Uticaj poljoprivrede na ekonomski razvoj u Srbiji

Srbija se nalazi na veoma povoljnom geografskom položaju kada se radi o plodnom zemljištu pogodnom za uzgajanje mnogih poljoprivrednih kultura. Poljoprivreda bi generalno trebala da bude jedna od ekonomskih uzdanica za privredni razvoj zemlje sa tako pogodnom klimom. Međutim, otvara se pitanje da li su potencijali Srbije u tom pravcu zaista ostvareni na pravi način?

Srpskim poljuprivrednicima je potrebno još više pomoći države u vidu subvencija kako bi uspeli da kao mini proizvođači proizvedu dovoljno količine namirnica za potrebe stanovništa i izvoz.

Potrebno je dosta ulaganja u održavanje gazdinstava, kvalitetnu opremu, alate i mašine za proizvodnju. Bez mašina visokih performansi kao što su pouzdana kosačica za traktor, tresač za voće, baštenski alat, traktor, motorkultivator, prskalica za voće i mnogo čega drugog, poljuprivrednicima će posao ići znatno sporije.

U nastavku teksta saznajte kakav je uticaj poljoprivredne na ekonomski razvoj Srbije.

Kako se kreće udeo poljoprivrede u ukupnom BDP-u Srbije?

O tome koliko je poljoprivreda za razliku od nekih drugih grana privrede značajna za našu zemlju, dovoljno govori njen veliki udeo u ukupnom BDP-u.

Prema podacima iz 2019. godine, dakle pre pojave korona virusa i posledica izazvanih njegovim širenjem, Srbija je imala značajno veći udeo ovog sektora u ukupnom Bruto društvenom proizvodu nego mnoge razvijenije ili zemlje slične ekonomske snage.

Taj procenat je u godinama pre korone iznosio 6-7%, za razliku od pojedinih značajno razvijenijih zemalja kao što su Holandija, Francuska, Danska sa svega 2%.

Prema ovim brojkama, Srbija se tada nalazila na 4. mestu i to samo iza zemalja regiona Albaije, Crne Gore i Severne Makedonije, ali šta nam to govori?

Srbija se ne nalazi na ovom mestu zahvaljujući svojim visokim proizvodno-tehnološkim mogućnostima, već nerazvijenosti drugih sketora.

Kako poljoprivreda utiče na ukupan BDP?

Ukoliko se vratimo 20 godina unazad i pokušamo da sagledamo trend opadanja poljoprivredne proizvodnje koji je za period između 2000. i 2013. godine iznosio 8,5%, videćemo da ukupan uticaj ove grane privrede na Srbiju ne može biti dobar, s obzirom na veliki udeo koji ima.

Da je u poslednjih 20-ak godina stopa rasta poljoprivrednog sektora bila ista kao što je to kod zemalja članica Evropske unije, ukupni BDP bi bio veći za otprilike preko 500 miliona evra.

Sličan trend prati i zemlje u regionu, a za to se najčešće krive ista geografska širina, agrarna politika i neefikasne institucije.

Šta se najavljuje za tekuću 2022. godinu?

Uprkos tome što se očekuje velika ekonomska kriza kao posledica uticaja pandemije korona virusa, smatra se da Srbija neće primiti toliko snažan udarac kao pojedine zemlje, s obzirom da nema razvijene neke od industrija koje su mnogo više pogođene pandemijom kao što je automobilska.

Poljoprivreda nije pretrpela toliko štete kao pojedine grane privrede, ali ona u našoj zemlji svakako zahteva ulaganja, s obzirom na visok udeo u ukupnom BDP-u.

U skladu sa time, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede stigle su najave većih ulaganja u ovaj sektor koja će između ostalog uplivati iz fondova Evropske unije. 

Najavljuju se ogromna ulaganja u projekte iz oblasti poljoprivrede, koji se tiču obnovljivih izvora energije, zelene poljoprivrede i agrobiznisa.

Pogledajte gde se mogu očekivati subvencije za poljoprivrednike:

• konkurs za nove traktore – tokom februara poljoprivrednici će moći da se prijave za bespovratna sredstva za kupovinu novih traktora;
• duplo veći budžet za Šumadiju u cilju promocije jednog od najvećih brendova tog kraja – šljivovice;
• veći budžet za Kolubarski okrug uz usmeravanje dela finansija ka gazdinstvima;
• subvencije za pčelare u Vojvodini;
• podsticaji za nabavku mehanizacije u biljnoj i stočarskoj proizvodnji.

Najavljene inicijative za poljoprivredni sektor

NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) je zajedno sa Savezom za hranu i poljoprivredu (2017. godine osnovan) inicirala formiranje Stručne radne grupe za hranu i poljoprivredu kako bi se uspostavila jedna konzistentna agrarna politika u ovoj oblasti.

Ključne planirane inicijative:

• reforma radnog angažovanja sezonskih radnika – uz pomoć Nemačke razvojne saradnje pojednostavlja se elektronska prijava sezonskih radnika. Od 2018. godine kada je uvedena mogućnost ovakvog načina prijave, sve veći broj radnika se odlučuje za rad u ovoj oblasti;
• “Sezonski radnici – promocija angažovanja i regionalna razmena znanja” – cilj je promocija rezultata, informisanje radnika i poslodavaca o benefitima elektronske prijave;
• eAgrar – digitalna platforma za registraciju poljoprivrednih gazdinstava za apliciranje i podelu podsticaja.

Platforma eAgrar započeće sa radom od jula 2022. godine i omogućiće za više od 400.000 gazdinstava da se prijavi i šalje zahteve za direktna plaćanja, podsticaje po površini i podsticaje za životinje.

Ovako centralizovan registar korisnika podsticaja omogućava bržu i efikasniju raspodelu sredstava, što će se nadamo se povoljno odraziti na poljoprivredni i sveukupni ekonomski razvoj naše zemlje. 

Najave za budućnost su svetle, pa se stoga nadamo da će one biti zaista i realizovane. Mi smo kroz tekst pokušali da uz statističke podatke i uzročno posledične veze prikažemo značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj Srbije i njen BDP. Nadmo se da će se ovaj sektor probuditi i konačno uspeti da ostvari svoj ogrmoan potencijal.    

Izvor fotografija

https://www.pexels.com/photo/selective-focus-photo-of-plants-2749165/https://www.pexels.com/photo/golden-wheat-field-during-sunset-in-countryside-3867419/