Svaka vlast želi medije promotere njihovih „uspeha“ a ne kritičare ili kontrolore

Mileva Malešić, osnivačica Foruma žena iz Prijepolja​, novinarka po profesiji (diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek novinarstvo) i aktivistkinja za ženska ljudska prava po opredeljenju. Višegodišnje trenersko iskustvo na projektu „Žene to mogu u medijima“ rezultiralo je spajanjem novinarske profesije sa ženskim aktivizmom i osnivanjem TV Forum, medija civilnog društva.  Radila je na kreiranju i realizaciji projekata Foruma žena Prijepolja koji se tiču poboljšanja položaja žena, pokretanja građanskih inicijativa u lokalnoj zajednici, zaštite životne sredine, slobode medija…

Na početku razgovora na temu “Dijalogom do kolektivnog razumevanja” citira sociologa, Đura Šušnjića. “Dok razgovaraju, ljudi su izvan svakog zla. Nasilje je poricanje svake vrednosti čoveku. Dijalog izvodi iz sveta nasilja i uvodi u svet slobode”

1. Kod nas se mediji dele na prorežimske i opozicione, na prvom mestu televizijske kuće. Kako smo došli do takve podele i kako se desio upliv vlasti u uredništva?

Medije delim na profesionalne koji se drže profesionalnih standarda u kreiranju medijskih sadržaja i etičkog kodeksa i one koji su megafoni, bilteni, oglasne table… a ni po čemu nisu mediji. Ova podela se može primeniti na sve medije, elektronske, štampane, internet medije…Televizije imaju najširu publiku pa je taj (ne) profesionalizam očigledniji. Svaka vlast želi medije promotere njihovih „uspeha“ a ne kritičare ili kontrolore.

Upliv vlasti u urednišva medija se ostvaruje putem finansiranja, direktnog ili putem projektnog sufinansiranja. Analiza konkursa po opštinama je, primera radi, pokazala da su komisije koje su ocenjivale projekte, ustvari bile „kaznene ekspedicije“ koje su poslate po opštinama da bi nagradile poslušne a kaznile profesionalne, nezavisne medije na lokalu.

2. Ako su veza između vlasti i građana, parlamenta i medija , da li mediji imaju kritičku ulogu u odnosu na vlast ili, kako to u slučaju nacionalne televizije biva-promotivnu?

Da bi građani i građanke mogli da donose ispravne odluke u odnosu na vlast oni moraju biti informisani. Citiraću poznatu nemačko-američku teoretičarku i filozofkinju Hanu Arent koja je pisala: “Onog trenutka kada više nemamo slobodnu štampu, sve je moguće. Ono što omogućava totalitarnu ili bilo koju drugu diktaturu da vlada jeste to što ljudi nisu informisani; kako možete imati mišljenje ako niste informisani?

Više nego ikada, danas nam se nude informacije sa raznih platformi i iz mnoštva medija a opet nam nedostaju tačne i potpune informacije. Nema različitih odgovora, mišljenja, nema ni pitanja… imamo jednostrano izrečene ocene, kritike.

3. Dijalog je na televizijskim stanicama nestao čak i u predizbornim kampanjama, šta to govori?

U predizbornim kampanjama predstavnike za razgovor i predstavljanje predizbornih programa biraju stranke a ne urednici/ce i u takvim emisijama imamo sukobe mišljenja, netoleranciju… bez želje da se razmenom stavova dođe do novih iskustava i naprave zajednički pomaci ka demokratizaciji društva i razvoju. Kroz televizijske studije paradiraju jedni te isti političari uglavnom.

4. Da li, kao dugogodišnja urednica televizije Forum i kandidatkinja za članove REM-a, mislite da je moguće vratiti dijalog na televizijski ekran?

