hiljada stanovnika, u zakonskoj su obavezi uspostavljanja energetskog menadžmenta, a opština Priboj, kao pionir ovog procesa ozbiljno preduzima sve mere ka ostvarenju ciljeva uštede energije. “Mreža dobre energije”- RES fondacija i Beogradska otvorena škola(BOŠ), zajedno sa Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor, tokom 2018-te godine, pružiće podršku ne samo Priboji već i svim drugim lokalnim samoupravama okruga, zainteresovanim da preduzmu ozbiljne mere i postignu rezultate u ovoj oblasti.
Realno stanje u Srbiji, kada je u pitanju energetska efikasnost, nije na visokom nivou. Ne postoje precizni podaci ni o broju ni o potrošnji objekata. Najveći potrošači ali i potencijalne štediše su objekti javnog sektora pa u strategijskom sprovođenju mera štednje, treba krenuti upravo od njih. Popis objekata, praćenje njihove potrošnje energije i iznalaženje rešenja za uštedu, posao su energetskog menadžmenta u lokalnim samoupravama. Rezultati njihovog rada treba da budu pre svega smanjeni troškovi, zatim smanjeno zagađenje i povećan komfor a moguće je postići minimum jedan ako ne i sva tri cilja.
“Mreža dobre energije” primarno se bavi povećanjem održivosti lokalne energetike, pre svega u javnom sektoru a zatim pružanjem mogućnosti građanima da unaprede energetsku efikasnost u svojim domovima.
“Najpre treba početi sa praćenjem i kontrolom potrošnje energije. Kao javni sektor, često ne znamo ni koje objekte imamo ni gde su nam brojila. To je stvarno stanje, nazvali ga mi normalnim ili ne. Ne postoji popis imovine ni na nacionalnom ni na lokalnom nivou. U startu moramo sve to evidentirati i znati za šta se izdvaja javni novac. Kada se ozbiljno uđe u ovaj proces, onda se lakše dolazi do finansijskih sredstava kroz projekte koji mogu obezbediti investicije većeg obima”, kaže Aleksandar Macura, predstavnik RES fondacije.
Stanje nije isto u svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Jedan od najboljih primera je oština Vrbas koja se praćenjem i uštedom energije bavi već nekoliko godina. Njihovo iskustvo u ovom procesu, značajno je svim lokalnim samoupravama. Nisko-budžetnim merama, ova opština je ostvarila uštedu energije od 17%. Bez velikih ulaganja taj rezultat se može pripisati samo dobrom radu energetskog menadžmenta. Njihov predstavnik će tokom 2018-te godine pružati podršku lokalnim samoupravama Zlatiborskog okruga. Kada je u pitanju teritorija ovog okruga, energetski menadžment je zakonska obaveza četiri lokalne samouprave i to Užica, Priboja, Prijepolja i Sjenice. To ne znači da ostale lokalne samouprave ne idu u ovom pravcu. Aktivan učesnik i posrednik u ovom procesu je Regionalna razvojna agencija Zlatibor.
“Nadam se da ćemo tokom godine, uspeti da ovu temu adekvatno promovišemo u regionu, da je u kontinuitetu približimo građanima i podignemo njihovu svest. Savetovaćemo lokalne samouprave i građane šta mogu da urade, rešavaćemo njihove dileme. Ono što je važno za lokalne samouprave jeste pristup donatorskim zajednicama, bez čije podrške veliki koraci u ovoj oblasti skoro da nisu mogući, a mi smo tu da pružimo maksimalnu podršku. Za sve će trebati godine ali ohrabrujući podatak jeste da je Zlatiborski okrug “Region šampion” kada je reč o energetici”, rekao je Miloš Radojević iz Regionalne agencije Zlatibor.
Zlatiborski okrug je prepoznat kao primer dobre prakse jer se u njemu prestaje sa upotrebom fosilnih goriva. Opštine Priboj, Bajina Bašta, Nova Varoš i Prijepolje, ušle su u procese formalne zamene energenata u toplanskim sistemima. Region raspolaže značajnom količinom drvne biomase, više od 50% teritorije pokriveno je šumama a velika površina jezerima. Kruna svega treba da bude strateški dokument koji će tretirati sektor energetike zlatiborske oblasti u narednom period i biće prvi takav u regionu.
Opština koja je rešena da u ovoj oblasti da svoj maksimum i ostvari što bolje rezultate je Priboj. Ova lokalna samouprava je već krenula sa prvim koracima u prikupljanji podataka o potrošačima i potrošnji. Uspostavili su kontakt i upoznali predstavnike javnog sektora i građane sa namerama i koracima u ostvarivanju energetskih ušteda zahvaljujući podrši “Mreže dobre energije”.
“Pomogli su nam da sagledamo i razumemo probleme, dali nam potrebna uputstva za dalje aktivnosti. Mi smo odlučni da sprovedemo sve potrebne mere kako bi Priboj postao bolje mesto za život. Cilj nam je da štedimo resurse ali i novac građana, da zajednički u tome uspemo. Znači nam što je “Mreža dobre energije” otvorena za saradnju i spremna da uzme učešće u našim planiranim aktivnostima. Njihovo znanje i iskustvo su naša prednost”, kaže energetski menadžer Priboja, Marko Janjušević.
“Mreža dobre energije”, energetskom menadžmentu opštine Priboj, predstavila je softver za unošenje podataka i praćenje, koji će u znatnoj meri uštedeti vreme i omogućiti pristup potrošačima koji će sami unositi svoje podatke o potrošnji i imati uvid u njih.
Ono što treba znati jeste da mere štednje energije, nisu rezervisane samo za struku i velike sisteme. Svaki pojedinac, kao deo sistema, ličnim učešćem i zalaganjem daje kolektivan i trajan rezultat zajednice.
Zakon koji reguliše ovu oblast, na snagu je stupio još 2013-te godine. Ono što je sporno je i u ovom slučaju njegova primena. Ipak, ono što jeste činjenica je da puko sprovođenje zakona ostvaruje najmanje rezultate uštede, svega oko 1%. Domaćinskim pristupom svakog pojedinca ostvarene uštede kreću se oko 20%.
