Strah od letenja

Strah od letenja (aerofobija) zvanično se svrstava u tip anksioznih poremećaja, s tim što kod određenog procenta ljudi (prema nekim statistikama između 2 i 6% populacije) dostiže nivo fobije, odnosno prekomernog straha od letenja avionom i izbegavanja ulaska u avion. Simptomi po kojima se prepoznaje uključuju tipične simptome anksioznosti kao što su preterano znojenje, drhtanje, gubitak daha, ubrzan rad srca, mučnina i problemi s varenjem na telesnom planu, dok je na kognitivnom planu prisutna katastrofizacija vezano za ishod letenja, odnosno zamišljanje katastrofičnih scenarija koji se mogu dogoditi tokom leta avionom. Ovi simptomi se mogu javiti i na samu pomisao letenja avionom, a biti naročito izraženi tokom samog leta, kada često mogu biti udruženi i sa napadima panike.

Statistika

Sama statistika letova avionom zapravo pruža veoma ohrabrujuće podatke – prema podacima Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz u 2022. desilo se ukupno 5 fatalnih nesreća od čak 32.2 miliona letova (odnosno stopa nesreća iznosi 0.000016%), dok se u 2023. desio samo jedan fatalni pad aviona od čak 37 miliona letova, čime je 2023.godina proglašena najbezbednijom godinom u istoriji letenja do sada. S druge strane, procenjuje se da vožnja automobilom nosi znatno veće rizike saobraćajnih nezgoda – procenjuje se da je vožnja avionom čak 19 puta bezbednija od vožnje automobilom.

Teorije nastanka

Ipak, i pored ohrabrujuće statistike, strah od letenja opstaje kao jedan od najčešćih tipova fobija danas. Sa napretkom u oblasti psihoterapije danas su pak razvijene vrlo efikasne strategije prevazilaženja straha od letenja u psihoterapijskom setingu, koje pre svega obuhvataju terapiju izlaganjem kao i kognitivno-bihevioralnu terapiju. Nažalost, osobe sa specifičnim fobijama, pa samim tim i sa fobijom od letenja, u maloj meri se obraćaju za pomoć psihoterapeutu povodom ovog problema, već se najčešće oslanjaju na metode samopomoći koje najčešće nisu dovoljno efikasne ili čak mogu biti i štetne (ako podrazumevaju upotrebu alkohola ili medikamenata uzetih na svoju ruku), a neretko organizuju svoj život tako da izbegavaju letenje avionom u potpunosti, čime uskraćuju sebe za mnogobrojna iskustva koja bi letenje avionom moglo da im pruži.

Brojne su teorije objašnjenja nastanka fobija, zavisno od psihoterapijskog modaliteta iz koga proističu. Tako recimo psihoanalitičke teorije nastanak fobija objašnjavaju potiskivanjem emocija (najčešće u detinjstvu) i njihovo premeštanje na određene situacije ili objekte, bihejvioralne teorije ističu značaj zastrašujućih iskustava u fobičnim situacijama kao i učenje po modelu, dok kognitivne teorije ističu značaj kognicije, odnosno načina na koji razmišljamo o samoj situaciji za to kako ćemo se osećati u toj situaciji, što bi praktično značilo da se ljudi koji u situaciji letenja avionom osećaju jaku anksioznost najverovatnije pridržavaju nekog nekonstruktivnog i neracionalnog načina razmišljanja koje ih onda uvodi u tu anksioznost i izbegavanje samog letenja avionom, čime se anksioznost zapravo održava.

Kognitivno-bihejvioralni pristup

Svakako je neophodno razumeti šta je to što trigeruje reakciju straha kod svake pojedinačne osobe sa strahom od letenja pre pristupa tretmanu– kod nekih ljudi strah od letenja zapravo predstavlja formu straha od zatvorenog prostora (klaustrofobije) ili straha od visine (akrofobije), dok kod nekih ljudi dominantan može biti strah od dobijanja paničnih napada ili gubitka kontrole tokom leta. Panični napadi tokom leta mogu biti traumatično iskustvo zbog kojeg osoba može razviti strah od ponovljenog prolaska kroz isto iskustvo pri narednom letu. Takođe, za neke ljude strah od letenja je pre svega obojen katastrofičnim pretpostavkama o padu aviona ili terorizmu.