Naravno, da mislim da je moguće. Da ne mislim ne bih ni prihvatila kandidaturu NUNS za članicu REM-a. Ne samo dijalog, neophodno je vratiti primenu zakona i profesionalnih standarda novinarske profesije u elektronske medije. Danas na medijskoj sceni imamo par medija na nacionalnom i regionalnom nivou koji se pridržavaju profesionalnih standarda, ostali svakodnevno krše i zakone i etičke kodekse. Ovakvo stanje bez regulatornog tela za elektronske medije odgovara jedino vladajućoj strukturi i zato i odugovlači sa izborom REM-a.

5. Koje su zasluge REM-a za izostanak dijaloga u medijima i da li to telo može da utiče na poštovanje svih novinarskih kodeksa i televizijskih normi?

Pod uslovom da se za članove Saveta REM izaberu nezavisni medijski eksperti koji će štititi javni interes u informisanju a ne interes političkih struktura ili medijskih magova uticaj bi bio moguć i sigurna sam da bi se stvari promenile na bolje.

6. Kada nestane dijalog na televiziji, šta sa njim nestaje? Ako se vrati dijalog na televiziju, šta sa njim dolazi?

Razgovor je potreban zbog poverenja, zbog redefinisanja vrednosti koje smo, nažalost, zaturili. “Osnovna struktura ljudskog opštenja jesu pitanja i odgovori, razgovor između ja i ti. Tolerantan može biti samo onaj čovek koji je svestan da ne zna celu istinu i da mu je potreban drugi čovek da bi dospeo u blizinu istine. Netolerantan je onaj ko je uveren da zna celu istinu. Sudbina prvog je da uči i da se razvija, sudbina drugog je da stoji u mestu i da nazaduje. Prvi dobro zna da postoji jedan svet i mnogo pogleda na svet. Drugi bi sve drukčije poglede na svet ugurao u svoje gledište. Ova dva čoveka mogu da govore, ali se ne čuju; oni se gledaju, ali se ne vide; oni su blizu jedan drugom u prostoru, ali ih deli nevidljivi zid; oni koriste isti jezik, ali se ne razumeju” (Dj.Š).

7. Da li je bez dijaloga moguće doći do razumevanja?

Bez razgovora nije moguće doći do razumevanja. Citirala bih našeg poznatog filozofa i sociologa Djura Šušnjića koji kaže: „Razgovor je jedini način da se misao ne zatvori u sistem a život u tamnicu: zatvoren sistem (ličnost, društvo, kultura) teži raspadanju! To su sistemi bez budućnosti, jer u sebi ni izvan sebe ne podnose drukčije iskustvo.

Ono što dolazi od drugog, to jest ono drukčije, ne bi trebalo uzeti kao pretnju, već kao iskustvo razlike, koje možemo da ugradimo u sebe kao opeku u gradnji vlastitog života. I sve dok svi nemaju prilike da izraze svoje misli, društvo nema uvida u moguća i stvarna rešenja svojih problema: ono ne zna o sebi sve što bi moglo da sazna ako bi se otvorilo! Biti otvoren za sva iskustva, znači biti uvek u razvoju”.

Mileva Malešić ističe da je u Upravni odbor PU „Lokal pres“ birana u pet mandata.

Od 2014. do 2016. obavljala dužnost predsednice UO ‘Lokal presa’. Aktuelna je članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije i grupe Novinarke protiv nasilja nad ženama.

Dobitnica je brojnih profesionalnih nagrada. Dobitnica nagrada na festivalima ‘Interfer’, ‘Pres Vitez’, ‘Jahorina festival’, ‘Zlatna buklija’ i priznanja ‘Cvet uspeha za ženu zmaja’ za medijsku podršku ženskom preduzetništvu od Udruženja poslovnih žena Srbije. Dobitnica je i Velike nagrade ‘Zadužbine Rodoljub Nićiforović’ i priznanja Ličnost godine 2018.OEBS-a za doprinos u radu sa mladim novinarkama i novinarima.

Korišćene fotografije—Mileva Malešić (privatna arhiva)

Пројекат “Дијалогом до колективног разумевања” је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.