Užička republika nedovoljno iskorišćen turistički resurs

Prvi eko hostel u Srbiji koji je nosio naziv Užička republika simbolično je počeo sa radom 24. septembra 2013. godine, upravo na datum osnivanja Užičke republike u II svetskom ratu. Osnivanjem hostela u Užicu, Marko Ristovski i Milan Bogojević želeli su da se bore za revoluciju u hotelijerstvu, dajući svojom poslovnom idejom primer dobre prakse u našoj zemlji.  Početna ideja je bila da simbolično povežu ekološku nezavisnost hostela sa nezavisnošću Užičke republike 1941. godine koja je bila  jedina slobodna teritorija na području Evrope u kojoj je buktio rat.

Hostel je raspolagao kapacitetom od 30 ležaja u nekoliko smeštajnih jedinica i od starta je privlačio pažnju turista iz čitavog sveta. Posebnost se ogledala u potpuno ekološkom konceptu počev od nameštaja koji je bio uglavnom izrađen od paleta, vodea se zagrevala na solarne panele, korišćene su štedljive tuš baterije i senzorske baterije za umivaonike. Gostima hostela nije bio problem da recikliraju otpad.

Slučajno ili ne, prvi gosti u hostel su došli iz Nemačke. Bračnom paru Müller iz Frankfurta prvobitna ideja bila da na putu do Crnogorskog primorja kratko obiđu Zapadnu Srbiju. Međutim, planove su “pokvarile” izuzetne prirodne lepote, ukusna hrana i gostoljubivost u ovom delu naše zemlje pa su u Užicu proveli ceo odmor.

Upravo hostel Užička republika bio im je baza odakle su obilazili lokalitete u ovom delu Srbije. Od početka boravka znali su da će prijatne utiske preneti svojim prijateljima u Nemačkoj i drugim zemljama sveta

Još tokom obrazovanja za hotelijera Marko Ristovski je imao ideju za pokretanje sopstvenog biznisa. Otvaranje tematski osmišjenog hostela bila je dobra zamisao za privlačenje pre svega stranih gostiju koji su bili ciljna grupa, priseća se Ristovski. Iz teorije sam znao da veliki broj stranaca želi da obiđe lokalitete koji imaju veze sa II svetskim ratom i zabeleže istorijske tragove toga vremena. Upravo iz tog razloga sam došao na ideju da povežem ekologiju, koja je strancima jedan od prioriteta u državama iz kojih su dolazili i ponudim prenoćište u eko ambijentu sa tematikom Užičke republike.

Kao licencirani turistički vodič Marko je vodio turiste u obilaske Kadinjače, Zlakuse, Mokre Gore, Sirogojna, Nacionalnog parka Tara i Uvca. Sve su to lokaliteti u našoj neposrednoj blizini a privlačili su pažnju gostiju hostela. Turističke ture koje su organizovane sa posetiocima uglavnom su se odvijale pešačenjem ili biciklom. Veliki broj poseilaca Eko hostela uključivao se i lokalne akcije čišćenja određenih lokaliteta na području Užica, kaže Ristovski dodajući da je veliki broj volontera na različite načine bio uključen u funkcionisanje hostela.

Turistima koji su odsedali u hostelu a koje je dodatno interesovala priča o Užičkoj republici nakon posete Narodnom muzeju u Užicu poseta Kadinjači je bila naredna nezaobilazna tačka na putu saznanjima o 67 dana slobodne teritorije u čitavoj Evropi. Na Kadinjači sam im govorio o istorijskim činjenicama i stradanju koja su se desila u novembru 1941. godine na tom mestu,

S druge strane posetioci su bili oduševljeni spomeničkim kompleksom koji je građen od 1976. do 1979. i predivnim pogled unaokolo, naglašava Ristovski. Isticao sam da je do 90-tih godina kompleks na Kadinjači posećivalo i do milion gostiju godišnje, da bi se raspadom Jugoslavije taj broj značajno smanjio.

Početkom korone u zimu 2020. godine počeo je da se smanjuje i broj gostiju u eko hostelu. U proleće iste godine kada je zdravstevni virus zaustavio ceo svet prve udarce osetili su upravo uposleni u sferi turizma.

Ne bih da zvuči subjektivno, ali hosteli su kao kolektivni smeštajni kapaciteti najpre osetili pandemiju a na kraju jedino vlasnici istih nisudobili nikakvu podršku države za razliku od hotela, podseća Ristovski.

Ovome dodaje činjenicu da je tri do četiri hiljade gostiju što je u procentima skoro 90 posto posetilaca prolazilo godišnje kroz hostel učeći istoriju i upoznajući brojne lokalitete u Užicu, ali i bližoj i daljoj okolini.

Govoreći o iskustvu sa nazivom hostela i ekološkom pristupu, Marko Ristovski za naš projekat kaže da su sam naziv i tema bili jako zanimljivi gostima. Bilo je gostiju koji su namenski dolazili kod nas jer su već bili upoznati sa temom Užičke republike i samom tematikom Tita i komunizma. Ekološki principi na kojima smo delovali su bili dodatna vrednost za sve naše goste. Imali smo takodje goste koji se drže principa održivog putovanja i traže namesnki takav smeštaj.

Dosta njih uopše ništa nije znalo o tom periodu ali sama tematika hostela je pokretala dosta pitanja što i jeste bio cilj unutrašnjih dekoracija. Kada bi došli do određenih saznanja vrlo rado bi se interesovali i dalje istraživali tu temu u našem muzeju i okruženju, uverava nas Ristovski.

Nakon zatvaranja hostela Marko i njegova supruga Irena, koja mu je i najveća podrška nastavili su da dovode turiste kroz turističku agenciju Republik Tours. Naš sagovornik tvrdi da je trenutno dosta manje gostiju nego kada je hostel radio. Generalno u Užicu se nakon pandemije značajno smanjio broj stranih turista. Oni koji dođu uglavnom žele da posete Kadinjaču jer već znaju za nju. Za to su posebno zainteresovani Kinezi.

Ističe da grad Užice odnosno lokalna i regionalna turistička organizacija gotovo ništa ne čine da promovišu taj turistički proizvod i privuku turiste koji tragaju za istorijskim nasleđem koje je uvek dobar “mamac” u turizmu.

Kinezima je Užice zanimljivo i generalno mlađim turistima. Oni koji su u potrazi za nekim manje poznatim i neistraženim destinacijama vrlo rado dolaze u Užice zato što se naš grad geografski nalazi na tromedji tri zemje a i značajan faktor tu igra puga Beograd Bar.

Na kraju želim da istaknem da smo prilikom zatvaranja hostela rasprodali nameštaj, krevete od paleta i druge predmete, dok uspomene na Užičku republiku čuvamo zajedno sa unutrašnjim enterijerom i dekoracijom.

Čekamo neka bolja vremena, želeći da se turizam vrati na nivo pre 2019. godine verujući da će najmanji problem biti ponovo otvoriti hostel i privući nove goste, uveren je Ristovski.

Korišćene fotografije preuzete sa www.republik.rs

Tekst je nastao u okviru projekta “Užička republika-kulturno-turistički biser Užica, prestonice kulture Srbije 2024.” koji je deo programa “Užice- Prestonica kulture 2024.” čiju realizaciju sufinansira Grad Užice.