Koje god razmišljanje da je u osnovi prekomernog straha od letenja, verovatno je da je prisutno neko iracionalno i nekorisno uverenje u osnovi koje utiče na održavanje tog straha. Identifikacija ovih uverenja predstavlja prvi korak u prevazilaženju straha od letenja.

Nakon što se identifikuju pogrešni obrasci razmišljanja, pristupa se njihovoj analizi u cilju osvešćivanja zbog čega takvo razmišljanje nije tacno ni korisno, a potom i njihova zamena racionalnim uverenjima. Ovo može delovati kao obeshrabrujući zadatak jer je većina ljudi svesna da je njihovo razmišljanje o letenju iracionalno i da je po svoj statistici letenje bezbedno, ali ključ prevazilaženja iracionalnih strahova jeste u podsećanju na racionalne argumente u momentima kada doživljavamo strah, zbog čega je bitno da nam ti argumenti budu lako dostupni svesti kako bismo ih upotrebili u samoj situaciji letenja.

Cilj kognitivno-bihejvioralnog pristupa strahu od letenja jeste upravo izgradnja zdravog načina razmišljanja o samom letenju avionom i njihova integracija u unutrašnji govor pojedinca.

Pored rada na kognitivnom planu, u terapijskom procesu se takođe akcenat stavlja na prevazilaženje izbegavanja same situacije koje se osoba plaši, odnosno u ovom slučaju letenja avionom, s obzirom da je izbegavanje glavni faktor održavanja fobije. Bitno je pri tome da klijent razume kako funkcioniše održavanje fobijskog straha –s obzirom da jako veruje u katastrofu prilikom leta avionom, logično je da takve situacije i izbegava, što zapravo onemogućava da dobije nove informacije koje bi korigovale pogrešna uverenja i time fobija ostaje nepromenjena. Nakon sticanja ovog uvida pristupa se sistematskoj desenzitaciji straha od letenja, odnosno klijent i terapeut kreiraju zajedno hijerarhijsku listu zastrašujućih situacija vezano za letenje, počev od najmanje do najviše zastrašujućih kojima se klijent postepeno izlaže sve dok anksioznost u svakoj od njih ne počne da jenjava, pri čemu je krajni cilj da postigne ukrcavanje na let. Na primer, neko ko ima jako izražen strah od letenja može najpre zajedno sa terapeutom gledati snimke poletanja i sletanja aviona. Zatim se može izlagati slušanju tipičnih avionskih zvukova kako bi se navikao na zvuke koji se tipično čuju prilikom poletanja aviona. Uz pomoć novih softverskih rešenja moguće je organizovati virtuelnu turu kroz avion kako bi se osoba navikla na boravak u fizičkom okruženju aviona. Na sličan način se dalje prolazi kroz listu situacija sve dok osoba ne bude spremna da se ukrca u avion.

Za kraj bitno je razumeti da je za prevazilaženje bilo kog straha pa tako i straha od letenja, potrebno vreme i odvažnost, a dobro je podsetiti se i da hrabrost ne podrazumeva odsustvo straha već suočavanje sa istim. Ono što može ohrabriti ljude koji se suočavaju sa ovim problemom jeste da terapijske strategije koje su opisane u ovom tekstu pokazuju jako dobre rezultate u prevazilaženju straha od letenja, te da sam proces prevazilaženja problema uz adekvatnu stručnu pomoć može proći dosta brže i lakše u odnosu na ono kako ga zamišljamo.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Sanjom Peršić, Master psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa#Google Play ili#App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Fotografija u tekstu—www.doktok.rs